Uskoro će u susjednoj nam Srbiji i Crnoj Gori započeti emitiranje "Velikog brata", kako će se zvati tamošnji licencirani reality show "Big Brother". Stanari u lovu na zabavu ili 100.000 eura, kolika je nagrada, samo što nisu uselili u kuću, a kakav profil ljudi se pojavljivao na audicijama vidjet ćete u ovoj novici - od osnivača "Otpora", preko šezdesetogodišnjaka i onih kojima je ovo zadnja šansa za uspjeh, do novinara "Blica"

Priču donosi srbijanski NIN ...

U Hrvatskoj je nedavno okončana druga sezona prikazivanja ovog licencnog kviza. Pobednik i osvajač novčane nagrade je Hamdija Seferović, pripadnik romske nacionalnosti iz Zagreba, oženjen i otac dvoje dece. U finalu je pobedio devojku srpske nacionalnosti (zlobnici su prokomentarisali da su Hrvati od dva zla izabrali manje). Wegov motiv bio je isključivo novac. “Prijavio sam se ne bi li osvojio novac kojim ću sagraditi kuću za svoju porodicu”, izjavio je jednom prilikom Hamdija.

Nekadašnji član Izvršnog odbora i jedan od osnivača “Otpora” Stanko Lazendić iskazao je neskrivenu želju da učestvuje u ovom projektu. “Od kada sam prvi put video kako izgleda 'Big Brother' na hrvatskom RTL-u, bio sam siguran da ću se prijaviti kada bude došao u našu zemlju.” Stanko je čovek avanturističkog duha. Privuklo ga je uzbuđenje života sa drugim ljudima u kući “Velikog brata”. “Mislim da imam šlifa za to. Volim da okupljam ljude oko sebe. Posebno volim da motivišem ljude da glasaju za mene!” A sto hiljada evra? “Ma kakvi, lakše je zaraditi pare igrajući LOTO”, rekao je otporaš.

Radoslav Todofijević iz Gornjeg Milanovca, rođen je 1945. godine. Ni njemu novac nije bio u prvom planu. “Nisam ja u sve ovo ušao zbog tih sto hiljada evra. Ne može, znate, svako da provede tri meseca u toj kući, za to treba biti snažan, a ja sam star čovek. Nego, ja držim seks-šop u Milanovcu i trebale su mi radnice. Računao sam da na tog “Velikog brata” dolaze slobodnije devojke bez predrasuda. To mi je na neki način bila reklama, a eto prošao sam prvi krug”, rekao je za NIN gospodin Todofijević.

Za razliku od Stanka i gospodina Todofijevića, mnogima su, ipak, “evrići” osnovni motiv za prijavljivanje. Na niškoj audiciji jedan momak iznosi sto hiljada razloga za učestvovanje, svaki evro pojedinačno! Novosađanin Miljan Čubranović takođe daje jednostavan odgovor zašto se prijavio za audiciju – KEŠ! Međutim, Miljan kaže da je naišao i na dobru zabavu. “Lova mi je bila osnovni motiv, ali je i zezanje bilo super. Dolazili su svakojaki "frikovi", a ja sam se našao u dobroj ekipi. Postavljali su nam razna pitanja, od omiljene hrane do najdraže poze u seksu. Napravili smo dobru atmosferu.”

Prvi krug audicije se sastojao od jednominutnog obraćanja u kameru, prilikom kojeg kandidat može da govori što god zaželi, sa ciljem da ubedi žiri da je baš on sposoban da zabavi zagrejanu masu kraj televizijskog ekrana. Posle predstavljanja pred kamerom, usledilo bi razgovor oči u oči sa organizatorima. Stanko Lazendić je učestvovao na novosadskoj audiciji i nije zadovoljan organizacijom. Bilo je previše prijavljenih kandidata i mnogo zbrke. “Očekivao sam da će audicija biti ozbiljnija. Posebno sam više očekivao od razgovora "oči u oči". Nemoguće je na osnovu dva-tri pitanja oceniti da li je neko sposoban da učestvuje u emisiji.” Sa druge strane, Nebojša Radišić, novinar “Blica”, želeo je lično da iskusi doživljaj sa audicije i smatra da je sve bilo na nivou. “Zaista nije bilo problema sa organizacijom. Svi su bili pozitivni”, rekao je za NIN. Naravno, uvek ima onih koji ne prođu u drugi krug, i zato se može očekivati da oni traže “dlaku u jajetu”.

A na audicijama – svega! Od osamnaestogodišnjaka do baba i deda. Dolazili su kostimirani i raznim glupiranjem pokušavali da skrenu pažnju na sebe. Svakako, najupečatljivije bilo je izvođenje striptiza na “minus” temperaturi. Devojka je uz “izvini, mama”, ponosno pokazivala grudnjak okupljenima. Samo je intervencija voditeljke sprečila da se i njega oslobodi.

Pojedinci “Velikog brata” vide kao svetlo na kraju tunela, poslednju šansu da naprave bilo kakav uspeh u životu. Dvadesetosmogodišnji Miroslav je navijač “Partizana” od koga su svi digli ruke. Živi sa roditeljima, babom, dedom sestrom i njenim detetom. Mali je “zvezdaš” i izlepio mu je kuću “Zvezdinim” posterima. On tamo više ne može da živi. Miroslav želi glasove gledalaca kako bi otišao od kuće, da se više nikad ne vrati.

U Nišu se prijavio i starac, bez znanja njegove porodice. Reći će im, kako kaže, kada ga prime. Jedan mladić se predstavio kao magistar književnosti, zaposlen kao “gorila” u diskoteci. On nudi dva lika po ceni jednog – jednog intelektualca i jednog “lokalnog bilmeza”.

“Ovi ovde su sve klovnovi. Jedni bi da igraju, drugi bi da pevaju, gledaju karte, izvlače zeca iz šešira... Nije to što Srbija hoće!!!”, zaurlao je u kameru prilikom predstavljanja jedan Kragujevčanin. On, pak, zna šta je Srbima u krvi, “ortodoksna zabava – smesti bližnjem svom”.