BILJEŽNICA ROBIJA K.: Najn ilevn
Ja i moja mama smo išli u poslugu da kupimo spizu. Dok smo mi gibali na putu do posluge mama je mene trenirala zadatke iz matuše. Mama je rekla: „Od finansijskih srestava u našoj obitelji, daklem kad zbrojimo sadržaj mamina i tatina takujina, ostalo je ukupno seamdeset kuna! A do kraja miseca je ostalo još deset dana! Pitanje glasi – koliko kuna dnevno možemo potrošit?“ Ja sam u hodu dumao i češkao sam se po ćiverici. Onda sam ja rekao: „Za popizdit malo!“ Mama je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Tačan rezultat je sedam kuna! Do kraja miseca ne smimo dnevno potrošit više od sedam kuna!“ Onda smo mi gibali prema poslugi i gledali smo u nebo. Onda sam ja pitao: „A mama, a kako možemo za sedam kuna kupit dovoljno spize da ne riknemo od gladi?“ Mama je rekla: „Za popizdit teško!“ Ja sam rekao: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan!“
U poslugi je bilo prepun kua rulje iz naše ulice. Ja i mama smo prolazili kraj polica i sinjavali smo da štašmo sve kupit. One Domazetka i Plazibatka su držale se pod ruku i gibale su sa druge strane polica. Onda je Domazetka zaustavila se i rekla je: „Ovo mi je skroz neofhodno!“ Onda je ona ćopila sa police kutiju sa rižom i nabrzihen je sakrila ispod jakete. Plazibatka je rekla: „I meni je ovo neofhodno!“ Onda je ona skupila sa police tubu sa konšervom i u roku munja je sakrila ispod jakete. Domazetka je rekla: „Ovo mi je takođe neofhodno!“ Onda je mrknila kesu sa manistrom i sakrila je ispod jakete. Plazibatka je rekla: „Ovo mi je neofhodno nom plus ultra!“ Onda je maznila bocu sa kvasinom i sakrila je ispod jakete. Onda su Domazetka i Plazibatka opet se uzele pod ruku i šetale su kroz poslugu.
Moja mama je zakolutačila sa očima. Masu rulje iz naše ulice su gibali između polica i uzimali su neofhodne stvari. Neke su stavljali u košare. Samo više su stavljali ispod jaketa ili u mudante. Moja mama je sve stavljala u košaru. Ona je najprvo uzela dvi paštete. Onda je uzela kilo cukra. Onda je uzela litru mlika. Onda je uzela tri jogurta. Onda je uzela papir za zahod. Onda je uzela dvi sardine sa povrćem. Onda je uzela kremu za ruke. Onda je uzela deset deka kave. Onda je uzela cedevitu. Onda sam ja nju pitao: „Mamac, jel računaš kolko bi te to moglo doć?“ Mama je rekla: „Ne znam tačno, sinak, al ovako odoka čini mi se oko šezdesčetri kune!“ Ja sam rekao: „Ali mama, rekli smo da možemo potrošit samo sedam kuna dnevno!“ Mama je rekla: „Jebešga, sinak, vrime ti danas zapopizdit brzo leti!“
Onda je onaj poslovodnik od posluge barba Tibor dogibao do onih Domezetke i Plazibatke. On je njima rekao: „Skužajte, jel mogu ja kako pomoć?“ Domazetka je rekla: „Šta bi nam koji klinac ti pomaga?“ Barba Tibor je rekao: „A vidin da uru vrimena šetate po poslugi sa praznim košarama! Pa mislim, ako gospoje oće razgledavat znamenitosti, možda im triba turistički vodič?“ Plazibatka je rekla: „Šta tebe kuri bolac šta mi šetamo?!“ Domazetka je rekla: „Tako je! Jel ti znaš kolko je u našim godinama važno za zdravlje gibat se i nabivat komdiciju?!“ Barba Tibor je rekao: „Pa mislim, ako gospoje oće đogirat, možda im je zgodniji za đoging parkić priko puta?“ Onda je Plazibatka podviknila: „A jel ti znaš, klipsone, da je precjednica vlade gospoja doktorka Jadranka Kosor, za prisić one puste vrpce, u zadnji misec dana prevalila jedanest iljada kilometri? A? Da malo čitaš novine onda bi to zna!“ Barba Tibor je raširijo ruke: „Kakve to veze ima, jebate led?“ Plazibatka je zarežala: „E pa šta smo mi gore od nje, molinte lipo!?“ Barba Tibor je zlamenovao se od čudila i odgibao je.
Onda smo ja i moja mama između polica naletili na Domazetku i Plazibatku. Domazetka je njoj rekla: „Jesi ti znala da je profesorka doktorka Jadranka Kosor u misec dana prevalila jedanest iljada kilometri?“ Mama je rekla: „Sori, ne mogu sad spikat o politici! Baš sa malim vježbam zadatke iz matematike!“ Onda je Plazibatka uletila: „Aha, imam ja jedan zadatak za Robija!“ Onda je ona naperila sa prstom prema meni i rekla je: „Pazi ovako – ako između dvi najudaljenije tačke u Hrvackoj ima iljadu kilometri, koliko je puta u misec dana profesorka doktorka Jadranka Kosor otpičila sa jednog na drugi kraj Ljepe naše? A?“ Ja sam malo dumao i češkao sam se po bradi. Onda sam ja rekao: „Pun kurac puta!“ Plazibatka je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Jedanest puta, moj miki! To se zove program izlaska iz krize!“ Mama je uletila: „Jedanest puta ić sa kraja na kraj Hrvacke?! Pa na šta to sliči?!“ Domazetka je rekla: „Meni sliči na ping-pong lopticu!“
Onda su Domazetka i Plazibatka blokavale od smijade i odgingale su se. Ja i mama smo dogibali do frižidera za kupit sira. Tamo je radila ona teta Renata. Teta Renči je rekla: „Izvolte, šta ćemo danas?“ Mama je rekla: „Ja bi jedan komadić gaude!“ Teta Renči je pitala: „Koliki komadić?“ Mama je rekla: „Mali!“ Teta Renata je zakovrnila sa očima i pitala je: „Koliki je to mali komadić?“ Mama je rekla: „Okej, onda tri ipo deka! Samo nemoj mi ga narezat, nego ka otkini u komadu!“ Teta Renči je zarežala: „Je, evo saću skočit po skalpel i mikroskop!“ Mama je raširila ruke: „Šta sad nije u redu?“ Teta Renči je podviknila: „Pa kako da ti otkinem tri ipo deka, ženska glavo?!“ Mama je nagnila se prema njoj i rekla je: „Ka ping-pong lopticu!“
Onda su one Domazetka i Plazibatka došle do blagajne. Prva je na redu bila Domazetka. Ona je u košari imala jedan pak orbis žvaka. Ona blagajnica teta Biserka je rekla: „Bili ste uru ipo u poslugi i kupili kutijicu žvaki?“ Domazetka je rekla: „Šta tebe boli kurac šta sam ja kupila!“ Samo onda je do Domazetke došao onaj barba iz sikjuritija. On je njoj rekao: „Gospojo, oćete molinvas otkopčat jaketu!“ Domazetka je rekla: „Molim?!“ Sikjuriti je rekao: „Otvorite jaketu, gospojo, da vidimo šta imate ispod!“ Domazetka je dreknila: „Sram te bilo, mulac jedan! Idi ti neku mlađu skidat! Meneš penzijonerku drpat, manijače bolesni! Biž ća, pičkati materina!“
Samo onda je onaj barba Tibor uletijo: „A daj skidaj jaketu, lupežica! Po posluge si strpala ispod! Misliš da te nismo ubrali! Viš da izgledaš ka bova!“ Domazetka je zaskrikala: „A stid te bilo, pederčino jedna! Jeben ti mater u livo oko! Staru ženu ovako ić štracavit prid svitom! Nabijem nakurac i tebe i tvoju poslugu! Nabijem nakurac cilu državu!“ Sikjuriti je podviknijo: „A daj, kravo stara, ako je ti neš otkopčat, ja ću ti je skinit!“ Domazetka je viknila: „Odjebi od mene, pičkati materina! Idi ti pa skidaj onu kozu na vlasti, majmune, a ne siromašnu staricu!“ Onda je Sikjuriti krenijo da ćopiće Domazetku za kragnu. Samo Domazetka je odskočila unazad i arlauknila je: „Stoj di jesi! Sve ću vas dignit u zrak! Bomba mi je ispod jakete! Ja sam bombaš samoubojica!“
Svi rulja u poslugi su ukipali se sa razrogačenim očima. Domazetka je držala se sa obe ruke za limune i urlikala je: „Saću aktivirat paklenu napravu, pičkalivam materina! Biće vam gore nego najn ilevn! Krv će liptat okolo! Sve ću vas dignit u zrak!“ Onda je barba Tibor zlamenovao se i rekao je: „Pa dobro, Domazetka, jel ti stvarno misliš da smo mi zadnji debili? Pa ko bi ti moga popušit takvu brumu?“ Sikjuriti je vrtijo sa glavom i rekao je: „C, c, c, ja još nisam vidija jadniju bazu, majkemi!“ Samo onda je ona Plazibatka njemu rekla: „Nemojte se sa njom zajebavat, luda je ka kurac! Meni je pričala da priprema teromistički napad! Biće vam ovdi najn ilevn! Cila će posluga letit u mačku piterinu!“ Barba Tibor je njoj rekao: „Ajde ti, Plazibatka, ne seri kvake! Misliš da tebe posli nećemo pretražit, a?“ Sikjuriti je rekao: „Čoviče, ovi fosilci su svi za u ludaru!“ Samo onda je Domazetka dreknila: „Ma nemoj, pederčino!? Oš da ti pokažem paklenu napravu, je li?! Oš pogleat smrti u oči?!“ Onda je ona strgnila botune od jakete i raširila je.
Svi rulja su gledali sa zinutim ustima. Onda je Sikjuriti uvatijo se za drob od smijade: „Ja ću riknit, mejkemi! Fosilka nosi kutiju riže i kesu manistre i priti da će se raznit sa bombom! Pa ovo je debilana na kvadrat!“ Barba Tibor je blokavao od kesa: „Ja ništa luđe u životu nisan vidija, jebate irud! Neće nam rulja virovat kad im budemo pričali! Imbecilka maše sa rižom i manistrom i govori da je bombaš samoubojica!“ Teta Biserka na kasi je rikavela od smijačine: „Ne znam je li luđe eksplodira crni rižot ili manistra usuvo!“ Ona Plazibatka je okrenila se prema Domazetki i rekla je: „A stvarno si pretjerala, Domazetka! Pa nemoš se naoružat sa rižom i manistrom i pritit daš dignit poslugu u zrak! Kako me moš tako sramotit prid svitom…“
Samo onda je krehnilo. Krehnilo je tako da se cila posluga odigla od poda. Sve boce i tegle su odletile sa polica i skršile se. Plus je okolo raširijo se dim. Sikjuritijeva ruka je otkinila se iz ramena i zalipila se za plafonjeru. Barba Tiborova noga je skupa sa postolom izletila kroz razbiveni prozor. Po teti Biserki su padale novčanice i sitniši. Ja i mama smo stajali ukipani i držali smo se za ruke. Po kosi su nam bili komadići od čipsova i flipsova. Plus je bilo srče od malog ožujskog. Frižideri sa jamnicom su se strmopizdili. Po zidu su bile fleke od sladoleda i sojinog umaka. Onda je dim se počeo razilaziti.
Teta Biserka je tresla sa bradom i promuckala je: „A u pičku mile deve, kako je ovo moguće?“ Moja mama je stiskala mene za ruku i promuckala je: „Neam blage, jebate, cilo vrime je bila spika o riži i manistri…“ Teta Biserka je rekla: „Igzaktli! Spominjala se samo kutija riže i kesa manistre…“ Mama je rekla: „Pa to je prosto nemoguće, jebate jarac… Ako se spominjala samo riža i manistra, šta onda ovi ršum znači?“ Ja sam rekao: „Znači da ne triba danas virovat u sve šta se piše po portalima!“
Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.
