Susjedi malog Robija K. u novoj su se epizodi dnevničkih zapisa najpoznatijeg hrvatskog pučkoškolca suočili s iznimno delikatnim pitanjem povijesne istine. Stanari su, naime, na kućnom savjetu pregovarali treba li se krenuti u iskopavanje kostiju ili ne. Povukli su se u toj diskusiji brojni argumenti, pa i onaj da je “Dijoklecijan” smaknuo mali milijun kršćana pa da zbog toga nitko nije išao rušiti Peristil, na šta je Robijev tata dodao - “Dobro, možda će ga Kerum sorit, al više zbog ekonomije nego zbog povjesne istine!“

Rulja iz našeg portuna su imali sastanak stanara. Oni su skupili se pod skalama u prizemlju. Na sastanku je onaj barba Ilija držao miting. Barba Ilija je bijo crven u faci i govorijo je: „Kunem vam se na sve živo i neživo! Ćaća mi je priča da je to vlastitim očima gleda! Tačno tu doli, ispod naših drvarnica, tu su streljani nevini ljudi i zakopani! Njih između sto i dvista! Tu je bila čuvena jama!“ Ekipa su gledali u njega sa zinutim ustima. One Domazetka i Plazibatka su zlamenovale se i mrmorile su: „Muko irudova... za gospu blaženu...“

Onaj barba Mario je kolutačijo sa očima i rekao je: „Jebešmi mater, Ilija, ako si ti normalan!“ Barba Ilija je njemu rekao: „Ja sam skroz normalan, prika, al ti ne želiš znat povjesnu istinu! A povjesna istina je da ti je ispod drvarnice masovna grobnica!“ Ona Kragićka je uletila: „Možda nam se zato doli skuplja onoliko pantagana?“ Moj tata je rekao: „Je, najbolje bi bilo organizirat još jedno streljanje, da ih se rješimo!“ Barba Ilija je dignijo kažimprst i rekao je: „Nemojte se, ljudi, zajebavat! Komunistički zločini su ozbiljna stvar! Ne možemo se više pravit mutavi! Ovdi su partizanski banditi ubili i zakopali veću skupinu pripadnika hrvacke vojske!“ Barba Jole je uletijo: „Misliš ustaša?“ Barba Ilija je rekao: „Govorim hrvacke vojske, a šta ja mislim to je moja stvar!“

Onda je ona Bezmalinovićka raširila ruke i rekla je: „A dobro, šta je bilo bilo je! Šta sad možemo!“ Barba Ilija je podviknijo: „Kako šta možemo? Zna se šta se sad radi!“ Bezmalinovićka je pitala: „Šta se radi, majketi?“ Barba Ilija je rekao: „Sad triba dovest bagere i pikamere, okupit foremzičare, pa onda prikopat i priorat, sve te kosti lipo izvadit, pribrojat žrtve i onda dostojamstveno obilježit spomen grobište...“ Barba Mario je dreknijo: „Jesi ti pri sebi, čoviče božji?! Pa srušiće se zgrada!“ Barba Ilija je rekao: „Šta bi se srušila od malo iskopavanja? Pažljivi su ti bageristi i foremzičari, znaju oni svoj posal! A i valjda je važnija povjesna istina od statike i stabilnosti!“ Barba Jole je zarežao: „Odjebi sa povjesnom istinom, Ilija! Srušiće nam se zgrada!“ Barba Ilija je dreknijo: „Ko je šiša, nek se sruši! Nek ide u tri pizde materine ako joj je banda udrila temelje na mistu zločina!“ Onda je moj tata viknijo: „Jebe se meni ko je diza temelje! Ja u njoj živim!“

Onda je barba Ilija naperijo prstom prema mom tati i rekao je: „E pa ako ti moš mirno gazit po kostima nevinih Hrvata, onda se malo zapitaj ko si i šta si!“ Plazibatka je zlamenovala se i rekla je: „Ne samo da gazimo! A di je kamalizacija, di su sve one cjevi i šporkarije, muko irudova! Svi skupa pišamo i seremo po masovnoj grobnici!“ Domazetka je rekla: „A je, stvarno se ne možemo tako odnosit ka pasi prema pokojnicima!“ Barba Mario je fljasnijo se po čelu i rekao je: „Ovo je horor, majkemi, ovo je hrvacka noćna mora! Samo se ovdi zbog poštovanja prema mrtvima mora živima uništit život!“

Onda je barba Jole pitao: „A kako si ti, Ilija, siguran da su ispod naših drvarnica partizani ubili ustaše, a ne obratno, a?“ Barba Ilija je rekao: „Zato šta mi je reka ćaća! On je živi svjedok!“ Moj tata je rekao: „Pa ćaća ti ima dvista godina, jebate, ne zna za sebe! Prije neki dan si mi priča da je tražija postole u frižideru!“ Barba Ilija je rekao: „Moj ćaća se može zajebat oko sitnica, zbog Alzenštajnerove bolesti! Al da će se zajebat oko takve krupne stvari ka šta su komunistički zločini, nema šanse!“ Kragićka je uletila: „Ne mora nužno bit da je pomiša krvnike i žrtve, al možda je zaminija zgradu za zgradu?“ Barba Jole je rekao: „E, nije se fosilac moga sitit stratišta ispod trafike! Nego mora bit baš ispod peterokatnice!“ Barba Mario je rekao: „Nema u nas povjesnih istina koje neće napravit maksimalnu štetu!“

Onda je moj tata rekao: „Slušaj Ilija, mi ćemo sad većinom glasova stanara odlučit da ti o ovome imaš mučat! A ne da nam za tu tvoju jamu saznaju Karamarko i Kosorica, pa da nam ovdi idu pravit ršum! Viš da su nabavili nove bagere za pred izbore!“ Bezmalinovićka je rekla: „Uuu, ti dva nisu svoji! Oni bi nas zbog par kostura ostavili bez krova nad glavom! A saznaju li još Čičak i Banac najebali smo trista smista!“ Barba Ilija je rekao: „A ne, ne! Ništa ja neću mučat! Dosta smo mi Hrvati mučali pod tokalitarnim režimom! Nek se zna da nam je zgrada dignuta na krvavim antifašističkim temeljima! Saćemo izać sa kostima na sunce!“

Barba Jole je njemu rekao: „Pa oladi malo, čoviče! Šta te kuri bolac ko je koga upuca i di ga je zakopa?“ Barba Mario je rekao: „Dobro ti Jole govori! Skuliraj se, jebaga led! Ovdi je od stoljeća sedmog svak svakoga ubiva na svakih pet metri! Pljuneš li na trotoar velike su šanse daš nekom oskvrnavit grob!“ Kragićka je rekla: „I Dijoklecijan je ubekijo mali miljon kršćana, pa niko zbog toga nije iša rušit Peristil!“ Moj tata je rekao: „Dobro, možda će ga Kerum sorit, al više zbog ekonomije nego zbog povjesne istine!“

Onda je Domazetka rekla: „A ljudi moji, nešto isto moramo napravit! Možda da baremko malo sredimo drvarnice? Ne možemo se sad pravit da smo pali s marsa i držat vriće sa kumpirima i kapulom onim jadnicima na kostima!“ Kragićka je njoj podviknila: „Bogami sam ja čula da u tvojoj drvarnici nisu bili samo kumpiri i kapula! Zato ti je onaj stariji i završija u zatvoru na Bilicama!“ Domazetka je rekla: „A glupsonice jedna glupa, dobro znaš da su mu to namistili!“ Kragićka se napečila: „Kako su mu namistili, majketi?“ Domazetka je porumenkila i rekla je: „Neko mu je podmetnija drogu u heroin!“ Barba Mario je rekao: „To ka šta nam sad Ilija oće podmistit ustaše u temelje!“

E ali onda je neko rekao: „Nije moj sin ništa podmistija!“ To je bio onaj barba Ilijin tata barba Fabijan. Barba Fabijan je sa štapom spuštao se niza skale. Plus je bijo cili gobav i jedva se držao da se ne strmekne. On je rekao: „Samo mi je negdi moj Ilija sakrija postole! Nema ih u frižideru!“ Rulja su gledali u njega sa ošamutom. Barba Ilija je škarpunijo se po vratu i po obrazima. Onda je barba Fabijan u bičvama dogibao do prizemlja. Plus su mu se treskale ruke i kolina. On je sa štapom pokazao prema drvarnicama i rekao je: „Evo, tu su doli u jami... Tačno tu doli u jami su svi zakopani... To je živa strava...“ Onda je barba Mario pitao: „A ko je zakopan, Fabijane?“ Barba Fabijan je rekao: „Molim?“ Barba Mario je glasnije rekao: „Kažem, ko je osta zakopan u jami? Ustaše ili partizani?“ Barba Fabijan je rekao: „Rudari, sinko, rudari...“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.