Iz Ljubljane za Lupigu Biljana Žikić, urednica i voditeljica na ljubljanskom Radio Študentu

Slovenska tiskovna agencija STA sledeće će godine proslaviti trideseti rođendan zajedno sa Republikom Slovenijom, a prvi put u njenoj istoriji ovog joj je meseca uskraćeno finansiranje iz državnog budžeta. Vladin Ured za komuniciranje, UKOM, nije isplatio Slovenskoj tiskovnoj agenciji mesečnu nadoknadu za obavljanje javne službe obaveštavanja, iako je po važećem godišnjem ugovoru dužan da uraditi. Osim toga, UKOM nije isplatio ni mesečni račun agenciji za obavljene usluge na osnovu komercijalnog ugovora preko koga STA vladi i ministarstvu obezbeđuje novinarske sadržaje. Takođe, Ured za komuniciranje nije potpisao ni ugovor o finansiranju agencije za narednu godinu. 

Tako je, usred najveće zdravstvene i ekonomske krize u kojoj se Slovenija po broju zaraženih i umrlih od posledica koronavirusa nalazi u samom svetskom vrhu, ugrožen goli opstanak prve i jedine novinske agencije u Sloveniji, kao i radna mesta oko 100 zaposlenih, od čega više od 80 novinara i novinarki.

Da se ne radi ni o kakvoj grešci ili nemarnosti, već o vrlo jasnoj odluci UKOM-a da agenciju skine sa državnog budžeta, javnost je saznala u ponedeljak kada je Uroš Urbanija, direktor UKOM-a, svoju odluku saopštio vladi na dopisnoj sednici. Urbanija je odluku obrazložio time što od direktora Slovenske tiskovne agencije Bojana Veselinoviča nije dobio tražene izveštaje o poslovanju agencije, na šta prema njegovim rečima, vlada kao vlasnik ima pravo. Direktor agencije, sa druge strane, upozorava da su zahtevi UKOM-a u neskladu sa zakonom i u suprotnosti sa autonomijom uredništva. Naime, prema Zakonu o STA, koji je usvojen 2011. godine na inicijativu agencije da bi se sprečio politički uticaj vlade na uredničku politiku, država je dužna da obezbedi institucionalnu autonomnu i uredničku nezavisnost agencije, kao i odgovarajuće finansiranje za celovito i nesmetano obavljanje javne službe. Ukoliko je agencija ispunila svoje ugovorne obaveze, kao što je ovde slučaj, vlada odnosno njen Ured za komunikacije ne može uslovljavati isplatu nikakvim dodatnim izveštajima, navode u STA.

Ugrožena su radna mesta oko 100 zaposlenih, od čega više od 80 novinara i novinarki (FOTO: vecer.com)

Koalicijske stranke DeSUS i SMC su izrazile svoje neslaganje sa odlukom da se prekine finansiranje STA i zahtevale da se ona odmah ukloni. Reagovale su i opozicione stranke, a Luka Mesec, koordinator Levice je izjavio da je vlada očigledno odlučila da uništi medijski prostor na čelu sa središnjom medijskom agencijom. 

„U svakom demokratskom i civilizovanom društvu ovaj potez vlade bi označio i kraj te vlade“, poručio je Mesec. 

Radi se o nedozvoljenom pritisku na slobodu medija, novinarsku nezavisnost i uredničku autonomiju, smatra opozicija koja je jučer sazvala hitnu sednicu parlamentarnog odbora za kulturu na kojoj se o ukidanju finansiranja STA raspravljalo do kasno u noć. Na ukidanje finansiranja je reagovalo i Društvo novinara Slovenije koje ocenjuje da se radi o neposrednom napadu na STA i kvalitetno novinarstvo u Sloveniji. 

„S obzirom da plaćanje javne službe za STA nikada do sada nije bilo problem, pitamo se šta se to promenilo u zadnjem mesecu“, stoji u njihovom saopštenju. 

Pa da pogledamo šta se to promenilo.

Premijer Janez Janša, poznat po svojoj strasti za tvitanjem, od septembra do danas posvetio je Slovenskoj tiskovnoj agenciji niz twitova - u rasponu od šikaniranja do otvorenog vređanja i omalovažavanja. Ako izaberemo samo najslikovitije Janšine tvitove, onda možemo da vidimo kako je agencijske vesti premijer nazivao „maloumnim refleksom“, „planskim rušenjem napora lekara i odgovorne većine Slovenaca da zaustave zarazu“, „promocijom kršitelja epidemioloških mera“, a urednike STA nazvao je „rušiteljima preporuka protiv virusa“. 

Slovenski premijer strastveni je tviteraš, a nedavno se proslavio u celom svetu svojom čestitkom Donaldu Trumpu (SCREENSHOT: Twitter)

Kada je sredinom oktobra Jože Biščak, urednik desno orijentisanog nedeljnika Demokracija tvitnuo da prilog Slovenske tiskovne agencije o izgradnji dalekovoda kome su prisustvovali Janez Janša i Viktor Orban ima manji broj reči od priloga o novom albumu popularnog slovenačkog repera Zlatana Čordića - Zlatka i to 578 naspram 885 reči, premijer se konačno do kraja razljutio tvitnuvši: „STA je nacionalna sramota, eklatantna zloupotreba imena koje nosi“. 

Na to je, između ostalih, reagovala i prozvana agencija STA. Objavili su izjavu za javnost u kojoj pišu da su zaprepašćeni Janšinim tvitom te da je takav način karakterisanja rada novinara nedopustiv, neargumentovan i daleko od stava koji bi se očekivao od jednog premijera. Ubrzo je medijima počelo kružiti protestno pismo protiv pritisaka na novinare i sa pozivom vlastima da je bolje da se bave upravljanjem krize a ne „diskreditacijom novinarstva i pritiskom na medije“. Pismo je potpisalo 22 urednika i urednica slovenačkih medija, među kojima i Barbara Štrukelj, urednica Slovenske tiskovne agencije. Ceo spisak potpisnika i potpisnica našao se odmah i na Twiter profilu premijera propraćen njegovim ustaljenim ljutitim reakcijama. 

Ali ovoga puta STA nije samo kritikovana na Twiteru. Protestno novinarsko pismo bilo je predmet i jednog od dopisa koje direktor UKOM-a Urbanija sredinom oktobra počinje serijski da šalje Slovenskoj tiskovnoj agenciji. Tako uporedo sa tvit difamacijama, teče i zasipanje vodstva agencije UKOM-ovim dopisima koji u bizarnosti ništa ne zaostaju za tvitovima premijera.

Premijeru Janši nije se dopalo što prilog agencije o njemu i Orbanu ima manje reči nego prilog o pouplarnom slovenskom reperu (FOTO: HINA/STA/Nebojša Tejić)

U seriji od dvanaest dopisa, zahteva se niz objašnjenja: od sadržinskih pitanja povezanih sa novinarskim radom kolektiva STA, konkretnim novinarskim sadržajima i reakcijama na njih, do niza dokumenata i podataka koji se odnose na komercijalnu delatnost STA i koji sa javnom službom o kojoj je STA dužna da izveštava vladu, nemaju nikakve veze: ugovori sa komercijalnim naručiocima, visine narudžbina, plate svih zaposlenih, honorari spoljih saradnika. 

„Primetili smo da je agencija STA nedavno objavila vrlo opširan intervju sa reperom Zlatanom Čordićem – Zlatkom. Molimo vas za objašnjenje, koliko je intervjua sa pevačima ovog tipa iz sveta zabavne muzike objavila agencija STA u poslednjih godinu dana, a koliko intervjua sa onima koji su izdali novi CD i za poređenje dužine svih tih intervjua“, deo je jednog od tih dopisa. 

Janša je ljutiti tvit o tome da je intervju sa Zlatkom imao više reči od vesti o njemu i Orbanu na otvaranju plinovoda objavio 16. oktobra, a UKOM je već 22. oktobra od direktora STA zahtevao pismeno objašnjenje o intervjuu sa popularnim reperom. Zatim se u jednom od dopisa direktor UKOM-a pita zašto se odgovorna urednica potpisala ispod protestnog pisma protiv pritisaka na medije i traži da mu se dostavi: ko je to, kad i kako vršio pritisak na nju i da se ti pritisci dokažu kopijama zvaničnih dokumenata.

"Kap koja je prelila čašu" (SCREENSHOT: Twitter)

Sve to je prethodilo ponedeljku kada na dopisnoj sednici UKOM obaveštava vladu da više neće finansirati STA, a vlada to prihvata. Takoreći u isto vreme, pomenuti Zlatan Čordić – Zlatko, koji je bio česta meta Janšinih tvitova i medija pod okriljem Slovenske demokratske stranke, dobija dopis Ministarstva kulture kojim ga obaveštavaju da je izbrisan iz registra samostalnih umetnika iako ima važeće rešenje do sredine 2022. godine. Oduzimanjem statusa ministarstvo je reperu oduzelo i pravnu osnovu za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje sa takođe bizarnim pravnim objašnjenjem: da je svojim javnim aktivnostima i delovanjem znatni deo svog vremena namenio aktivnostima koje nisu povezane sa kulturnim delatnostima. Ne navodi se otvoreno da je to javno delovanje – protestovanje protiv vlade, ali to je opšte poznato. Naime, reper Zlatko je jedan od najviđenijih kritičara vlade i aktivni učesnik višemesečnih antivladinih protesta, a ovim potezom ministarstva poslata je jasna poruka - svako ko kritikuje vladu ili protestuje protiv nje snosiće posledice bilo da se radi o pojedincu ili organizaciji.

Ne samo Slovenska tiskovna agencija, već i Radio-televizija Slovenija česta je meta premijerovih srditih tvitova, a početkom novembra je vlada pokušala da smeni i Igora Kadunca, generalnog direktora nacionalne radio-televizije, ali neuspešno. 

„Ne širite laži, TV Slovenija. Plaćamo vas za to da informišete a ne da obmanjujete javnost. Očigledno vas je previše i predobro ste plaćeni“, bio je jedan od prvih premijerovih tvitova nakon što je u martu preuzeo vlast. Ipak, njegov najzloglasniji tvit je onaj zbog kojeg je završio na sudu kada je pre nekoliko godina novinarke nacionalne televizije Mojcu Šetinc Pašek i Evgeniju Carl nazvao „penzionisanim prostitutkama“ jer mu se njihovo izveštavanje nije dopadalo. 

Janšin odnos prema medijima nije ništa novo. Slične aspiracije je imao i kada je od 2004. do 2008. godine njegova vlada prvi put bila na vlasti. Tada su se u medijskom prostoru desile brojne promene, koje su ukazivale na političko preuzimanje medija i onda je baš, kao i danas kružilo protestno pismo urednika i novinara protiv cenzure i političkih pritisaka. Vlada je tada izmenila medijski zakon, i tako povećala uticaj politike na javne medije, a na RTV Slovenija i u Slovenskoj tiskovnoj agenciji zamenjeni su vodeći kadrovi i urednici dok su levo usmereni mediji ostali bez oglasa državnih preduzeća.

Potpredsednica Evropske komisije, Vera Jourova, izrazila je zabrinutost zbog stanja medijskih sloboda u Sloveniji (FOTO: HINA/EPA/Olivier Hoslet)

Na vest o ukidanju finansiranja Slovenskoj tiskovnoj agenciji potpredsednica Evropske komisije, Vera Jourova, izrazila je zabrinutost zbog stanja medijskih sloboda u Sloveniji, a direktorka Evropskog saveza novinara (EFJ) Renate Schroeder je izjavila da ukidanje finansiranja predstavlja veliku pretnju medijskom pluralizmu i medijskoj slobodi u Sloveniji. 

„Jasno je, da je to još jedan pokušaj uništenja nacionalne tiskovne agencije koja je jedan od stubova kvalitetnog i nepristrasnog izveštavanja, što smo već videli u susednoj Mađarskoj“, poručili su u Društvu novinara Slovenije. Oni su pozvali novinare i medije da pokažu solidarnost sa Slovenskom novinskom agencijom, a koalicijske partnere u vladi da još jednom razmisle žele li da učestvuju u rušenju demokratskih temelja države. Ne samo Društvo novinara, već i opozicija i mnogi istaknuti mediji, intelektualci, javni delatnici upozoravaju da se radi o neprihvatljivoj intervenciji u pravo građana na obaveštenost, o pokušaju disciplinovanja i cenzure medija, kao i na opasnost od sve većeg približavanja vlade Janeza Janše Viktoru Orbanu i njegovom načinu organizovanja države.

Vrlo je verovatno da će pod pritiskom javnosti i koalicijskih partnera, kao i zbog pravno neodrživih zahteva UKOM-a, odluka da se zaustavi finansiranje Slovenske tiskovne agencije biti poništena. Međutim, šteta je već napravljena i strah je posejan. Agencija STA će dočekati svoju 30. godišnjicu, ali veliko je pitanje u kom obliku će je slovenačka država proslaviti: kao pravna demokratska država ili kao autokratija bez nezavisnih medija. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay