Nepoštovani i neuvaženi biskupi, episkopi, kardinali, patrijarsi, vladike, nadbiskupi, mitropoliti, monsinjori i ostali pripadnici klera zvanog klir,

Listajući pre neki dan press-clipping koji mi redovno dostavlja moj verni sluga i arhivar Baalberit, za oko mi je slučajno zapao i vaš, prilično zabačeni deo sveta, pa sam nehotice malo obratio pažnju i na vaše propovedi koje se u današnje obezboženo vreme nazivaju i istupima u javnosti. I imam šta i da vidim! Pa vi neprestano govorite o meni, puna su vam usta Đavola, Satana vam sa jezika ne silazi! Optužujete me, nabeđujete i klevećete za najrazličitija nepočinstva, kao da ja nemam pametnija posla nego da se bavim vašim zaludicama.

Neko je oklevetao Satanu

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej reče da je doživotna presuda Ratku Mladiću u Hagu moje delo, onda čujem kako se na preuzvišenog biskupa Vladu Košića sručio satanski bes jer je dočekao Darija Kordića i proglasio ga nevinim. Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Amfilohije veli da je satanski duh bombardovao Srbiju, nabeđuje me kako sam uticao na Rolling Stonese da pevaju demonske pesme, optužuje braću Hrvate da su zadojeni satanskom ideologijom, obrušava se na Parade ponosa kao na Đavolje delo. Pomenuta ekselencija Košić me vidi na svakom koraku: tvrdi da sam se kamuflirao u mnogim najuticajnim medijima u Hrvatskoj, pa sa tog zakrabuljenog položaja delujem antihrvatski i ne širim istinu o hrvatskoj istoriji; drži me odgovornim i za iskrivljavanje istine o Domovinskom ratu, a naročito za razaranje obitelji, što mi je, navodno, glavni cilj.

Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej Bulović obrušava se na pozorišnu trupu Teatro Dei Venti iz Modene koja je izvodila predstavu blizu vladičanskog dvora, govoreći da su glumci poklonici Satane koji veličaju Nečastivog izvodeći đavosluženje; biskup Juraj Jezerinac me nabeđuje da pokušavam ocrniti crkvu i vernike, da proglašavam hrišćanski život nazadnim i mračnim, da napadam porodicu i veličam homoseksualne brakove preko svojih demonskih ispostava, sve nastojeći da uništim mladost Hrvatske; nadbiskup Marin Barišić mi tovari na vrat odgovornost za razvode brakova, njegova uzoritost kardinal Josip Bozanić oseća moj kužni smrad jer neke strukture u hrvatskom društvu isparavaju đavolskim zadahom… A pomenuti episkop Irinej se posebno ostrvio na gastronomiju, pa vidi moje prste u svim mogućim narodnim feštama, od satanske Kobasicijade, preko nečastive Slaninijade do ekstremno demonske Pihtijade.

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej reče da je doživotna presuda Ratku Mladiću u Hagu moje delo (FOTO: Hina)

I katolički i pravoslavni namesnici Boga na zemlji, iako zavađeni na krv i nož, u jednoj stvari potpuno su složni: ja sam odgovoran za sve što im nije po volji – od Novog svetskog poretka, preko demokratije, liberalnih vrednosti, ljudskih prava i sloboda, sekularizacije, kriv sam što ih novinari optužuju za pedofiliju, kriv sam za inokosne osobenjake kojima se ne sviđa što crkva ne plaća porez, lično sam odgovoran što ima i nekih apartnih čudaka koji neće da učestvuju u hodu za život ili u odbrani otetog Kosova, kriv sam za pozapadnjačenje vernog naroda, za odrođavanje od nacije i crkve, za svaki zamislivi krimen. Ukratko – kriv sam što sam živ.

Ne uzimaj uzalud imena Đavola gospodara svoga

Pravo da vam kažem, nisam imao pojma da sam toliko popularan u vašim krajevima. Lepo od vas što me se sećate, što održavate moje ime prisutnim u javnosti, pogotovo u ovo bezbožno vreme kad su svi zaboravili na Đavola, ali moram da vam kažem da ste ipak malo preterali. Prvo i prvo, vi ste, gospodo sveštenici, izgleda potpuno zaboravili na glavnu zapovest paklenog katehizisa: Ne uzimaj uzalud imena Đavola gospodara svoga. Bolje da vas ne podsećam kakva je kazna za oglušenje o tu vrhovnu naredbu. Ili vam je dozlogrdilo blagovanje u komforu i raskoši, dosadilo vam da se baškarite u svili i kadifi, pa biste malo da osetite tamu najkrajnju, tamo gde su samo plač i škrgut zuba? 

Drugo, odakle vam drskost da na mene svaljujete krivicu za dela za koja su najvećim delom odgovorni pripadnici moje nelojalne konkurencije? I sami dobro znate da ja nemam nikakve veze ni sa presudom Mladiću, ni sa širenjem prostora lične slobode – kako u porodičnom tako i u društvenom životu, ni sa pisanjem istine o zlodelima vaših nacionalnih heroja, niti sam kriv za bilo šta slično. Kako bih ja mogao da budem odgovoran za neku pravednu presudu? Ili za nečiju težnju za istinom? Ili za žudnju za slobodom? Za poštovanje ličnosti i njenih prava? 

Biskup Košić me vidi na svakom koraku: tvrdi da sam se kamuflirao u mnogim najuticajnim medijima u Hrvatskoj (FOTO: Lupiga.Com)

Ko je pravedni sudija – Bog ili ja? Ko je Put, Istina i Život – ona skitnica i vagabund što su ga s pravom razapeli, ili moja rogata malenkost? Po čijem liku i obličju je stvoren čovek kao slobodno biće: po Božjem ili po mom? Je l' moja misija da stvaram i poštujem ličnost ili da je nagrizam i razaram? Božja dela pripisujete Đavolu, stida nemate, takva podlost ni meni nije pala na pamet. Jeste li vi, bre, normalni? Mene ste našli da zajebavate!

Nepostojeći ugovori s Đavolom

Dobro, dobro, ne ljutim se na vas, znam ja da vi to radite kako biste se meni umilili, znam da ste spremni na svaku gadariju i zlodelo samo da meni udovoljite, znam da ste mi odani i dušom i telom, znam da ste sve svoje snage i sav svoj život meni predali. Sve je to lepo i nadasve pohvalno, samo ima tu jedno ali koje biskupu i episkopu sreću kvari - ne sećam se da sam ja ikad to od vas tražio. Utvarate sebi da ste moje sluge, da radite za uglednu korporaciju na čijem sam čelu od njenog postanka, da sam ja vaš poslodavac i gospodar, te u svojoj neizmernoj oholosti umišljate da ste sklopili nekakav ugovor sa Đavolom. Baš ste vickasti. Da ne bude da govorim napamet, malopre sam poslao Baalberita da proveri u arhivi, nikad se ne zna, ni Đavo nije nepogrešan, desi se i meni da nešto zaboravim, nisam ja sveznajući kao onaj prokletnik protiv kog se borim već eonima, a i zašao sam već u godine, da ne kažem milenijume, moguće je da i ja negde omanem. 

I šta mislite da je moj verni arhivar pronašao o vama u spisima starostavnim? Ništa, gospodo, nula, zero, nolj, duplo golo! Nema nikakvih ugovora, nema ni traga od pakta i pogodbe, nema ni pomena o Irineju, Amfilohiju, Irineju Mlađem, Bozaniću, Košiću, nigde nikog ni iz Srpske pravoslavne crkve ni iz Katoličke crkve u Hrvatskoj. Šta vi sebi umišljate, da ste nekakav Faust, Ivan Karamazov, sveti Antonije, pa da se Đavo, lično i personalno, pašti oko vaših duša? 

Zašto mislite da bi meni bilo zanimljivo da se trudim oko duša koje ne pružaju nikakav otpor, da kušam one koji nisu u stanju da odole ni najmanjem iskušenju, da ulazim u bitke koje su već unapred dobijene? Đavo koji se bori za duše hrvatskih i srpskih crkvenih velikodostojnika, pa to je kao boks meč između svetskog šampiona u superteškoj kategoriji i mrtvog pijanog komarca-invalida. Nema tu nikakvog izazova za mene, a ja, kao što dobro znate, ništa ne volim tako kao dobru tuču, takorekuć živim za fajt.

Pun mi je kazan uvlakača i dupelizaca

Volim one što skakavce jedu, i po sedamnaest se godina u goloj pustinji mole, i mahovinom su obrasli, one koji na sva zemaljska dobra gledaju kao na obično smeće, podvižnike koji su svaku svoju misao i dah posvetili Bogu. Eh, da mi je sad bar jedan takav, da se malo ogledamo. Sav svet i svetove zaboraviš, a za jednog takvog se zakačiš, jer je to isuviše dragocen brilijant; jedna takva duša vredi neki put čitavo sazvežđe - jer mi imamo svoju aritmetiku. Dragocena pobeda! 

A neki od njih, tako mi Boga, kadri su da takve ponore vere i bezverja posmatraju u isti mah, da ti se, zbilja, ponekad čini da čovek još samo za dlaku pa da poleti "s petama nagore". Koliko sam puta od takvih odlazio pokunjena nosa, nikakvi marifetluci ni kerefeke nisu mi bili od pomoći, a nije da nemam širok repertoar. 

S takvima volim da se rvem i nosim, nije mi žao ni da izgubim bitku, da napustim bojište potučen do nogu, draži mi je takav poraz nego hiljadu pobeda nad bednicima koji jedva čekaju da mi se poklone. Ni Đavo ne voli poltrone i ulizice, pun mi je kazan uvlakača i dupelizaca, ne znam više šta s takvima da radim, nisu čak ni dobra hrana za oganj, a kamoli materijal za služinčad.

Poslednji put je neko iz moje tevabije bio kod vas negde krajem 80-ih godina prošlog veka, ali za njih nije bilo nekog posla, jer je sve krenulo kao podmazano (FOTO: Mikhail Evstafiev)

Znam da biste rado prodali dušu Đavolu, ali Lucifer za takvu bofl robu nije zainteresovan. Probajte kod nekog drugog kupca, možda vam pomogne neki popust, sezonsko sniženje, akcija – pet duša po ceni jedne, ko zna. Jer, da budem potpuno iskren, za sve vas me, gospodo 'rišćanska, zabole moje levo kopito. I za vas, i za vaše crkve, i za vašu pastvu, i za vaše sićušne, beznačajne nacijice. Ne samo da se ja uopšte ne bavim vama, nego ni oficirima moje bezbrojne vojske ne pada na pamet da svrate u vaše krajeve i da nekog podstaknu na zlo, čak ni iz zabave. Ni Belzebub, ni Asmodej, ni Azazel, ni Baal, ni Mamon, ni Moloh, ma niko od visokih funkcionera Nezavisne Države Pakao već vekovima nije boravio u vašim krajevima. I niste neka prestižna destinacija. 

Samostalna razaračka delatnost

A sad se dobro držite, otkriću vam strašnu istinu: vas i vaše narode odavno sam prepustio same sebi. Nema nikakve potrebe da moji demoni silaze među vas i da nekog pujdaju na zlo, jer vi već sami delate baš onako kako bi svaki đavolak samo poželeti mogao. Moje delo se vrši u vašim državicama bez ikakvog upliva s moje strane, ni prstom ne moram da mrdnem, vi sami udarnički radite na sopstvenoj propasti, u tri smene, bez odmora i počivka. Jedino što mene interesuje jeste da delo uništenja ne oslabi, da se razvija i raste, da obuhvata što gabaritnije krajine i što veći broj ljudskih duša. Ako se razaranje odvija samo od sebe, ako se vrši volja Đavolja, zašto bih trošio demonske resurse bez ikakve potrebe? Čemu nepotrebno rasipanje energije i arčenje radne snage? Možda će vam to zvučati čudno, ali menadžment Pakla drži do efikasnosti, racionalnog poslovanja i samoodrživog razvoja. 

Ako me pamćenje dobro služi, poslednji put je neko iz moje tevabije bio kod vas negde krajem 80-ih godina prošlog veka. Jedna grupa demonske odojčadi, demončića-pripravnika, otišla je samoinicijativno na školski izlet u SFRJ, obišli su malo verske zajednice i političke glavešine, i vratili se u domaju brzom brzinom. Čak ni za njih, puke šegrte u zlodejanju, tu nije bilo nekog posla, jer je sve krenulo kao podmazano, u pravcu paklenog ognja, zahvaljujući Miloševiću pre svega, ali i Tuđmanu, kao i neprebrojnim delatnicima u javnom životu, tzv. intelektualnoj eliti. O sveštenstvu obeju tzv. crkava da i ne govorim, oni su jedva dočekali skidanje komunističkog jarma s vrata kako bi se posvetili uništenju, razbojništvu i rasapništvu. Jedan mali bjes-početnik toliko je bio fasciniran vašim razularenim zlotvorima da je zatražio da se otelovi i postane član SPC ili KCH, a možda čak i da se učlani u SPS ili HDZ, u cilju stručnog usavršavanja za buduću zločinačku karijeru, ali sam mu užarenim žezlom brzo izbio te đavohulne misli iz glave. Ipak sam ja na čelu jedne ozbiljne kuće sa višemilenijumskom tradicijom i moram da držim do imidža svoje kompanije.

Špijuni i kontraobaveštajci koje sam brižljivo rasporedio po neprijateljskim redovima, javljaju mi da ni druga strana nije previše zainteresovana za vaše poslove i dane. Sve su pokušali ne bi li vas urazumili i vratili na put života, ništa nije pomoglo, pa su digli ruke i anđeoska krila od vaše nepopravljive fele. Vas je i Bog zaboravio, nebeski radar vas ne registruje, svevideće oko vas ne kači čak ni perifernim vidom. Zato su i vaše molitve uzaludne, fazu smetnji na vezama ste odavno prevazišli da biste stigli do potpunog prekida svih komunikacija. Pesnički rečeno: Kad molitvom tražiš spas /osećaš se kao tupan; / sa nebesa grmne glas: / Korisnik je nedostupan.

Renoviranje Pakla

Gospodo biskupi, episkopi i ostala bratijo, stvorili ste pakao na zemlji sopstvenim rukama, bez ičije pomoći, pa bih vas molio da ubuduće mene ne mešate u vaše provincijske afere, jer mi čast ne dozvoljava da preuzimam zasluge za tuđa nedela. Takođe bih vas zamolio da me se okanete i da moje ime više ne pominjete ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu, a pogotovo da mi ne pripisujete dela za koja su zaslužni moji večiti rivali iz konkurentske firme "Raj D.O.O.". Ukoliko se oglušite na moju ljubaznu molbu, drugačije ćemo razgovarati. Imam ja efikasna sredstva koja će vas brzo odučiti od nepoštovanja Đavola i njegovih demonskih legija. 

Potpuno smo odustali od živopisnih tortura, njih ionako ima više nego dovoljno u ovozemaljskom svetu (FOTO: Pixabay)

Ne, ne preti vam opasnost od kuvanja u kotlovima, od nabijanja na ražanj i pečenja na večnoj vatri, od davljenja u fekalijama ili vreloj smoli; niko vas neće dinstati u rekama vrele krvi, neću vas pržiti užarenim peskom ni tuširati ognjenom kišom, niti ću vas sahranjivati u goruće grobove. A neću vam poslati ni Kerbera da vas kida na komade. Ništa slično. Na šta vam ja ličim? Na nekog zatucanog srednjovekovnog inkvizitora? Istina, nekada smo se u Paklu služili svim pobrojanim metodama mučenja, kao i mnogim njima sličnim, ali davno je to bilo, a ja sam ipak čovek, pardon demon modernog doba i idem u korak s vremenom. 

Pakao je nekad imao devet krugova sa brižljivo raspoređenim grešnicima, otprilike kako ga je Dante opisao, ali to je bilo u davna pradavna vremena, u mračnom srednjem veku. U međuvremenu se svašta promenilo, Pakao smo renovirali i sad izgleda potpuno drugačije – čisto, sređeno, aseptično, poput neke moderne medicinske institucije. Sa novim eksterijerom i enterijerom došlo je i do osavremenjavanja metoda mučenja, potpuno smo odustali od živopisnih tortura, njih ionako ima više nego dovoljno u ovozemaljskom svetu. Ima mnogo suptilnijih načina na koje deluje Đavo, bez tih grubih, nasilnih i očigledno zastarelih metoda. Sad se sigurno pitate kojom ću mukom da vas mučim, gorite od nestrpljenja da saznate na kakva ću vas iskušenja baciti, pa zato neću da dužim. 

Đavolsko iskušenje

Neupućeni u tajne teologije i demonologije, mislite da je Đavolov posao samo da ljude podstiče na blud, sebičnost, lopovluk, bezosećajnost, ubistvo i slične opačine. Ni na kraj pameti vam nije da Satana može i putem dobra da čini zlo, pogotovo kad pristupa onima koji su već potpunce potonuli u strahotne dubine greha i propasti. Zato sam za vas pripremio nešto posebno, takoreći poslasticu. Ako ne prestanete sa klevetanjem, uvući ću vam se u um i na toj jalovoj zemlji posejati seme sumnje da Bog možda ipak postoji. I da postoji božanski poredak koji se ne može narušavati, jer nikakvog drugog poretka i nema. I da ste uludo proćerdali svoje živote, jer vas je izopačeno srce vuklo za onim što ne postoji i što će se na kraju vremena stopiti s nepostojanjem, baš kao i vaše prividne ličnosti. I da ste uništili svoje jedine živote, kako na ovom tako i na onom svetu, zauvek i nepovratno. 

Šta je bilo? Tresu vam se gaće? Niste računali sa ovako prevejanim demonskim lukavstvom? Lepo sam vam rekao da niste neki protivnici, da niste dorasli ni najmanjem od mojih slugu, a kamoli Knezu Tame lično. Zato bi vam bolje bilo da poslušate Đavolov prijateljski savet i da me više ne uzimate u usta. I još nešto, za kraj. Zabranite Amfilohiju Radoviću da neovlašćeno koristi nadimak Risto Sotona, inače ću ga tužiti za povredu ugleda i časti, a Boga mi i za lažno predstavljanje. Toliko od mene u ovom prvom i, nadam se, poslednjem javljanju. Bolje bi vam bilo da se više nikad ne čujemo, verujte Đavolu na reč, ako već ne verujete ni u šta drugo.

Pakleno nesrdačno,

nimalo vaš

Đavo Lucifer Knez Tame

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay