Dobijam žalbe da sam se mnogo uvatila ministara, a malo filmova. Da vam pravo kažem - odgledala sam samo tri filma: Kusturicu (o kojem ne želim on-line), Kill Bill 2 i jutros neki film o Guevari (bar sam saznala zašto su ga prozvali Che). Nisam otišla ni na žurku povodom novog filma braće Coen, a posle jedne projekcije Tim Roth me gurnuo i rekao "sorry", mnogo smešno

Dragi moji,

dobijam žalbe iz bratske nam Hrvatske da sam se mnogo uvatila ministara, a malo filmova. Da vam pravo kažem - odgledala sam samo tri filma: Kusturicu (o kojem ne želim on-line), Kill Bill 2 i jutros neki film o Guevari.

Eto. Kad se završi radni dan, nije mi ni do filmova ni do partija (opet se žalim, izvinite). Sinoć sam ponovo dala svoju kartu za neki film (koji se Mici jako dopao, a svi ostali se ispovraćali), a nisam otišla ni na žurku povodom novog filma braće Coen (za koji svi kažu da je neopojano đubre). Legla u krevet u 23h i zaspala snom pravednika. Izvinjavam se svima koji očekuju neke perverzije.

Kill Bill mi se baš dopao (bar onaj deo koji nisam prespavala). Stvarno sam se trudila da držim oči otvorene, ali umor je prevladao. Ovaj film sto sam jutros gledala je doooosadan, ali je bar fotografija dobra i divni predeli Južne Amerike. Govori o Che Guevarinom putovanju motociklom (sa drugarom) od Argentine pa gore do vrška Južne Amerike. Tada je još uvek bio samo student i tek su mu se rađale ideje, srećući na putu razne nepravde (misssim). Što Mica kaže  - mrsomud ili mršić. U svakom slučaju bar sam saznala zašto su ga prozvali Che. Tako argentinski jezik zvuči Peruancima - kao da ovi stalno govore che, che, che. Eto. Šta da vam kažem.

A ima i zvezdanih trenutaka. Posle projekcije Kill Billa sam izašla pre završnog aplauza da zapalim cigaru i dok sam se saginjala da istresem pepeo u pikslu - gurnuo me je Tim Roth (valjda se tako piše) i rekao "sorry", a ja sam mu rekla "relax". Eto. Bilo mi je mnogo smešno pošto je užasno nizak - svakako niiiiiiži od mene.

Danas sa velikim iščekivanjem i nadom pratimo da li će Mica uspeti da nam nabavi karte za večerašnji film Vong Kar Vaija (2046 - ili tako neka godina u naslovu). Ja sam se ložila da ga vidim, ali totalna je panika sa kopijom koja kasni. Poslednja rolna je tek izasla iz laboratorija i u 5h je jutros trebala da stigne u Pariz na titlovanje. Već su otkazane dve dnevne projekcije istog filma (u 8:30 i 14:30), tako da, ako i stigne za večeras, biće ogromna gužva i naravno manjak karata. Mico, bože, molim ti se.

Ni ovo sa otkazivanjem dnevnih i novinarskih projekcija se ne dešava baš u Cannesu, ali otkazivanje večernje, glavne projekcije bi se desilo prvi put od početka tog festivala. Ah kakav saspens.

Lola nam je juče kuvala neki gulaš i krompir. Još uvek sam srećna zbog toga.

Eto, pozdrav svima