"Kad ste u autu, vi ste gužva. Kad mene vozači auta vide na biciklu, često dobijem hejt - hejt prema biciklistu. Pa znam reći, nemojte tako, budite sretni da sam na biciklu, a da nisam u autu ispred vas. Jer ja imam auto, i ja sam taj dan odlučio ići s biciklom, a ne autom. I budite zahvalni da sam odlučio ići s biciklom, jer ja vam taj dan ne radim gužvu. Pustite me, propustite me, nemojte mi trubiti. Hrpi ljudi oko mene dogodilo se da su imali negativno iskustvo s vozačima motornih vozila i odustali su od bicikliranja i vratili su se u aute i sada onima koji su im jučer trubili dok su bili na biciklu rade dodatnu gužvu", govori za Lupigu u velikom intervjuu Andro Pavuna, pročelnik za promet Grada Zagreba. U razgovoru smo otvorili niz ključnih pitanja o gradskim planovima za smanjenje prometne gužve.

Bizarna situacija u kojoj Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine već godinama egzistira na samom rubu, došla je do toga da ovoj ustanovi prijeti zatvaranje. U državi u kojoj mnoge stvari jednostavno ne funkcioniraju, priča o Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci izdiže se i ponešto iznad toga. Naime, godinama nije bila obuhvaćena nikakvim sustavnim zakonskim rješenjima kojima bi se jamčilo budžetsko financiranje. Na izuzetno tešku situaciju nedavno je upozorila i njemačka stručna mreža koja okuplja biblioteke, dokumentacijske centre i stručnjake koji se bave prikupljanjem, obradom i proučavanjem literature o istočnoj, srednjoistočnoj i jugoistočnoj Europi (Arbeitsgemeinschaft der Bibliotheken und Dokumentationsstellen der Ost-, Ostmittel- und Südosteuropaforschung (ABDOS) e.V.).

Ako budemo imali dovoljno sreće da nas ne pregazi tramvaj, ne pogodi zalutali metak ili nam na glavu ne padne radio koji je komšija u naletu besa bacio kroz prozor četvrtog sprata, moguće je da nas čeka scenario sličan onom sa kojim se bore junaci ovog filma. Osim, naravno, ako nam starost toliko ne progleda kroz prste da sa ovog sveta odemo spokojni, upadajući u onaj mali procenat ljudi koji kraj ne dočekuju u borbi, već u čistom miru. Gaspar Noé u svom filmu „Vortex“ snima najstrašniji proces na svetu – trenutak kada se mozak raspada pre nego što srce stane. Noé ovde operiše u domenu ogoljenog hiperrealizma, što nije došlo slučajno. Film je nastao kao reakcija na izliv krvi u mozak koji je režiser preživeo, ali i kao direktno suočavanje sa smrću njegove majke, koja mu je izdahnula na rukama nakon duge borbe sa Alzheimerovom bolesti.