MILOŠEVIĆEVA POLITIKA BEZ RATA: Analiza izbora u Srbiji – ima ko da se raduje
Srpska napredna stranka aktuelnog premijera Aleksandra Vučića osvojila je na nedeljnim izborima 48,25 odsto glasova i 131, od ukupno 250 mandata u parlamentu Srbije i može sama da formira novu vladu, preliminarni je rezultat, do kojeg je došla Republička izborna komisija, u ponedeljak popodne. Izbore su obeležili kasno, neplansko saopštavanje rezultata, te, prema optužbama opozicije koja nije bila sigurna u prelazak cenzusa, brojne nepravilnosti i atmosfera pretnji.
Komisija je, prebrojavanjem 97,46 odsto glasova, utvrdila da cenzus prelazi ukupno sedam partija. Naprednjake sledi koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa 11,01 odsto, treća je Srpska radikalna stranka sa 8,05 procenata, četvrta Demokratska stranka 6,05, peti je pokret Dosta je bilo 5,99 odsto. Cenzus su prešle i koalcije SDS-LDP-LSV 5,03 odsto i DSS-Dveri, koje trenutno imaju pet odsto. Kako je saopšteno iz RIK-a, koalicija oko SPS-a imaće 30 mandata, DS - 16, SPS - 30, SRS - 21, DSS-Dveri - 13, Dosta je bilo - 16 i SDS-LDP-LSV - 13. U Skupštinu Srbije ulaze i manjinske stranke: SVM - četiri mandata, Bošnjačka demokratska zajednica Sandžak dva, SDA - dva, Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka po jedno mesto u parlamentu.
Stranački lideri opozicije konstatovali su i to da je izborni proces "obilovao brojnim neregularnostima koje su uticale na slobodno izjašnjavanje" (FOTO: Hina)
Na izborima u Vojvodini, prema nepotpunim rezultatima, Srpska napredna stranka osvojila je 45,1 odsto, DS 8,0 odsto, SPS 8,8 odsto i SVM 6,5 odsto. Komisija nije saopštila koliko je materijala pregledala, ali je, po svemu sudeći, reč o teškom porazu dosad vladajuće pokrajinske Demokratske stranke. Rezultati na izborima za lokalne samouprave u celoj Srbiji krajnje su nepouzdani i jedine informacije bile su saznanja dopisnika beogradskih medija. U većini opština većinu odborničkih mandata dobili su naprednjaci, a Demokratska stranka uspela je da sačuva centralne beogradske opštine Vračar i Stari grad, koje su na lokalu bile najznačajniji cilj vladajućih naprednjaka, ali je izgubila opštinu Savski venac, jednu od najvećih gradskih. Stranka dosadašnjeg ministra Velimira Ilića izgubila je Čačak, u kojem su apsolutnu pobedu ostvarile Dveri.
Da li su gubitnici pokradeni
Vraćajući se u istoriju, opozicioni prvaci su, tada još nesigurni u rezultate brojanja glasova, u noći nakon izbora i dan nakon njih, oformili pravni tim koji će izvršiti analizu celokupnog izbornog materijala, podsećajući na atmosferu iz 1996. godine i velike izborne krađe režima Slobodana Miloševića, koji je bio uvod u tromesečni građanski protest i priznanje ostvarenih rezultata na lokalnim izborima. Opozicionari su u zajedničkom saopštenju istakli da se konačni rezultati razlikuju od onih koje je saopštio Aleksandar Vučić.
Bez obzira na njihove namere i rezultat, može se jedino konstatovati kako su se opozicioni lideri prvi put, od najave ovih izbora, ujedinili, budući da ih je dosad sprečavao teški teret sujete. Stranački lideri opozicije konstatovali su i to da je izborni proces "obilovao brojnim neregularnostima koje su uticale na slobodno izjašnjavanje". Izuzetak je bio prvostepeno slobodni Vojislav Šešelj, predsednik ponovo parlamentarne Srpske radikalne stranke. On je odavao utisak duboko anesteziranog pacijenta, a u svom obraćanju javnosti najpre je konstatovao svoje nezadovoljstvo i ostavio mogućnost za stvaranje koalicije sa naprednjacima. Aleksandar Vučić je najavio da će biti "premijer svih građana".
"Premijer svih građana" - Aleksandar Vučić (FOTO: Hina)
"Ljudi u Srbiji su rekli da neće da se vraćaju u prošlost. Ispunjenu sukobima, pljačkaškom privatizacijom i korupcijom", istakao je predsednik SNS.
Prve ocene analitičara sadržale su u sebi obavezno "ako", budući da rezultati nisu bili izvesni, te su neki od njih, poput docenta na Fakultetu političkih nauka Jove Bakića, konstatovali da "ulazak još nekih opozicionih stranaka u parlament umanjuje uspeh Srpske napredne stranke, iako je osvojila više glasova nego na prethodnim izborima".
Evropska specifičnost Srbije - povratak u prošlost
"Tu je jedna desno radikalna stranka kakva je Srpska radikalna stranka i jedna izrazito konzervativna koalicija Dveri i DSS. Oni će voditi jednu vrstu politike, dok će Demokratska stranka i Dosta voditi drugu. Jedino bi promena mogla biti ta da opozicija bude nešto jača u Skupštini Srbije nego što je bila u prethodnom sazivu, a sigurno će biti nacionalistička opozicija. Odnosi snaga se neće preterano promeniti", kazao je Bakić. Prema njegovim rečima, od opozicije se ne može očekivati ništa zato što je ideološki podeljena, slaba i fragmentisana.
Nekadašnji vicepremijer u Vladi Zorana Đinđića, Žarko Korać, veruje da će naprednjaci Aleksandra Vučića učiniti ono što su i na izborima 2004. godine. On naglašava da su upravo završeni vanredni parlamentarni izbori učinili da vodeće snage u budućoj Skupštini Srbije budu političke opcije Miloševićevog vremena.
"Imamo jednu, moram da kažem, banalnu činjenicu - tri imena koja će dominirati parlamentom su Dačić, Vučić i Šešelj. Možemo da vodimo i konkretnu i apstraktnu raspravu ko je koliko evoluirao, Šešelj mnogo manje nego Vučić. Govori da se kajemo zbog petog oktobra, a istog trenutka može da se vrati na Miloševićevu politiku bez rata. Vučić često vadi nacionalističkog keca iz rukava, trči kod Dodika, kaže da 'nećemo napadati Hrvate, ali su oni uvek bili protiv Srba'. Imati tri takva imena iz devedesetih u parlamentu je jedinstveni slučaj u Evropi. Iz najkatastrofalnijeg perioda srpske istorije dovedeni su akteri, superiorno velikim brojem glasova", konstatuje Korać.
On ističe i da je porazno kako je Evropa, u suštini, indiferentna na korak unazad, na manipulaciju medijima.
Imati tri takva imena iz devedesetih u parlamentu je jedinstveni slučaj u Evropi (FOTO: mc.rs)
"Situacija je mračna. Da je bila jedna lista, bilo bi drugačije, ona bi postavila birače pred vrlo jasan izbor. Imala bi lista dvadesetak odsto. Ovako, imamo dve od pet-šest odsto glasova i to je, duboko sam ubeđen, kardinalna greška Demokratske stranke", ističe Korać.
Gubitnici glasaju za pobednike
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka ukazao je na to da su da su izbori i bili raspisani kako bi se "cementirala" pozicija vlasti. Kao olakšavajuću okolnost po vlast Stojiljković vidi i to što su stranke opozicije međusobno udaljenije od koalicije na vlasti. Stojiljković, ipak, smatra da je pred SNS-om ograničen izbor za partnera u novoj vladi.
"Ne sme se u koaliciju sa evrofobičnim strankama, ukoliko se ozbiljno želi ići evropskim putem", kazao je Stojiljković.
Sociolog i dugogodišnji uspešni istraživač javnog mišljenja Srećko Mihajlović konstatovao je da, zasad neobjašnjivo, "gubitnici glasaju za pobednike", opozicija, umesto da uđe u duel sa vladajućom strankom, vodi međusobne rasprave".
"Nažalost, njih ne rastura ideologija, nego nezajažljiva glad za položajima, sinekurama, vodećim mestima u stranci. Nisu mogli da izdrže tempo koji u politiku unosi prava parlamentarna demokratija. Svako od njih hteo je da bude Zoran Đinđić, pokazalo se da mu niko nije ni izbliza dorastao", ocenjuje Mihajlović.
Još nije završena prva runda, u četvrtak će se konačno znati s kim Aleksandar Vučić može da napravi vladu, preciznije, koga neće u opoziciji. A ostaci zgažene opozicije i dalje će, nagovestili su, raspravljati o vlastitom visokom rejtingu koji, tragično se ispostavlja, nije ni do uspešnog opštinskog ili mesnog partijskog odbora. Spremni da ulažu preostalu energiju na svojevrsnom vašaru bezidejne taštine i prebijanja starih dugova.
Zabeležili su neočekivano veliki uspeh, nezasluženi ulazak u parlament ("Ne možemo protiv sopstvenog naroda", Vojislav Šešelj), u kojem će, većina, ogrezla u korupciji i neradu, predstavljati tek svoje duboke jasno vidljive frustracije. Njihov je maksimum - više njih je o tome govorilo tokom noći trijumfa naprednjaka - pronalaženje suptilnih manifestacija Vučićevog trijumfa, "kao da nešto krije".
Srbija danas, nekim čudom višestranačka, a Vučić obećava da će biti premijer svih građana. Ima ko da se raduje.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Hina
" Plaće neće biti veće, penzije se neće redovnije isplaćivati, obrazovanje, zdravstvo, školstvo vjerovatno neće biti bolje, ali važna je – stabilnost. Ono što postoje konstanta izbora u posttranzicijskim društvima je valjda konstantno skretanje biračkog tijela i političkih tendencija udesno, što stvara jednu novu praksu: društva su zatvorena, u dobroj mjeri totalitarna, jer u dobroj mjeri imaju recidive ratne ksenofobije. Ali, oni koji pobijede na izborima deklarativno su za Evropu, saradnju s NATO-om... bla, bla, bla i onda su označeni kao “proevrsopski”. Ako se još poklopi da usluge političkog medijskog marketinga, poput Vučića, uzimate od bivšeg engleskog premijera, onda je jasno zašto će vas BBC “država u državi”, proglasiti proevropskim.
Osim toga, razlog ovolikog uspjeha naprednjaka je i u tome što društvo stari, i fiziološki (p)ostaje konzervativno. Veliki broj mladih odlazi, ostavljajući starije da umiru i glasaju. A stariji slušaju kad im se kaže da “se penzije neće redovno dijeliti ako SNS ne pobijedi”.(Ahmed Burić)