„Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla. Ima treš trešu, ima naj najke i ramena široka k'o regal. Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k'o nekad. I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam. On mrzi Hrvate, čuo da treba - u pesmi omiljenog benda. On mrzi pedere -- rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda. On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega, ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a“, riječi su iz novog singla Marka Šelića, dugogodišnjeg Lupiginog kolumniste poznatijeg kao Marčelo. Već nekoliko dana namjeravamo vas upozoriti na Marčelov novi uradak, kojim se još jednom potvrdio kao beskompromisni muzičar, a sad je došao pravi trenutak.

Novi singl ovog Lupeža, „Pegla“, najava je njegovog novog albuma „Napet šou“, koji će, kako sam autor kaže, govoriti o problemima ljudi koji su na pola puta, dakle o problemima koji tište njegovu generaciju pa očekujmo da će biti vrlo "napet".

Pjesma je inače rađena za predstavu „Klasni neprijatelj“, beogradske kazališne trupe DADOV i tematizira tinejdžersko nasilje, a bit će uvrštena i na njegov peti studijski album koji je u nastajanju.

Marchelo kataklizmičkim opisom pomalo instrumentaliziranog nasilja, podgrijavanog svjetonazorom protiv kojeg se današnje društvo ne bori na efikasan način, već ga nerijetko i podržava, još jednom beskompromisno osuđuje društvene anomalije koje su, primijetit ćete iz teksta pjesme vrlo slične i u Hrvatskoj i u Srbiji. Jednako kao što će neki Marchela u Srbiji zbog ovog teksta, kao i zbog mnogih koji su mu prethodili, etiketirati kao "srbomrsca", tako bi vas zbog sličnog u Hrvatskoj nazvali "mrziteljem svega hrvatskog", što je, dakako, izuzetno promašeno.

"Kao autor, zasigurno pazim da ne pucam sebi u noge, ali daleko od toga da se opterećujem kako će nešto što radim proći na komercijalnom planu. Ne odstupam ni za jotu od onoga što želim da kažem. Da nije tako, pisao bih tekstove narodnjacima ili ušao u neki 'rijaliti'.", reći će ovih dana Marčelo u jednom intervjuu, a mi ga u tim nastojanjima svesrdno podržavamo.

 

Pegla

Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora.
Njegovi nemaju posla, on ima 30 kila s knjigama.
Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama.
Jer, pošto nema džeparca, Darka tuku dečaci s kajlama.
Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga.
Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan.
Žali što nije ko ćale što prebija svakoga po kafanama.
Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac.
Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja.
Malo stariji, verovatno iz srednje što je tu pored bila.
Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu,
i to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku.

Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla.
Ima treš trešu, ima naj najke i ramena široka k'o regal.
Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k'o nekad.
I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam.
On mrzi Hrvate, čuo da treba - u pesmi omiljenog benda.
On mrzi pedere -- rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda.
On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega,
ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a.
(Pegla) Pegla je spreman na sve da uđe u tim.
Da ga shvate ozbiljno baš svi. Da i on bude jedan od njih, jer
(Pegla) ne želi da gleda kako tone mu zemlja i da na to bude jebeno tih.
Iskriviće od batina svakog ko je kriv.
ALI - moraće da dokaže koliko je odan.
U rancu ima baklju, zastavu, dva noža.
U parku je noć, u noći je parka,
U parki je tip, liči na pederaša.
Ako ga olomi, biće kulijana:
Primiće ga u ekipu huligana.
Vidi na šta liči, sigurno je feget!
Ma jeb'o tuču, bolje nož u bubreg.
Ajmo, Pegla, to, ubodi ga!
Evo, pada! Sad! Zaskoči ga!
Ubodi opet, ubodi pedera!
Za crkvu, za Boga... živela Srbija!
Vidi kako plače, bre, pička pegava!

... ček, stani... pa to je on... onaj iz školskoga...

Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja.
Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas...
Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše.
Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice.

Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi,
kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja?
Ko je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve?
Jel' sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da si sam i nem?
Kako to sada nikog nema? Samo ti i komadići mesa
na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš.
Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, i on tebe gleda
mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš,
šta god misliš sad da si -- to oko, taj vir,
to si ti.

 

 

 

 

Lupiga.Com