BILJEŽNICA ROBIJA K.: Pravna država

Ivor Car

13. prosinca 2011.

BILJEŽNICA ROBIJA K.: Pravna država

„C, c, c, čim su ovi došli na vlast, oni će izać iz zatvora! To mi je malo, ono…“, čitajući novine zaključio je tata onog malog Robija K. iz trećeg A, čiju vam bilježnicu redovito dajemo na uvid svaka dva tjedna. U dijalogu koji će povesti sa suprugom, Robijev tata umjesto telefonske slušalice stavit će bananu na uho i isfingirati urnebesan razgovor, tijekom kojeg će se snebivati kako i remetinečki stanari smiju glasati, na što će mu supruga ponuditi tezu – „ako su pošteni građani znali izabrat kriminalnu vlast, možda kriminalci mogu izabrat poštenu“

Tata je sidijo u hotelji u primaćoj i čitao je novine. Mama je sidila na kauču i kačkala je miljetić. Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „C, c, c, čim su ovi došli na vlast, oni će izać iz zatvora! To mi je malo, ono…“ Mama je rekla: „Dobro, biće čovik glasa za njih, pa ga moraju pustit! Normalna stvar!“ Tata je spustijo novine i rekao je: „Stvarno pričaš bezveze, jebaga irud! Prvo i prvo, nije moga glasat jerbo je još u zatvoru!“ Mama je rekla: „Pa šta to ima veze? Tamo se najnormalnije glasa!“ Tata je rekao: „N bava kua? U zatvorima da se glasa?“ Mama je rekla: „Šta se ti tako čudiš, jebate led?“ Tata je rekao: „Pa glupo mi je! Ne mogu nam valjda kriminalci birat vlast!“ Mama je rekla: „A slušaj, ako su pošteni građani znali izabrat kriminalnu vlast, možda kriminalci mogu izabrat poštenu! Lupeži najbolje kuže ko ne krade!“

Tata je rekao: „A drugo i drugo, kako bi oni moga glasat za ove ako ih je nonstop sra?“ Mama je rekla: „Je, al oni njegovi su ga strmeknili u ćuzu! Kako bi moga glasat za njih?“ Tata je rekao: „Dobro kaeš, jebate! Mora je znači izabrat treću opciju!“ Mama je rekla: „Jebeš treću opciju! To su sve luzeri! Šta bi čovik glasa za nekoga ko ne može dobit?“ Tata je rekao: „Igzaktli! Viš kako zatvor čoviku ograniči političku slobodu! Znači, nije uopće glasa!“ Mama je nagnila se prema tati i pitala je: „Ako nije glasa za ove, kako mi moga izać iz bajbuka? A, miki?“

Tata je piljio u mamu sa upitnicima. Onda je mama dignila kažimprst i rekla je: „Pregovori!“ Tata je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Sereš! Šta bi ovi imali sa njim pregovarat?“ Mama je rekla: „Saću te ja naučit kako se pregovara!“ Onda je mama časkom otrkenzi u kužinu. Onda je ona vratila se iz kužine sa dvi banane. Ona je dala jednu bananu tati i rekla mu je da je stavi na uvo. Onda je mama sila nazad na trosjed i stavila je bananu na uvo. Onda je ona u bananu rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je šutijo i gledao je sa teškim ošamutom. Mama je rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je raskobečijo oči od čudila. Mama je rekla: „Gukni više, jebemu mater!“ Tata je rekao: „Daj, ženac, pa ne mogu glumit majmuna sa bananom!“ Mama je rekla: „Banana ti je telefon, klipsone! A za drugo nisam nadležna!“

Onda je mama opet rekla u bananu: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je vrtijo sa očima od iznereda. Mama je rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Onda je tata promuckao: „Je!“ Mama je rekla: „Dobar dan želin! Ovdi Remetinec!“ Tata je rekao: „Da? Već?“ Mama je rekla: „Ivo na aparatu! Bivši premijer!“ Tata je rekao: „Jel? A na kojem si aparatu, mejketi? Biće onom za dijalizu, ho-ho-ho… Jesi vidila, mačak, kako valjam baze, hu-hu-hu…“ Mama je rekla: „Dobro smo počeli, Zoki, kad me zoveš mačak! Mogul ja tebe zvat mišu?“ Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Nemojte mi prodavat te zatvorske spike! Neman ja vrimena za zajebanciju, moran dobit izbore i sastavit kabinet!“ Mama je rekla: „Kombinet bi bija skroz okej, he-he-he…“ Tata je podviknijo: „Gospodine Sanaderu!“

Onda je mama rekla: „Čuj, prika, imam za tebe jedan predlog!“ Tata je rekao: „E, sad san ti prika, a na prošlim izborima san ti bija komunjara, pizdunčić i drkadžija, je li, miki?“ Mama je rekla: „Ostavimo povjest povjesničarima!“ Tata je rekao: „Dogovoreno! Koji je predlog?“ Mama je rekla: „Uz neke minimalne povoljnosti, ja bi moga za vas glasat!“ Tata je pitao: „Koje povoljnosti?“ Mama je rekla: „Sitnica! Samo da izađen iz zatvora i meni dosta!“

Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Nije naša vlast razbojnička ka vaša! O vašoj sudbini će odlučivat pravna država!“ Mama je rekla: „Pa to ja i oću!“ Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Kaćete vi izać iz zatvora, to zna samo sudac!“ Mama je rekla: „Je, al kako će on znat ako mu niko ne rekne? Ne može on to sam!“ Tata je pitao: „Zašto ne bi moga?“ Mama je rekla: „Pa ne može jedan čovik odlučivat o tako važnim stvarima!“ Tata je rekao: „Naravski da može! Ovo je pravna država!“ Mama je rekla: „Ako samo jedan čovik odlučiva, jel to pravna država il diktatura?“

Tata je rekao: „Aha, ti bi znači tija da mi reknemo sucu da te pusti, jel tako?“ Mama je rekla: „Igzaktli! Al zato ću ja za vas glasat!“ Tata je rekao: „Jebe se meni za kogaš ti glasat!“ Mama je rekla: „Kako, pa zar vam nije svaki glas važan?“ Tata je rekao: “Ako će cili Remitinec glasat za nas, jerbošmo bit poštena vlast, šta mi imamo od tvog glasa?“ Mama je rekla: „Moj je presudan!“ Tata je rekao: „Daj, daj, umriću od smija! Jel to sve šta nudiš?“ Mama je rekla: „Je!“ Tata je rekao: „Onda odjebi! Skini mi se s aparata! Neman ja vrimena za pizdarije, prika! Ja san ozbiljan čovik!“ Mama je rekla: „Ne znan baš koji bi ozbiljan čovik drža bananu na uvu i glumija da je Milanović!“

Tata je okrenijo se prema mami i rekao je: „Šta je sad ovo, jebaga noj?“ Mama je nakeserila se i rekla je: „Ništa, kratki intermeco, moš nastavit…“ Tata je rekao: „Slušaj, prika, odjebenzi u skokovima! Ne triba nama tvoj glas za pobjedu na izborima! Kapito?“ Mama je rekla: „Okej, nou frks! Al tu si se malo zajeba u računici!“ Tata je rekao: „Ja? Ja da san se zajeba? Pa jel znaš ti, čoviče, koliko mi prema anketama dobivamo glasova?“ Mama je pitala: „Koliko?“ Tata je rekao: „Miljon i tristapedešest! Evo ti tu zadnja anketa! Miljon i tristapedešest glasova, prika!“ Mama je rekla: „Znači da sa ovim mojim možete imat miljon i tristapedesedam!“ Tata je rekao: „E, to ti i govorim!“ Mama je rekla: „Miljon i tristapedesedam je masu! Bija bi lud da propustiš tu šansu!“

Tata je najprvo malo šutijo. Onda je on rekao: „Alo, Sanaderu, jesi ti malo propuva?“ Mama je rekla: „Šta bi ja propuva?“ Tata je rekao: „Kako nisi propuva kad mi prodaješ tu bolesnu spiku! Ti još misliš da si neka grande faca, je li?“ Mama je rekla: „Okej, ne moramo se vriđat! Samo nemoj posli kukat da ti nisam nudija fer dogovor!“ Tata je rekao: „Ama šta si mi nudija, čoviče? Nudiš mi kurac! Lipo sam ti nacrta da ionako dobivamo izbore jer pošto već imamo sigurnih miljon i tristapedešest glasova!“ Mama je rekla: „E, al ako mene pustite iz zatvora imaćete miljon i tristapedesedam!“ Tata je rekao: „Pa šta mi to znači, čoviče božji?“ Mama je rekla: „Ako je tebi miljon i tristapedesedam malo, onda si ekstra glup!“

Tata je fljasnijo se po čelu i rekao je: „O srceliti irudovo koja čimavica! Tebe bi stvarno tribalo pustit iz zatvora! I primistit te u ludaru!“ Mama je pitala: „Zašto bi ja bija za u ludaru?“ Tata je rekao: „Zato šta misliš da si grande mrga, a ustvari si debil!“ Mama je pitala: „Zašto bi ja bija debil ako ti nudim fer dogovor?“ Tata je rekao: „Zato šta ne kužiš da mi ništa ne nudiš! Ponoviću ti po stoti put! Ako mi već imamo miljon i tristapedešest, koji će nam kurac miljon i tristapedesedam glasova?“ Mama je rekla: „Eura, tupsone, eura!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.