Pravo je vrijeme da vam prokažemo posljednju Bilježnicu Robija K., i to baš u trenucima dok se PR premijerke Jadranke Kosor još uvijek silno trudi ispraviti štetu koju je premijerka svome ugledu nanijela kada je, kako bi olajala Hrvate i oprala svoj obraz od krivice za golemu nezaposlenost, izmislila priču o poduzetniku koji je tražio 150 pastira i nije ih mogao naći. Naravno takav poduzetnik ne postoji, niti je na burzi tko tražio pastire, a zbog premijerkine poruke da ide čuvat ovce, Robijev otac silno se naljutio i umalo nije zalopatio jednu onoj Bezmalinovićki s prvog

Moji mama i tata su posli obida ležali zagrljeni na kauču. Ja sam sidijo na tapetiću ispod kauča u teškoj tugici. Mama je tatu milkila po vratu. Tata je mamu milkijo po kosici. Onda je mama tatu cmoknila u uvo i rekla je: „Mišu, kako bi bilo da mi dva koji put pođemo na holidej u neki lipi risort, a? Da se konačno malo ćutimo ka ljudi!“ Tata je rekao: „A šta nam fali na kauču, mačak? Ja se i tu ćutim ka čovik!“ Mama je rekla: „Ma znam, al još bi se lipše ćutija u nekom eskluzivnom risortu!“ Tata je rekao: „Kakvi te risort spopa, mačak? Koja ti je to spika?“ Mama je rekla: „Spika je o tome da me odvedeš za holidej na neko fensi misto, mišu! U neki hotel šta ima spa i velnes!“ Tata je rekao: „Mačak, jebem ja čovika koji je spa na velnes!“

Onda sam ja na tapetiću uzdahnijo od teške tugice. Tata je mene pitao: „Šta ti doli uzdišeš, malac?“ Ja sam rekao: „Ma ništa, došla mi je tugica!“ Tata je pitao: „Od čega?“ Ja sam rekao: „Od uvrede!“ Tata je pitao: „Od kakve uvrede?“ Onda sam ja popeo se na kauč i tati sam nešto šapućao na uvo. Tata je pocrvenijo po faci i viknijo je: „Nemoj me jebat?!“ Onda je on u roku munja skočijo se sa kauča. Tata je dreknijo: „Ne mogu virovat da ti je to rekla! Sigurno nisi izmislijo?“ Ja sam rekao: „Sigurno!“ Tata je rekao: „Aj zakleti se na mater!“ Ja sam rekao: „Matere mi!“ Tata je rekao: „O pičkalijoj mile deve! E majkemi ću se sad sjurit doli i prokiniću je u glavu!“

Onda je tata brzinski obuka tutu i izgibao je iz stana. On je sjurio se niz portun do prvog kata. Onda je on zalupao sa šakom po vratima od one Bezmalinovićke. Onda je Bezmalinovićka otvorila vrata. Tata je njoj unjeo se u facu i viknijo je: „Bezmalinovićka! Jesil ti mome malom rekla da možemo svi poć čuvat ovce?! Pivaj, gubašice!“ Bezmalinovićka je izbečila oči: „Molim?!“ Tata je arlauknijo: „Šta moliš, dramfuljo jedna! Misliš da si ti neka fina građanka, a mi da smo seljačine, je li?!“ Bezmalinovićka je rekla: „O čemu ti pričaš, jebate?“ Tata je dreknijo: „I bolje bi bilo da ne pričam, nego da ti zalopatim jednu priko gubice, paš drugi put pazit šta bališ!“ Bezmalinovićka je skriknila: „Jesil ti normalan, čoviče?! Kako moš tako nepristojno srat?“ Tata je rekao: „Šta ne bi sra kad sam seljačina i mogu poć čuvat ovce!“

Bezmalinovićka je opalila čudilo: „Ama kakve ovce ti spominješ, debilu?“ Tata je rekao: „One ovce šta si rekla mom malom da ih možemo svi poć čuvat!“ Bezmalinovićka je zarežala: „Kojem tvom malom? Nisam ti vidila malog ima misec dana!“ Tata je rekao: „Šta oš reć? Da je moje dite lažovčina?“ Bezmalinovićka je rekla: „Naravski da je lažovčina! I to na ćaću!“ Tata je najprvo malo šutijo i gledao je koljački. Onda je on rekao: „A znaš šta, saću to odma provjerit! Ako laže, razbiću mu pičku!“ Bezmalinovićka je rekla: „E bogami ću mu je prvo ja razbit!“

Onda su tata i Bezmalinovićka dojurili kroz portun do nas doma kod kuće. Ja i mama smo sidili kauču sa nekužitisom. Bezmalinovićka je napečila se isprid mene i rekla je: „Robi, kad sam ti ja to majketi rekla da možete svi poć čuvat ovce?“ Ja sam rekao: „Nikad!“ Tu je uletila kraća tišinčuga. Onda je tata dreknijo: „Pa majmune jedan, zašto si onda meni reka da ti je rekla?“ Ja sam rekao: „Ja ti to nisam reka!“ Tata je viknijo: „Kako nisi?! Oš to možda reć da ja lažem?“ Ja sam rekao: „Ja Bezmalinovićku nisam spominja!“ Tata je rekao: „Dobro, reka si da ti je rekla ona glupača na prvom katu! A ko je to nego Bezmalinovićka?“ Bezmalinovićka je rekla: „Oho, znači sad sam još i glupača!“ Ja sam rekao: „Tata, nisam reka da je to rekla glupača na prvom katu, nego glupača na prvom programu!“ Tata je zinijo: „Kakvom sad programu?“ Ja sam rekao: „Televizijskom!“

Onda je Bezmalinovićka uletila: „Ha, pa to sam i ja čula! To je Jaca juče rekla na dnevniku!“ Tata je pitao: „Kojo?“ Bezmalinovićka je rekla: „Da možemo svi poć čuvat ovce!“ Tata je zinijo: „Nemoj me jebat?!“ Bezmalinovićka je klimnila glavom: „Časna rič! Ja sam isto pala na dupe od šoka!“ Mama je rekla: „Oala koja Mubarakica, čoviče božji!“

Onda je Bezmalinovićka stala isprid mog tate i gledala ga je drito u oči. Tata je rumenkijo se po ušima. Ona je naperila prstom prema njemu i rekla je: „A štaš sad mrgašu, a? Oš joj sad ić zalopatit jednu priko gubice, je li?“ Tata je blekasto se nakeserijo i zamuckao je: „Kako to misliš?“ Bezmalinovićka je rekla: „Lipo mislim! Mene si maloprije tija prokindačit! A da ne govorim koje si mi sve šporke riči reka, da sam gubašica, da sam...“ Tata je nju zaustavio sa rukom i rekao je: „Čuj Bezmalinovićka, ostajem kod nekih ocjena, samo minjam adresu!“ Bezmalinovićka je rekla: „A ne, ne, miki, reci ti to njoj u facu ka meni! Lako ti je ić vriđat i cipat nejake susidice, a kad skužiš da je Mubarakica u điru onda si manji od makovog zrna!“ Tata je podviknijo: „Šta si se ti mene nadovezala, a? Pa ne mogu ja sad putovat u Zagreb za namirit pravdu!“

Ja i mama i Bezmalinovićka smo zapiljili se u tatu sa lakšim gadilom. Tata je gledao u luster i durijo se. Ja sam uzdahnijo sa teškom tugicom. Mama je mene pomilkila po glavušici i rekla je: „Dobro sinak, nisi ti kriv šta ti je tata trtaš i pičkica!“ Bezmalinovićka je rekla: „Naravski! Drugi bi te tata možda branijo od uvreda, al tvoj je malo previše vunaš i pederko!“ Mama je rekla: „Moga si imat muško za roditelja, al štaš kad si spa na ovog jadnika! To je masu gore nego da si spa na velnes!“

Onda sam ja stao isprid tate i pitao sam: „A stvarno, tata, zašto si tija skrehat Bezmalinovićku, a ovu drugu tetu neš?“ Tata je rekao: „Zato, sine, šta su to dvi različite stvari!“ Ja sam pitao: „Kako su različite?“ Tata je rekao: „Lipo su različite! Naprimjer primjera, ako Bezmalinovićka rekne da možemo svi poć čuvat ovce, onda je to ljuta uvreda! Al kad to kaže precjednica vlade, onda je to... ono... ekonomski program! Kužiš?“ Ja sam pitao: „Pa šta onda?“ Tata je rekao: „Pa nemoš ić nekog natuć zato šta iznosi ekonomski program!“ Ja sam pitao: „Zašto nemoš?“ Tata je rekao: „Zato šta bi onda svi tribali popizdit i ić se cipat, a ne samo ja!“ Ja sam pitao: „Pa šta ne popizde?“ Tata je rekao: „Ako svi popizde, sine, ondašmo ovde dobit Egipat!“ Ja sam pitao: „A šta fali Egiptu?“

Tu je moj tata zašutijo sa visećim ustima. Njemu je u glavi trajalo teško dumanje. Bezmalinovićka je uletila: „Ha, lipo te mali pita! Svaka mu piva!“ Mama je rekla: „Aj sad gukni golube! Šta fali Egiptu?“ Onda je moj tata sagnijo se i pogledao je mene fejs tu fejs. Onda je on rekao: „Sinak, jel znaš ti šta to još znači kad Mubarakica rekne rulji da idu čuvat ovce?“ Ja sam pitao: „Šta?“ Tata je rekao: „Znači da pandurija i vojska čuvaju kozu!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.