Na mađarskim izborima održanim 12. aprila 2026. godine pala je vlada Viktora Orbána, a dvotrećinsku parlamentarnu većinu stekla je stranka Tisza, osnovana pre otprilike dve godine, koju predvodi Péter Magyar. U prvim danima i nedeljama mogu se vrednovati samo prvi demokratski povetarci, dok se još ne može govoriti o tome kakva će biti demokratska, sistemska oluja najavljena u kampanji. Pokazalo se da se autokratski sistem može smeniti uprkos nepovoljnim izbornim uslovima, ali će se tek u narednim mesecima videti kako se među ruševinama autokratskog sistema može obnoviti demokratski poredak. Pred pobedničkom strankom i mađarskom javnošću lebdi sledeće veliko pitanje: da li se pravna država može obnoviti pravnim sredstvima i kako?

Za slom šesnaestogodišnje autokratske vladavine Fidesza postoji mnogo objašnjenja i uzroka. Analitičari pre svega navode endemsku korupciju, važnom smatraju ekonomsku krizu, rusko prijateljstvo, koje je po mišljenju mnogih bilo na granici špijuniranja u korist Rusije, neverovatan luksuz jednog dela rukovodstva, rigidni nacionalizam i još rigidnije „zakone o zaštiti dece“, neprijateljsko ponašanje prema Evropskoj uniji, što se vidi i po tome da je umesto Moskve glavni neprijatelj postao Bruxelles. Viktoru Orbánu nije pomogla apsurdna demagogija prema Ukrajini, prema kojoj je Ukrajina neprijatelj Mađarske i da mađarski narod na izborima bira između Orbána i Zelenskog. Nije pomoglo ni otvoreno mešanje Donalda Trumpa u mađarske izbore time što je svog potpredsednika J. D. Vancea u danima pred izbore poslao u Budimpeštu da agitira za Orbána. Nije pomogao ni savet ruskog predsednika Putina da Mađari biraju ispravno ako glasaju za Orbána, nije pomoglo ni to što je Fidesz obećao četrnaestu penziju. Mađari su u velikom broju glasali za Tiszu. Prema konačnim rezultatima, u parlamentu Tisza ima 141 poslaničko mesto, Fidesz 52, a krajnja desnica Naša domovina 6. Sve tri stranke su desničarske. U izbornom uspehu izuzetno važnu ulogu odigrala je mlada generacija, jer je prema istraživanjima javnog mnjenja devet od deset mladih ljudi glasalo za Tiszu. Ti mladi su jednostavno hteli da iskorene pogubna izopačenja „baršunastih revolucija“.

Svi ovi motivi i činioci odigrali su važnu ulogu, ali imaju jedan dublji, zajednički koren. Po mom mišljenju, mađarski birači su birali između Evropske unije i putinizma, odnosno između liberalne demokratije i autokratije. Zapravo, čas otvorenije, čas samo prikriveno, pred sličnom alternativom našao se i čitav istočno-srednjoevropski i balkanski prostor.

Orbán je najavio ostavku, pa se predomislio i rekao da desnici treba obnova (FOTO: Attila Kisbendek/AFP)

Ako neko jednom napiše istoriju izgubljenih iluzija istočno-srednjoevropskih i balkanskih baršunastih revolucija, onda životni put Viktora Orbána (rođen 1963.), bogat protivrečnostima i obratima, može biti poučan. Prvo je krenuo kao liberal, između 1989. i 1990. godine studirao je u Oxfordu uz stipendiju Soroševe fondacije, a potom je sa svojim kolegama iz studentskog kolegijuma postao jedan od osnivača i predsednik Fidesza. Bio je poslanik u parlamentu, a zatim predsednik vlade Mađarske od 1998. do 2002. godine, kao i od 2010. do 2026. godine. U Evropskom parlamentu bio je potpredsednik Liberalne internacionale (1992. – 2000.), od 2002. do 2012. svrstao se uz poslaničku grupu da bi na kraju završio u grupaciji koja okuplja krajnje desne stranke. U svom govoru održanom 25. jula 2014. godine u Tusnadfürdőu proglasio je model iliberalne države koja zamenjuje liberalnu demokratiju. Od tada je sve snažnije isticao tvrde nacionalne parole, radi učvršćivanja moći svoje stranke petnaest puta menjao mađarski ustav, gradio sve tesnije veze sa Putinom, pod izgovorom da Mađarska nema izlaz na more i zato zavisi od ruske nafte, a istovremeno je u Evropskoj uniji često stavljao veto ili pretio vetom u interesu Rusije, zbog čega su ga šefovi država među sobom prozvali Gospodin Veto. Evropski ekonomski uspon u 2010-ih godina išao je na ruku učvršćivanju njegove vlasti, a Mađari su mu više puta ukazivali apsolutno poverenje. Njegovu vlast obezbeđivale su rascepkane, zavađene opozicione stranke, koje su redom gubile izbore. Orbán je postepeno učvrstio sistem autokratije, koji se ne može nazvati diktaturom, ali je u orbiti Fidesza izgradio ogromno medijsko carstvo, osnovao nove institucije, prisvojio takozvane nezavisne ustanove, Ustavni sud, Vrhovni sud nazvan Kurija, i mnoge druge institucije koje su u načelu trebale da vrše ulogu kočnica i daju protivtežu. I parlamentarne izbore 2022. godine dobio je takođe dvotrećinskom većinom, pa je izgledalo da će zakoni koje je parlament doneo dvotrećinskom većinom na dugo vreme zacementirati vlast Fidesza. Jer ko bi uopšte mogao da dobije izbore dvotrećinskom većinom i tako promeni zakone koje je Fidesz zacementirao? Ta nada delovala je kao pravo iščekivanje čuda.

Međutim, Péter Magyar (rođen 1981.) doneo je to čudo. Usred jednog mađarskog pedofilskog skandala, pravnik i diplomata koji je pripadao širem krugu oko Fidesza 11. februara 2024. godine u podcastu Partizan u jednom dužem intervjuu žestoko je kritikovao Fidesz, a taj intervju je za nekoliko dana skupio dva miliona pregleda. U tom intervjuu još je govorio da ne računa na ulazak u politiku. Međutim, iznenada rasplamsana popularnost ipak ga je usmerila ka tom putu, tako da je mesec dana kasnije, 15. marta 2024. godine, objavio nameru da osnuje stranku. Jedan od njegovih glavnih motiva bio je smena Fidesza, ali je istovremeno izjavio da u tome nije spreman da stupa u savez sa dotadašnjim opozicionim strankama, koje tokom 16 godina nisu bile sposobne da sruše autokratski sistem. Od tada je njegova popularnost rasla iz meseca u mesec. Organizovao je masovne skupove na kojima su se u Budimpešti pojavljivale stotine hiljada ljudi, ali je brzo postao popularan i u drugim gradovima. Na kraju je obilazio i mala sela, gde su ga takođe dočekivale mase, što je već nagoveštavalo pobedu, tim pre što je upravo u malim mestima Fidesz ranije odnosio pobede. 

Magyar je govorio da neće u politiku, a sada je postao premijer (FOTO: Ferenc Isza/AFP)

Fidesz je već pre jedne decenije izgubio Budimpeštu, a u protekle dve godine izgubio je i gradove sa statusom županijskih centara, da bi se sada odnos snaga izjednačio i u malim naseljima. Uporedo s tim Fidesz je izgubio inteligenciju, a na kraju je stranka koja je nekada nastupala kao partija mlade generacije izgubila i mlada pokolenja. Pokret Tisza je pomeo protivnike, članstvo tradicionalnih opozicionih levičarskih i zelenih stranaka prišlo je ovoj stranci, s uverenjem da najpre treba srušiti Fidesz, a da tek potom može doći do izborne utakmice zasnovane na svetonazorima. Više opozicionih stranaka nije učestvovalo na izborima, a one koje su krenule na izbore povukle su svoje kandidate ili su se kandidati sami povukli. U trci su ostale jedino levičarska Demokratska koalicija i Mađarska dvorepa pseća partija, koja je nastupala kao šaljiva partija, a zatim se iznenada uozbiljila. Prva je jedva dobila jedan posto glasova, druga ni toliko.

Dakle, nijedna od tradicionalnih opozicionih stranaka nije ušla u parlament. Tisza je odnela ubedljivu pobedu nad Fideszom i usput pomela opoziciju sa političke scene. U parlamentu nema zelenih, liberala, socijaldemokrata niti socijalista, političku scenu kontrolišu desničarske stranke, među kojima će u naredne četiri godine doći do oštrog obračuna. 

Po računici stranke Naša domovina, Fidesz će se raspasti, a njegovo članstvo će se pridružiti njima. Iako je Orbán po zatvaranju birališta objavio da će posle teškog poraza Fidesza podneti ostavku, nakon objavljivanja rezultata se predomislio i rekao samo da ne, da nikada neće odustati od borbe, a sutradan je objavio da je desnici potrebna obnova. O tome kako to zamišlja nije rekao ni reč. Njegovu izjavu ne treba potcenjivati, jer sa svojim idejama ne predstavlja izolovanu pojavu, autokratske ideje šire se i Evropom, nalaze oslonac u Putinu i uživaju podršku Donalda Trumpa.

Uspeh Tisze nadmašio je sva očekivanja. Od promene sistema nijedna stranka u Mađarskoj nikada nije pobedila tolikom većinom. Iako je dvotrećinska većina dovoljna za promenu ustava, mislim da će put Tisze biti veoma težak i trnovit. Očekivanja su velika, a ruševine su se nagomilale tokom proteklih 16 godina. Na tom putu ni čudo ne pomaže. Mađarska je zapala u ozbiljnu ekonomsku krizu. Rešavanje problema u zdravstvu, obrazovanju, saobraćaju i socijalnoj politici zahteva mnogo snažniju privredu. Polako, samo korak po korak, kaže Péter Magyar, može se graditi ciglu po ciglu. Hoće li birači imati strpljenja za to? I proces suočavanja sa odgovornošću i pozivanja na odgovornost zahtevaju puno vremena. Teško je izaći i iz ponora korupcije. Veliko je pitanje kako se opljačkana imovina može vratiti. Kako da se javni život očisti od posledica partijske lojalnosti? Potrebno je sprovesti reformu tajnih službi. Obnova medijskih sloboda privlačan je i upadljiv zadatak, ali pristalice starog poretka neće se dobrovoljno odreći svojih pozicija. Ustavni sud i Kurija (Vrhovni sud) sastavljeni su od pravnika vernih Fideszu. Predsednik republike takođe pripada krugu Fidesza. Isto važi i za vrhovno tužilaštvo. Mogu li se svi oni ukloniti čistim sredstvima pravne države? Nezavisni intelektualci pozdravljaju dvotrećinsku većinu Tisze, ali istovremeno upozoravaju Magyara da je to mač sa dve oštrice i opominju ga da se ne dogodi da umesto tvrdog Fidesza na vlast dođe malo mekši desničarski Fidesz.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Attila Kisbenedek/AFP

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć onih koji nas čitaju, čitateljice i čitatelja poput tebe, uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.