BILJEŽNICA ROBIJA K.: Izvještaj s otoka
Moj dida je sidijo do mene na zidiću. Zidić je bijo u dvoru od didine kuće na Šolti. Dida je meni govorijo: „Viš, unukiću, ako se utvrdi da je cila jedna partija zločimačka organizacija, a ta je partija vodila cilu jednu državu, onda to automatički znači da je i cila ta država zločimačka! Bereš?“ Samo onda je njemu tata dobacijo priko stola: „O čemu ti to pričaš, majketi? Koja država?“ Dida je pogledao u tatu i rekao je: „Pa nacistička Njemačka! Koja drugo?“
Tata je piljio u dida sa turbo izneredom. Dida je njemu rekao: „Šta se čudiš? Mali ide u treći razred i već je vrime da nauči neke stvari o nacističkoj Njemačkoj! A usput će onda skužit i šta je značila antifašistička borba i narodnooslobodilački pokr…“ Samo tata je njega prekinijo: „Aj zakoči se malo, jebaga ćuk! Šta dite kuri bolac za nacističku Njemačku? Ima devet godina, čoviče božji, samo još fali da mu se puni glava sa tim mrakovima!“ Dida je rekao: „Šta mu se ne bi punila? Pa to su važne stvari!“ Tata je rekao: „Ma važne su moj klinac! Di smo mi danas, a di je nacistička Njemačka!“ Dida je rekao: „Mi smo na Šolti, a nacistička Njemačka je u Zagrebu!“
Naveče smo mi posli branja maslina skupili se u didinoj kući dašmo nešto ponjupat. Mama je stavila na veliki pijat pancete i pečenice sa kapulom. Plus su veliki uz mumanje gledali dnevnik na televiziji. Na dnevniku je neki barba odvalijo dramatičku spiku. Moj tata je rekao: „Jebate led, blokirali im zgradu! Ovo će stvarno cilu stranku osudit! Biće im optuženička klupa velika ka Realov stadijon!“ Dida je rekao: „Plus Vimbledon za čelništvo i elitu!“
Mama je rekla: „Fala kurcu više! Opljačkali su cilu zemlju, razbojnici! Nek se sad frigaju na sudu!“ Tata je rekao: „Znam, al šta im sud može? Udrit im globu?“ Mama je rekla: „A e, neš ti kazne! Uvik će globa bit manja od onog šta su nakrali!“ Tata je rekao: „Doduše, moga bi ih sud zabranit…“ Mama je rekla: „E, to bi već bila malo druga pisma!“ Onda je moj dida uletijo: „Sad ja imam jedno čisto pravno pitanje!“ Mama je dignila livu ombrvu: „Koje pitanje?“ Dida je rekao: „Ako sud zabrani HDZ, a svi znamo da je HDZ stvorija Hrvacku, zar onda ne bi automatički tribalo zabranit i Hrvacku?“
Mama i tata su piljili u dida sa razrogačenim očima. Dida je žvakao komad pečenice sa kruvom. Onda je mama prosikćala: „Ti bi zabranija Hrvacku?!“ Dida je rekao: „Ne bi ja, nego bi to triba sud! Mislim, ako će se ispravno držat zakona!“ Mama je podviknila: „Pa kako ti to zamišljaš, jebate irud? Da živimo u zabranjenoj zemlji?“ Dida je rekao: „Nije to moja briga! Zakon je zakon!“ Mama je rekla: „Znam, čoviče, al na šta bi to sličilo da se zabrani Hrvacka?“ Tata se nakeserijo: „Sličilo bi na Jugoslaviju! To se starom fosilcu sviđa!“ Dida je rekao: „Pusti ti, zete, šta se meni sviđa! Ja samo iznosim čistu pravnu logiku!“ Tata je rekao: „Koju logiku, jebate? Neš ti tebe pravnika!“ Dida je rekao: „Glavni zadatak suda je da ispravi nepravde! Znači, nemoš kaznit HDZ za učinjena zlodjela, a onda učinjena zlodjela ostavit na miru!“
Mama i tata su opet se zapiljili u dida sa iskobečenim očima. Dida je ćoknijo komadić pancete sa pijata i mumao je. Onda je mama zlamenovala se i rekla je: „Čako, jebešmi mater ako si ti normalan!“ Dida je pitao: „Zašto ja ne bi bija normalan?“ Mama je dreknila: „Pa nije stvaranje hrvacke države zlodjelo, bolesniče jedan! Nemoj mi takve stvari prid ditetom govorit!“ Dida je opalijo čudilo: „Kako nije kad cilu stranku izvode na sud?“ Mama je arlauknila: „Ali zbog kriminala i lupeštine, glupsone! Zbog kriminala i lupeštine, ne zbog stvaranja hrvacke države!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Ha, pa di je razlika?“
Mama je zaškarpunila se po faci i vikala je: „Kako di je razlika, jebemu mliko materino!? Totalna je razlika! Jedna je stvar šta je HDZ najzaslužniji za stvaranje Hrvacke, a sasvim drugo šta su najzaslužniji za pljačku ove zemlje! Ne mogu se te dvi stvari mišat!“ Dida je rekao: „Ma nemoj?“ Onda je on nagnijo se prema mami i pitao je: „A kako bi HDZ pokra Hrvacku da je prvo nije stvorija, a? Aj sad ti to meni objasni!“ Mama je u zblentozi zinila sa ustima. Dida je naperijo sa prstom prema njoj i rekao je: „Malo kurac bi je pokra! Znači, svaki će normalni sud utvrdit da je stvaranje Hrvacke samo prvi čin pljačke!“
Mama je još luđe objesila usta. Tata je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Viš, jebate, to mu nije skroz ludo!“ Dida je ćoknijo komadić pečenice sa pijata. Onda je on odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma niste vi bili u partizanima, pa ne znate šta su sve radili četnici…“ Tu je mami i tati uletilo tupilo od nekužitisa. Tata je pitao: „Koji sad četnici, u pene bonačića?“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Aj priznaj, jel to pošteno stvorit Hrvacku, pa je onda ić opljačkat? Umisto, ako si već ima namjeru pljačkat, da Hrvacku i ne stvaraš, nego lipo opljačkaš Jugoslaviju!“
Sad je tata u zbunjozi zinijo sa ustima. Dida je raširijo ruke: „Šta se znači jedino može zaključit?“ Tata je pitao: „Šta?“ Dida je naperijo kažimprst prema lusteru i rekao je: „HDZ je stvorija Hrvacku samo zato da ne bi pljačka Jugoslaviju!“ Mama i tata su piljili u njega sa stravom i hororom. Dida je ćoknijo komadić pancete i zarežao je: „Pizdaliim materina četnička!“
Onda smo mi svi obitelj šutili i žnjopali smo pancetu i pečenicu. Onda je tata didi rekao: „Čoviče, nisam ja ima blage da si ti toliki domoljub! Pa ti si hrvatski vitez, bojovnik na kvadrat!“ Mama je rekla: „Igzaktli! Čako toliko voli Hrvacku da bi najrađe da je nije ni bilo!“ Tata je rekao: „Naravski, jerbo onda ne bi mogla bit opljačkana, he-he-he…“ Mama je rekla: „A i Šolta bi mu usput bila u Jugoslaviji, he-he-he…“
Tu je moj dida prekinijo sa ždrokom. Onda je on pogledao u mamu i rekao je: „Ovi otok je sam za sebe! Ka i svaki otok! Zapamti to dobro, ćerce!“ Tata je uletijo: „Znam, al i on mora bit negdi!“ Dida je rekao: „Ovi otok je u centru svita! Zapamti to dobro, zete! Jebe se meni šta je sa druge strane pučine! Ja se ionako do svoje smrti odavde više ne mičem!“ Za stolom je opet uletila tišinčina. Dida je ćoknijo komadić pečenice i rekao je: „Samo ću koji put otić posjetit unukića u Zagreb!“ Tata je pitao: „Koji će on klinac u Zagrebu?“ Dida je mene pomilkijo po kosici i rekao je: „Biće ambasador Šolte u nacističkoj Njemačkoj!“
Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.
