Nedavni masakri u Beogradu i Mladenovcu izazvali su do sada najmasovnije proteste protiv režima lične vlasti Aleksandra Vučića. Godinama potiskivano nezadovoljstvo izlilo se na ulice. Iako masovni, protesti za sada nemaju jasan politički program. Ukoliko građani budu uporni, pojaviće se nove ideje i zahtevi će biti radikalizovani. Krajnje je vreme da svi ustanemo protiv štetočinske naprednjačke vlasti koja preti da uništi narod i državu.

Politički su uspešni samo protesti koji dovode do nastanka institucija koje imaju moć. Zbog toga, šetnje nisu dovoljne za iskazivanje nezadovoljstva. Važno je stvarati organizacije koje će u dužem vremenskom periodu opozicino i antirežimski delovati i koje će biti kadre da ponude alternativna rešenja za izlazak iz teške socijalne, moralne i političke krize u kojima se nalazi naše društvo.

Opravdan je zahtev da se onemoguće režimski mediji da i dalje uništavaju ne samo političke protivnike već i svaki oblik civilizovane komunikacije, pretvarajući društvo u zverinjak u kome ne važe nikakve moralne norme. Protesti ne smeju biti ograničeni na postavljanje najopštijih zahteva u vezi sa demokratijom i medijskim slobodama. Treba ukazati i na socijalne probleme, kao što su siromaštvo, uništavanje prirodnih bogatstava, zagađenje životne sredine, odsustvo zaštite prava na radu i slično. Da bi se protesti omasovili potrebno je uključiti sve legitimne oblike nezadovoljstva. Kriza i autoritarnost u društvu imaju mnoštvo različitih oblika, treba povezati političke zahteve sa problemima običnih ljudi, kako bi oni proteste videli kao šansu za ostvarivanje svojih interesa.

Pored zahteva za više demokratije, treba uključiti i zahteve za socijalnu pravdu. Rastuća nejednakost svugde u svetu razara društva i usporava privredni rast. Budući da je u Srbiji pravni sistem kolabirao, insistiranje na poštovanju zakona i Ustava postaje radikalna opoziciona politička platforma.

Decentralizacija pokreta je važna, treba isticati mnoštvo lokalnih zahteva, 40 posto kupovne moći u Srbiji je u Beogradu, a u provinciji bujaju siromaštvo, beznađe i svi oblici socijalne patologije. Decentralizacija otežava i primenu represije nad demonstrantima. Decentralizovani otpor teže je i korumpirati, a on bi mogao da stvori nove lidere. Beogradizovane opozicione političke oligarhije neće prihvatiti participativni, demokratski način organizacije protesta, jer bi u tom slučaju izgubile kontrolu, a opozicioni lideri nisu zainteresovani da protesti ugroze elitistički koncept politike. 

Pored zahteva za više demokratije, treba uključiti i zahteve za socijalnu pravdu (FOTO: Christoph Baumgarten)

U poslednjih dvadesetak godina u Vojvodini je došlo do rapidne koncentracije vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, nastale su prave latifundije, više krupnih vlasnika raspolaže desetinama hiljada hektara obradive zemlje, što je uz pomoć neoliberalne državne politike u agraru onemogućilo ekonomsku održivost malog poseda i dovelo do socijalne katastrofe u selima. Srbija je izgubila suverenitet u proizvodnji hrane. Ukoliko na svetskom tržištu dođe do većih poremećaja naći ćemo se u situaciji u kojoj je bila Irska u devetnaestom veku kada su brodovi puni krompira odlazili u Englesku, a domaće stanovništvo umiralo od gladi. Nedavni protesti poljoprivrednih proizvođača pokazali su još jednom da je vlast uzdrmana. Treba podržati opravdane zahteve ratara i stočara te ih pozvati da se priključe građanskim protestima.

Kad je u pitanju Zrenjanin, grad u kom živim, voda je najveći problem i to stalno treba isticati. Deset godina gradski funkcioneri i institucije bezočno lažu kako će obezbediti ispravnu pijaću vodu. Za tako složen poduhvat oni nisu ni spremni ni sposobni. Gradom vladaju ljudi sa kupljenim diplomama, sve i da hoće nešto korisno da urade - oni za to nisu kvalifikovani. Građani sami moraju preuzeti inicijativu kako bi najveći komunalni i zdravstveni problem u našoj sredini bio rešen. 

Sklapanjem ugovora sa firmom Metito iz Ujedinjenih Arapskih Emirata naprednjačka vlast je jednoj stranoj privatnoj kompaniji prepustila kontrolu nad biološkim opstankom ovdašnjeg stanovništva. Takvim poslovima od najvećeg zdravstvenog značaja trebalo bi da se bave samo domaća preduzeća u javnom vlasništvu. Izgradnju kineske fabrike autoguma Linglong prate brojne povrede domaćih propisa, a opravdana je i bojazan za ekološku bezbednost te fabrike. Lokalna vlast donela je do sada niz odluka koje favorizuju ovu kompaniju na štetu domaćeg stanovništva. Linglong je dobio ogromne donacije od države. Da je taj novac bio utrošen na rešavanje komunalnih problema u Zrenjaninu, već bismo imali ispravnu vodu za piće i neuporedivo bolju komunalnu infrastrukturu. Javna preduzeća u Zrenjaninu pretvorena su u partijske prćije, neefikasna su i diletantizovana. Javni zdravstveni sistem se raspao. U Zrenjaninu danas mogu da se leče samo bogati ljudi koji imaju novca da plaćaju privatne medicinske usluge. 

Zbog toga treba evidentirati sve goruće lokalne probleme i o njima govoriti na protestima. Cilj protesta trebalo bi da bude sabiranje svih oblika nezadovoljstva u moćan socijalni pokret i pružanje otpora svim oblicima dominacije i nepravdi koje postoje. Treba promeniti odnose moći u društvu, osporiti monopol vlasti SNS-a i radikalizovati demokratska načela jednakosti, slobode i ljudskih prava. Moramo zaustaviti rasprodaju privrednih i prirodnih bogatstava, reorganizovati državu i sprečiti njeno uništenje.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Christoph Baumgarten