„Kada se slika na TV ekranu sinoć zamrzla, sat prije ponoći, kao da je neka zla sila pritisnula pauzu, bio sam prebačen u 60-te i 70-te godine prošlog veka kada je prekid TV i radio programa bio siguran znak da je novi državni udar na vidiku. Jedina razlika jeste da se sinoć slika jednostavno zamrzla sa novinarom koji je ostao na ekranu ne dovršivši rečenicu. Pukovnici su bar na ekranu emitovali grčku zastavu, praćenu vojnom muzikom“, piše politički ekonomist Yanis Vaourafakis o gašenju javne televizije i radija u Grčku, zaključujući kako se ta zemlja ovim spustila stepenicu niže na putu ka paklu

Za nas koji smo odrastali u Grčkoj pod vođstvom neonacističkih pukovnika, ništa ne može tako uspešno da probudi bolne uspomene, kao moderan čin totalitarizma.

Kada se slika na televizijskom ekranu sinoć zamrzla, sat prije ponoći, kao da je neka zla sila pritisnula pauzu, i bio sam prebačen u šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka kada je prekid televizijskog i radio programa bio siguran znak da je novi državni udar na vidiku. Jedina razlika jeste da se sinoć slika jednostavno zamrzla sa novinarom koji je ostao na ekranu ne dovršivši rečenicu. Pukovnici su bar na ekranu emitovali grčku zastavu, praćenu vojnom muzikom.
 
Nakon što se državna televizija “smrzla” na mom televizoru, prebacio sam kanal na komercijalne televizije potpuno siguran da će objaviti i komentarisati ovu veliku i važnu vest. Međutim, ni reči. Sapunice, drugorazredni filmovi i nevažne informacije. To je sve što smo svi mi dobili. Kao da je gašenje ERT, državne televizije i radija, bilo nevažno za njihove komercijalne suparnike. Ubrzo je zazvonio telefon. Zvala me prijateljica novinarka. Rekla mi je: “Dođi na ERT odmah. Hiljade se skupljaju. Biće ovo duga noć”. I otišao sam.

(FOTO: Yanis Vaourafakis)

Zaista, hiljade su se okupile. Ulica ispred televizije je bila puna ljudi zbog čega je zaustavljen saobraćaj. U zgradi je bilo celokupno osoblje, svi zaposleni, uprkos naređenju policiji da je isprazni. U svim studijima je sniman program, ceo sistem je funkcionisao. Jedino, naravno, nije bilo signala ka spoljnom svetu, koji su presekli tehničari zaposleni u drugim institucijama Vlade. Ipak, zaposleni u ERT uspeli su da podignu TV signal na analogni odašiljač, pa su bar neki stanovnici Atine mogli da ih gledaju. U tom kontekstu, uveli su me u studio, gde me intervjuisao novinar sređen za TV nastupe, kao da se ništa nije desilo.

Rekao sam im: “Osećam da imam moralnu obavezu da budem ovde i da vas podržim u zahtevima, da kritikujem varvarsko zatvaranje ERT. Ovo kažem zato što, kao što znate, vaši šefovi bliski vlasti su me stavili na crnu listu od trenutka kada sam odbio da šutim o bankrotu Grčke. Taj totalitaristički čin bio je uvod u mnogo gore stvari koje upravo večeras preživljavamo. Jasno, ja nisam osoba koja će reći da je ERT bila odlična organizacija, neopterećena cenzurom, političkim uticajem ili korupcijom. Ali mislim da sam moralno obavezan da stanem ovde pred vas i, uprkos svemu, kažem da je način na koji je ERT zatvorena, zločin protiv svih civilizovanih ljudi na svetu. Razmislite: Rupert Murdok, i ljudi slični njemu večeras će biti u ekstazi. Ko može da kaže da gašenje ERT neće biti točak koji će pokrenuti privatizaciju BBC, ili ABC u Australiji ili CBC u Kanadi?”
 
Izašao sam iz studija u mrežu hodnika i na kraju napustio zgradu. Da bi me napolju dočekale hiljade ljudi koji su se pridružili muzičarima ERT na iznenadnom i veoma dirljivom koncertu. U trenutku kad sam kretao kući, nekoliko sati kasnije, negde oko pet ujutru, sve više ljudi je pristizalo. Je li ovo trg Taksim? Vreme će pokazati. Jedino je sigurno da se Grčka spustila još jednu stepenicu bliže na putu ka paklu.

Yanis Vaourafakis

Prijevod: Kontrapress