Afera Bullmastiff koja je 2010. godine potresla Sloveniju smatra se najvećim i svakako najbizarnijim skandalom u toj državi. Kontroverzni i dobro povezani doktor nađen je mrtav u svom dvorištu, izgrižen od strane svojih pasa i sa dildom pored svog tela. Afera je preko poznatog i ne manje kontroverznog advokata vodila do tadašnje ministarke unutrašnjih poslova. Formalno je brzo okončana, nikada nije do kraja razjašnjeno šta je bizarnoj smrti prethodilo i šta se tu zapravo događalo pre nego što su je preuzeli krvožedni mediji i politika, ali je nedvojbeno uticala na osipanje i raspad tadašnje Vlade i ishod narednih izbora, pa se iz te prizme motivacija može nazvati političkom podmetačinom. 

Ta afera poslužila je kao okidač za najnoviji film Damjana Kozolea koji je imao uspešnu premijeru na festivalu u Karlovym Varyma, odakle je odneo nagradu za režiju i dobre kritike relevantnih medija. Kozole je i ranije pokazivao talenat za pravu priču u odgovarajućem socijalnom i političkom trenutku, setimo se samo berlinskog naslova „Rezervni deli“ iz 2003. godine koji je postao hit kod kritike i „Slovenke“ iz 2009. godine koja je uhvatila svu anksiozu globalne finansijske krize kroz urbanu dramu o devojci upitnog morala koja je probala da sanja na veliko i krene u ostvarivanje tih snova. 

„Nočno življenje“ ostaje na toj liniji hladne i precizne studije situacije, deluje osmišljeno i dorađeno do detalja i hrabro otvara sijaset važnih tema. Iako je afera poslužila kao inspiracija, ne očekujte preciznu doku-dramu koja vas rešeta sa imenima i podacima. Film zapravo više počinje kao neo-noir. 

„Nočno življenje“ je pre svega glumački masterclass Pie Zemljič koji upravo zbog takve snage uspeva da izdigne film iznad nivoa solidnog (FOTO: Nočno življenje)

Advokat Milan Potokar (Šugman) uspeva da oslobodi svog klijenta na osnovu tehnikalije. Iako mu kolega Bojan (Mandić) čestita, Milana očito muče moralne dileme. Komentar njegove supruge, univerzitetske profesorice Lee (Zemljič), sa kojom živi u stabilno hladnom dugotrajnom braku, nikako ne pomaže. Nedugo zatim, Milan odlazi da obavi još nešto neodređeno za posao, da bi se u pola noći pojavio na pločniku u umirućem stanju, nag, jedva svestan, u lokvi krvi i sa tragovima ugriza velikih pasa. Za one kojima nije jasno, Ljubljana nema problema s psima lutalicama... 

Ono što nakon duge, naturalističke scene pozivanja hitne pomoći i njene intervencije sledi je promena fokusa. Mi počinjemo da pratimo Leu u toj jednoj potencijalno sudbonosnoj noći s petka na subotu i njeno hvatanje ukoštac sa, iako ne očito korumpiranim, ali tromim sistemom, od zdravstva do policije preko medijskih lešinara i njihovih praksi. Dok se lekari bore za Milanov život, ona mora da se izbori sa prvotnim šokom da bi krenula u borbu za njegovu i svoju reputaciju u sve bržem i sve surovijem svetu. To podrazumeva traženje rupe u sistemu, petljanje sa dokazima, nuđenje mita na nekoliko mesta i sve što već sledi. 

Ta promena fokusa je izvedena izuzetno glatko i prelaz između neo-noira skandinavskog tipa do socijalne drame na tragu savremenog rumunskog filma deluje prirodno. To podrazumeva kadrove iz ruke perfektno preciznog Miladina Čolakovića, neke duge, neke kraće koji se ritmično smenjuju zahvaljujući Kozoleovoj samouverenoj režiji koja emulira rumunski stil (uz tek nekoliko nepotrebnih oštrih rezova na potencijalno važnim mestima), interesantnu zvučnu shemu koja upotpunjuje hladan noćni pejzaž soc-realističke funkcionalne Ljubljane van poznatih turističkih lokacija i jednako hladne i sablasne enterijere: bolničke i policijske hodnike i sobe u kojima se retkim čine ljudi koji znaju svoj posao, a još ređim oni koji su spremni na iskrenu komunikaciju. 

Gledaoci naviknuti na konvencionalniji narativ će možda ostati uskraćeni za detalje događaja, istragu i posledice, ali to je Kozoleu i njegovim ko-scenaristima nebitno. Kozole je i sam izjavio da mu ideja nije bila da (pre)ispituje aferu Bullmastiff, nego posledice takve medijske kulture na ljude koji su u takve slučajeve silom prilika upleteni. U tom smislu, unutrašnji triler koji počinje je dosta važniji od njegovih spoljnih manifestacija, pa su nam zato u suštini nebitne čak i biografske pozadine Milanovog i Leinog lika. 

Kozole je i sam izjavio da mu ideja nije bila da (pre)ispituje aferu Bullmastiff, nego posledice takve medijske kulture na ljude koji su u takve slučajeve silom prilika upleteni (SCREENSHOT: YouTube)

Piu Zemljič pratimo kroz većinu filma i ogromna je odgovornost na njenim plećima. Naša perspektiva je možda malčice šira od one koju ima njen lik, pa je zato u njenom izvođenju tajming najbitniji. Ona nam nikad ne otkriva više i ranije nego što bi smela ni mimikom, ni tonom glasa, nego uspeva da ostvari savršeno kontroliranu ulogu i približi nam svoj lik. Njene transformacije su i inače briljantne, od anksiozne urbane biseksualne cure u „Varuhu meje“ iz 2002. godine i upečatljive femme fatale pritisnute provincijalnom malograđanštinom u „Petelinjem zajtrku“ iz 2007. godine, preko klasičnog psihološkog realizma u romantičnoj drami „Vaje v objemu“ iz 2012. godine do uloge sredovečne žene koja je prisiljena da njeni instinkti za snalaženje prevladaju integritet u „Nočnom življenju“, što joj je i najbolja i najkompletnija filmska uloga do sada. 

Gledajući nju, „Nočno življenje“ dobija puni smisao. To nije samo vežba iz ekonomike scenarija (što je jača strana filma), niti iz spajanja stilova i motiva iz različitih filmova i kinematografija (ma koliko Kozole to dobro radio, „Nočno življenje“ ostaje derivativan film), kao ni studija jedne vrlo određene situacije iz savremenog života, ma koliko u tome film bio metodičan i dosledan. „Nočno življenje“ je pre svega glumački masterclass Pie Zemljič koji upravo zbog takve snage uspeva da izdigne film iznad nivoa solidnog. Zbog nje film mnogo dobija na emocionalnoj komponenti. Bez obzira što neke situacije kroz koje ona prolazi poznajemo, a neke ne, ona svojom igrom uspeva da probudi našu empatiju i unese neponovljivu novinu u film.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Nočno življenje