maja
20. 12. 2005.
Mali, topli stan
Kao prava unuka ustala sam u 9.30 da bih stigla do dede&bake da im namestim telefon. Baka me dan pre toga nazvala i oduševljeno pričala o novom telefonu koji su kupili, ali ne znaju da ga nameste. Na stranu što mi je obećala i moj favorite lunch: faširane šnicle od soje, moj omiljeni sos koji niko nikada nije, niti će uspeti da ga napravi tako dobro kao ona i pire krompir. Njam, njam. Kiša je grozno nervirala. Pada, ne pada, pada, ne pada. Novi Sad je ružan pod kišom [mada do sada nisam…
