Za pet dana skupio sam novac za štampanje publikacije. Tačnije, skupio sam za pet dana 2.500 KM ili skoro 1.250 eura, za štampanje publikacije pod nazivom „Seksualnost stanovnika Bosne i Hercegovine i koliko se razlikuju od stanovnika Srbije i Hrvatske?“. 

Prvo želim da se zahvali svima koji su me podržali materijalno, verbalno i moralno, a onda želim da vam opišem to iskustvo. 

Elem, prije otprilike godinu dana na Lupigi ste mogli pročitati molbu da popunite jedan upitnik koji se tiče seksualnosti ljudi. Naravno, to se nije desilo samo na ovom portalu nego i na nekim drugim portalima i društvenim mrežama u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj. Svako ko je razumio srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik mogao je da odgovori na anketu, bez obzira gdje je živio u tom trenutku. 

ISTRAŽUJEM NEPOZNATO: „Lakše je popuniti anketu o seksu, nego imati seks“

Budžet za istraživanje bio je tačno – 0,00 KM. 

Pošto sam skupio preko 6.000 odgovora, sljedećih godinu dana sam analizirao podatke, tragao za literaturom i čitao, da bih na kraju napisao publikaciju od preko 200 stranica, sa 21 grafikonom i preko 200 tabela. 

Budžet za tu analizu i pisanje bio je tačno – 0,00 KM. 

Nakon završenog pisanja, ganjao sam recenzente i kada sam prikupio recenzije došlo je na red lektorisanje i štampanje publikacije. 

Vjerovatno sad već možete pretpostaviti da je budžet i za to bio tačno – 0,00 KM. 

Pokušao sam od nekih kompanija da dobijem novac za lekturu i štampu, ali se ispostavilo da ili nisu odgovorili ili su me odbili. Onda sam pokušao da nađem firme koje bi donirale navac za ovaj moj projekat, pa bi im se to odbilo od poreza, znači bili bi na nuli što se tiče troškova, ali ni to nije uspjelo. Na kraju sam se odlučio da skupim novac preko društvenih mreža, odnosno da napišem za šta mi trebaju pare i zamolim ljude koji želi da uplate koliko mogu. 

Računica je jednostavna, na Facebooku imam 30.000 pratilaca, koje svakodnevno smaram svojim piskaranjem, pa ako njih 2.500 uplati po jednu marku, ja dobijam potrebni novac, a oni to neće ni osjetiti. Imao sam i ovu računicu: ako 250 ljudi uplati po 10 maraka opet sam završio posao, bez velikog troška ljudima, mada sam ja priželjkivao scenario da 25 ljudi uplati po 100 KM i to je to. 

I krenem ja u ponedeljak u jutro sa akcijom. Na fin način napišem šta planiram da uradim i koliko mi treba para. U utorak do podne skupim 100 maraka. Iskreno, da vas ne lažem, moj ego je to teško podnio. 

Drugi dan, imam na računu 240 maraka. Već sam zabrinut i pišem ljudima „manite se lajka, dovoljna je marka“. 

Navečer gledam igrani film o Charlesu Kinseyu, čovjeku koji se prvi naučno počeo baviti istraživanjem ljudske seksualnosti. Gledam film i gledam kako se čovjek pati da dođe do novca za istraživanja. Gledam tu patnju i shvatam da je i tada u Americi bilo teško naći novac za ovakve teme, baš kao i danas u Bosni i Hercegovini. U srijedu stavljam malo zajebaniji status u kojem objašnjavam da mi nije baš prijatno da „prosim“ pa ako neko hoće da uplati, neka uplaćuje, ako neće neka šuti. Ne znam šta se desilo, ali onda kreću uplate od tri do 150 maraka i taj dan na računu ih je već 1.400. 

Da ne dužim dalje, petog dana do 12 časova imao sam skupljen novac. 

Reakcije ljudi bile su različite, ali vrlo zanimljive. 

Recimo, imate dežurne kritičare kojima se ne sviđa da neko javno moli za novac da bi odštampao knjigu koja će se dijeliti besplatno i koja će se isto tako besplatno moći skinuti sa linka u pdf-u. Oni su mi objašnjavali kako ja ne treba da skupljam milostinju i da to šteti mome ugledu i stručnosti. Ko biva mnogo je dostojanstvenije kada tražiš pare od vlasti ili stranaca. 

Druga vrsta kritičara sumnja da ću uopšte štampati knjigu, već da ću uzeti novac za sebe i ništa. Ne znam kakva su njihova životna iskustva, kada misle da su svi oko njih prevaranti i da je njihova dužnost da druge zaštite od mene prevaranta. 

Treća vrsta kritičara se usmjerila na etničku pripadnost, smatrajući da će novac za moju publikaciju donirati samo Bošnjaci. Nemam pojma od kud im takvo mišljenje, ali to govori o ozbiljnom problemu u BiH da se sve, pa i skupljanje para za knjigu o seksu, svede na etničko. Oni su se u toku tih pet dana baš zadali da Bošnjacima objasne da nije dobro da „četniku“ daju novac. 

Ima i onih koji bi dali novac, ali, eto, tema im nije atraktivna i misle da sam trebao istraživati neke druge fenomene. Nisam se upuštao u dopisivanje sa njima, ali im je strategija samozavaravanje prilično dobra. 

Bilo je tu i ekspertskog hejta s konstatacijama da nisam ni trebao počinjati bilo šta, ako nemam para da štampam publikaciju. Neki drugi su mi nudili savjete kako da zaradim pare, od otvaranja naloga na OnlyFansu, preko konobarisanja do usavršavanja za CNC operatera. 

Na kraju, imali smo i komedijaše, koji su svojim pošalicama razveseljavali auditorijum na Facebooku najčešće naglašavajući da nas domaći političari jebu toliko da narodu nije do seksa. 

Bilo kako bilo knjiga se u ovom trenutku lektoriše i čim se to završi ide na prelamanje i štampu. Nakon toga opet počinje seks, jer valja skupiti pare za promociju. 

Šalim se, promocija će biti tamo gdje me pozovu, ako me iko pozove. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.