Ferala više nema, kao ni Nedjeljne Dalmacije, a ni Slobodna Dalmacija nije ono što je bila. Međutim, legendarna Bilježnica Robija K. koja je izlazila u tim tiskovinama, još uvijek postoji, pa je tako mali Robi K. iz III a razreda jedan od “najstarijih” hrvatskih kolumnista. U ovoj štoriji Robi će posjetiti Dida Mraza, a potom će, nezadovoljan činjenicom da dica od direktora dobijaju bolje darove, starog Laponca spretno i uspješno ucijeniti. Urnebesno štivo na

Mene je moj tata vodijo u svoje poduzeće na Dida Mraza. Dida Mraz je imao bile brke i bradu i crvenu monturu. Dida Mraz je sidijo na katrigi ispod borića sa dvi vriće darova. Mi mališi smo dolazili do Dida Mraza jedan po jedan da on malo sa nama proćakula i da nam dar. Kad sam ja doša na red mene je Dida Mraz sija na kolino. On je mene pitao: „Onda, mišu, jesi sluša mamu i tatu i bija dobar đak u školi?“ Ja sam rekao: „Žljinge briju bljing šljebljenga žimži bljong!“ Dida Mraz je tiltao: „Molim?“ Ja sam rekao: „Žljinge briju bljing šljebljenga žimži bljong!“ Dida Mraz je rekao: „Jebešmi mater ako te ja išta razumin!“ Ja sam rekao: „Cili dan san učija da ti odgovorim na laponskom, a ti me sad ne razumiš! Jesil ti pravi Dida Mraz ili si neki blefaš?“

Dida Mraz je nakeserijo se i rekao je: „E kad si takva mudrica onda će ti Dida Mraz dat lipi poklon!“ Onda je on meni da kutiju sa plavom mašnicom. Ja sam proćirijo unutra i rekao sam: „Pa šta je ovo, čoviče?!“ U kutiji je bijo žuti plastični kamioncin. Ja sam rekao: „Šta će mi plastični kamioncin, jebate, ka da san malo dite!“ Dida Mraz je rekao: „Pa ti jesi malo dite!“ Ja sam njega pitao: „A zašto je oni sa klempavim ušima dobijo nintenda, a?“ Dida Mraz je porumenkijo po obrazima i rekao je: „A šta ja znam, biće zato šta je bolje učio!“ Ja sam rekao: „Ja mislim da nije zato!“ Dida Mraz je pitao: „Nego zašto?“ Ja sam rekao: „Zato šta je sin od direktora!“

Dida Mraz je nagnijo se prema meni i šapnijo je: „Slušaj, meni nisu poznati svi detalji! Ja samo dilam darove, razumiš! Otkud bi ja zna ko je sin od direktora, a ko od nekog pizde!“ Ja sam njemu šapnijo: „E pa kad samo dilaš darove, onda meni prodilaj nintenda ka i klempi i mirni smo!“ Dida Mraz je šapnijo: „Žalim slučaj, imam samo jednog nintenda!“ Ja sam šapnijo: „Onda ga uzmi klempi i daj ga meni!“ Dida Mraz je šapnijo: „Aj, mali, oladi malo! Budi sritan štaš dobit i kamioncin! Viš kakva su vrimena!“ Ja sam šapnijo: „Vrimena su takva da ako ne dobijem nintenda biće malo teža frka!“ Dida Mraz je stisnijo oči i šapnijo je: „Malac, odjebi u skokovima! Skupi taj kamioncin i briši da te ne vidim!“ Ja sam njemu šapnijo: „Žljinge briju nabijemte žimži bljong! Jel ti triba titlovat?“ Dida Mraz je šapnijo: „To sam te razumijo, kurbin sine! Oš da te puntam nogom iliš isti sekund nestat odavde?!“

Onda sam ja njemu šapnijo: „Okej, samo nemoj posli reć da te nisam upozorijo!“ Dida Mraz je šapnijo: „Šta ti mene imaš upozoravat?“ Ja sam šapnijo: „Upozoravam te da si me sijo na kolino! I plus toga si me pomilkijo po vratu i po faci!“ Dida Mraz je pitao sa nekuženjem: „Pa šta onda?“ Ja sam šapnijo: „A šta ima odrasli čovik držat maloga dečkića na kolinu, je li? I šta ga ima igdi milkit, to te ja pitam!“ Tu je najprvo uletila tišinčina. Onda je Dida Mraz zarežao: „O srceliti irudovo!“ Ja sam šapnijo: „A dodam li još da si mi šapućao šporke riči i potapšao me po guzi, svi će pomislit isto!“ Dida Mraz je razrogačijo oči: „Šta će pomislit?“ Ja sam šapnijo: „Pomisliće – odakle je doša ovi Dida Mraz? Iz Laponije ili iz Vatikana?“

Dida Mraz je doša ljubičast po obrazima. Plus su mu se treskali brci i brada. On je meni šapnijo: „Pa ti si mali dobar komad monstruma, znaš!“ Ja sam šapnijo: „Ne znam ja ko koga drži na kolinu da bi bijo monstrum!“ Onda je moj tata iz publike blicnijo sa blicom. On je mene i Dida Mraza slika sa mobitelom da imamo za uspomenu. Ja sam šapnijo: „Oho, evo i slikice! Biće baš lipi materijalni dokaz ispod naslova u novinama!“ Dida Mraz je pitao: „Kakvog naslova?“ Ja sam šapnijo: „Opasni pendofil zaglumijo Dida Mraza da može drpat male dječake!“ Dida Mraz je zlamenova se i šapnijo je: „Majko isukrstova!“ Ja sam šapnijo: „Oš podnaslov?“ Dida Mraz je zinijo: „Kakvi podnaslov?“ Ja sam šapnijo: „Ako lažni Dida Mraz nastavi sa ovim tempom napastovat male dječake moga bi dogurat do nadbiskupa!“

Onda je Dida Mraz prosikćao: „Šta ti oćeš od mene, bog te jeba?!“ Ja sam šapnijo: „Oću nintendo!“ Dida Mraz je šapnijo: „Ali već sam ga da klempi!“ Ja sam šapnijo: „Pa uzmi mu ga nazad! Klempo je glup ka kurac, njemu je i kamioncin prva liga!“ Tu je opet uletila tišinčina. Dida Mraz je mene gledao koljački. Onda je on dignijo se sa katrige i odgibao je do klempe. Onda je on njemu rekao da je došlo do lakšeg zajeba. Onda je on njemu uzeo nintenda i da mu je plastični kamioncin. Klempo je pitao: „A zašto?“ Dida Mraz je rekao: „Žljinge briju bljing šljebljenga žimži bljong!“ Klempo je klimnijo glavom jer pošto nije bilo titlovano. Onda je Dida Mraz vratijo se nazad i tutnijo mi je kutiju sa nintendom. On je šapnijo: „Jel gospodin zadovoljan sa poklonom?“ Ja sam rekao: „Divno i klasno!“ Dida Mraz je šapnijo: „Aj briši sad, gubo jedna mala! Dabogda ti nintendo crka čim ga uključiš! Dabogda te struja ubila!“

Onda sam ja otrkenzi do mog tate da pokažem mu dar. Tata je bio turbo hepi šta sam ja turbo hepi. Samo onda je za dva minuta do nas dogibao onaj tatin direktor sa klempom. Tata je njemu rekao: „Dobar dan, gospodine direktore! Baš perfa ivent! Čestitam, čestitam!“ Diša je rekao: „Je, ivent je okej... Samo meni se čini da se ovi Dida Mraz malo zajeba!“ Tata je pitao: „Kako se zajeba?“ Diša je rekao: „Moj mali je triba dobit nintenda, a dopa ga je plastični kamioncin!“ Samo onda sam ja uletijo: „Klempo, ali si dobijo kamioncina? N bava kua? Ajme blago ti se, klempo!“ Diša je sa čudilom pogledao prema mom tati i rekao je: „Oprostite, a zašto vaš mali mog malog zove klempo?“ Tata je malo produmao i rekao je: „Zato šta ima divne zelene oči!“

Kad je povratijo se iz ošamuta diša je rekao: „Svejedno, ovi Dida Mraz se malo teže zajeba...“ E ali tu sam ja odvalijo plakaonu. Prvo sam pustijo dvije suzice žalosnice i zacvilijo sam. Onda sam iskrivijo usta i zacendrao sam. Onda sam stisnijo nintenda na prsi i razdrevijo sam se tuta forca. Diši je uletijo iznered na kvadrat. Tata je čučnijo kraj mene i rekao je: „Pa šta ti je sad, oškoprc? Zasraćeš cili ivent sa svojom drečaonom! Zašto si se odjednom tako rasplaka?“ Ja sam zajeckao: „Zato šta Dida Mraz više voli dicu od direktora nego ostalu dicu!“ Tu je dišu zdimilu tupilo od nekuženja. Tata je mene pomilkijo po glavuši i rekao je: „Ama nije, sinak! Dida Mraz voli svu dicu isto! To je općopoznata stvar!“ Ja sam još luđe zajeckao: „Nije, nije! Njemu su dica od direktora masu draža od drugih!“ Onda je diša podviknijo: „A kako moš to govorit, jebate jarac! Pa tebi je da nintenda, čoviče božji! A ti nintendo vridi četri puta više od kamioncina šta ga je dobija moj mali!“ Ja sam njemu rekao: „Je, al samo je klempu Dida Mraz potapšao po guzi!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.