BILJEŽNICA ROBIJA K.: Žuti kapelin
Mi obitelj smo išli kod mog dida na Šoltu za prvi maja. Mi smo se penjali uza skale od didove kuće. Samo navr skala je nacalijo se onaj didin frend barba Jerko. Barba Jerko je pribacijo kanavaču priko ruke i rekao je: „Skužajte, vojvoda od Nečujma je trenutno masu zauzet! Bojin se da vas neće moć primit!“ Moja mama je rekla: „O? A šta njegova uzvišenost radi?“ Barba Jerko je rekao: „Evo baš na televiziji gleda prenos vjenčanja lejdi Kejt i sir Viljema!“ Ja sam isprsijo se i rekao sam barba Jerku: „Slobodno vi nas najavite! Vojvoda od Nečujma nas sto posto očekuje!“ Barba Jerko je pitao: „Skužajte, a koga da tačno najavim?“ Ja sam rekao: „Ja san princ Robert, a ovo je kneginja Damjana, moja mlađa sestra!“ Barba Jerko je pitao: „A ovo dvoje odraslih iza vas?“ Ja sam rekao: „To su pizdunčići šta nam nose kufere!“
Moj tata je u kući doviknijo prema primaćoj: „E nek san i to dočeka! Ne mogu virovat da se u ovoj kući gleda kraljevsko vjenčanje! I to na prvi maja!“ Dida je iz primaće doviknijo: „Triba upoznat klasnog neprijatelja da bi se moga borit protiv njega!“ Tata je doviknijo: „A kakoš se borit, majketi? Sa daljinskim?“ Dida je doviknijo: „Doće i naše vrime, zete, ništa se ti ne brigaj! Samo onda ćemo sve kolaporante i sluge kapitala obisit na bandere! To da znaš!“ Tata je okrenijo se prema mami i utiho je pitao: „Jel to stari kenjac oće reć da smo mi kolaporanti klasnog neprijatelja?“ Mama je njemu šapnila: „Ja mislim da oće reć da ti jesi!“ Tati je uletilo čudilo: „Samo ja? A zašto ne bi bila i ti?“ Mama je dignila bradu i rekla je: „Pa nisam se ja udala za princa, jebate, nego za zadnjeg golju i gubaša!“
Ja sam već sidijo na kauču do mog dide. Dida je meni dao čokolatinu i pomilkijo me je po glavušici. Pizdunčići su u hodniku vadili stvari iz borši. Onda je dida pokazao prema televiziji i rekao je: „A majketi božje, koja je ono grdobina sa žutim kapelinom?“ Ja sam rekao: „Neam blage! Al mogla bi bit kraljica majka!“ Dida je rekao: „Srceliti irudovo, koji komad mumije! Pari strašilo! Jel da da te je vuna pogleat je?“ Ja sam rekao: „A je malo!“ Dida je rekao: „Šta malo, čoviče! Da mi je posadit u vinograd, nema šanse da bi mi vrane pozobale grožđe!“ Ja sam ždrokao čokolatinu i klimao sam sa glavom. Onda je dida rekao: „Jel vidiš ti, unukiću, kako je vladajuća klasa lukava, a?“ Ja sam pitao: „Zašto je lukava?“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Računaju, ako kraljica majka izgleda ka horor film, nema te sile na svitu koja će buržuaziji jebat mater!“
Samo onda je moja mama uletila u primaću i dreknila je: „E sad si stvarno pretjera, čoviče božji! Tebe triba drito u ludaru strpat! Majkemi moje ako se iz ovih stopa nećemo vratit doma!“ Didi je uletila zbunjoza: „Šta je sad bilo, koja je frka?“ Mama je viknila: „Više je meni toga priko glave, znaš! Svaki prvi maja mi truješ dite sa svojim komunjarskim bljuzgama!“ Dida je rekao: „Nisu to nikakve bljuzge, draga moja, nego je moja dužnost suprostavit se buržuaskoj propagandi!“ Mama je cijuknila: „Ama kojoj propagandi, klipspone, jesi ti totalno propuva?!“ Dida je naperijo prstom u televiziju i rekao je: „Evo ovoj!“
Mama je gledala u njega sa tupajom od nekužitisa. Dida je njoj rekao: „Jel to tebi možda normalno da se skupi miljon svita zato šta je neki princ Viljem kresnijo princezu Kejt, a? I šta je sad oće ženit jerbo joj je napumpa dite? Jel to triba bit briga radničke klase, pitam ja tebe? Jel to triba prenosit televizija da gleda cili svit?“ Mama je rekla: „Čako, molinte nemoj govorit gluposti!“ Dida je rekao: „Šta? Misliš da je nije kresnija?“ Mama je rekla: „Ne kažem da je nije kresnija, nego da prestaneš balit šporkarije prid dicom!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Jel to ja možda nemam pravo u svojoj kući komentirat kraljevsko vjenčanje?“ Mama je arlauknila: „Nemaš, debilu! Jerbo je to bilo juče! A sad govoriš o kraljevskom vjenčanju i gledaš prenos iz Vatikana!“
Tu je u primaćoj uletila mrkla tišinčuga. Dida je izi okrenijo se prema televiziji. Onda je on blekasto se nakeserijo i rekao je: „N bava kua? Znači ovo je prenos iz Vatikana?“ Mama je šutila i piljila je u njega koljački. Dida je počeškao se po ćelenki i pitao je: „Pa šta radi miljon svita u Vatikanu?“ Mama je rekla: „Došli su na benatifikaciju Ivana Pavla Drugog!“ Dida je rekao: „Čoviče… A jel tu iko ikoga kresnija?“ Mama je urliknila: „Čako!!!“
Mama i dida su pomirili se tek popodne za ručkom. Onaj barba Jerko je stavijo kanavaču priko ruke i rekao je: „Gospodo, obid je serviran! Molin princa Roberta i kneginju Damjanicu da operu ruke i zauzmu svoje misto za svečanom trpezom!“ Moj tata je uletijo: „A šta se ima za obid?“ Barba Jerko je rekao: „Za predjelo pršut i sir sa maslinama i kiselim kukumarima! A posli malo janjca iz škrovade sa kumpirima i mladom kapulicom!“ Tata je rekao: „E to ja zovem obidom!“ Barba Jerko je rekao: „Naravski, za poslugu imamo paštete i parizera! Možete se poslužit u drvarnici iza kuće!“ Tata je rekao: „Daj, Jerko, nemoj me još i ti zajebavat!“
Onda smo mi svi sili za obid i ždrokali smo. Dida je rekao: „Eee, kad se sitim kako su se nekad slavili prvi majevi! Našli bi se mi radnici, pa zapivali borbene pisme, pa izili malo pršuta i sira, pa onda navalili na janjca iz škrovade…“ Tata je gledao u pijat sa janjetinom i rekao je: „A danas je skroz različito, je li?“ Dida je dignijo glavu i rekao je: „Danas cili svit za prvi maja gleda misu u Vatikanu! Meni je to apsolutivno neskužljivo!“ Tata je rekao: „Pa i ti si gleda misu u Vatikanu!“ Dida je rekao: „Dobro, ja san mislija da je to kraljevsko vjenčanje!“ Mama je uletila: „A i unukić ga je malo bruma, pošteno za reć! Reka mu je za papu Šrafcigera da je kraljica majka!“
Roditelji su se kikoćali sa punim ustima. Tata je rekao: „A stvarno, Robi, kako si moga didi prodat takvu brumu?“ Ja sam rekao: „Nije bila bruma nego san se zeznija!“ Tata je namignijo prema mami i rekao je: „E, zeznija san se! Nemoš tako, čoviče! Sad ti dida pari neki tudum koji ne razlikuje buržuaziju od klera!“ Ja sam rekao: „Pa ni ja ih ne razlikujem!“ Mama je rekla: „Kako ne razlikuješ? Ti si već veliki dječak!“ Ja sam rekao: „Lipo! Neam blage ni šta je buržuazija ni šta je kler!“ Tata je rekao: „Aaa, to će tebi tvoj dida sve lipo objasnit, he-he-he…“ Mama je rekla: „Tako je! On je živi stručnjak za ta pitanja, ho-ho-ho…“ Tata je rekao: „On će ti reć šta o tome kažu Maks i Emgels, he-he-he…“
Barba Jerko je nagnijo se prema didu i rekao je: „Milorde, posluga se ponaša dosta nestašno! Da ih pošaljemo u konjušnicu? Ili u pizdu materinu?“ Dida je rekao: „Nou frks, Jerko, sve je pod kontrolom!“ Onda je moj dida obrisao usta sa šudarom. Onda je on meni rekao: „Viš, unukiću, da bi se mogla uočit razlika između buržuazije i klera, prvo ih radnička klasa triba sve skratit za glavu! Kapito?“ Ja sam klimnijo sa glavom i rekao sam: „Kapito!“ Dida je rekao: „Okej, onda možemo nastavit sa obidom!“ Onda smo mi dva opet navalili na njupalo. Mama i tata su gledali u nas sa zinutim ustima. Onda je mama zakreštala: „Zašto bi ih skratili za glavu, jebate dragi irud?!“ Dida je rekao: „Zato jer nose iste kapeline!“
Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.
