“Srbin koji, posle svega, letuje u Hrvatskoj, kupuje u ‘Idei’ i pije ’janu’, zaslužuje da opet bude zaklan”, napisao je pre neki dan na Tviteru izvesni ovdašnji "urednik" izvesnog dnevnog tabloida čije ime nećemo ni pominjati. Čovek koji se poziva na autoritete tipa Bora Čorbe, koji je odavno s vinjakom popio i vlastitu pamet, napisao je to iz razloga što njegov mozak tako funkcioniše: za njega su svi Hrvati zapravo todorići, a svi todorići su - a šta drugo nego - pavelići. Što, na kraju krajeva, i nije naročito strano ovdašnjem vox populiju, kojeg demokratski predvode četnički vojvoda Toma i negdašnji mali od palube Aca, uz pomoć Slobinog malog Ivice.

“Srbin koji, posle svega, letuje u Hrvatskoj, kupuje u ‘Idei’ i pije ’janu’, zaslužuje da opet bude zaklan”, napisao je pre neki dan na Tviteru izvesni ovdašnji "urednik" izvesnog dnevnog tabloida, čije ime nećemo pominjati jer je, na kraju krajeva, i savršeno nebitno.

Nije on to, naravno, napisao zbog tajkuna Todorića, u čijim prodavnicama diljem Balkana i inače pazarimo, kao što to radimo i u prodavnicama onih koji su u poređenju sa Ivicom tek "tajkunčići". Činimo to sretni što posedujemo "Super" ili "Pika" karticu, dok nam robu naplaćuju prodavačice koje se smenjuju kao na filmskoj traci i koje imaju platu od nekih 200 evra za deset sati radnog vremena, uz jedan slobodan dan nedeljno. Nije urednikov motiv, dakle, nekakav socijalni, ili - ne daj bože - levičarski. Ma jok.

On je to napisao iz razloga što njegov mozak tako funkcioniše: za njega su svi Hrvati zapravo todorići, a svi todorići su - a šta drugo nego - pavelići. Što, na kraju krajeva, i nije nešto naročito strano ovdašnjem vox populiju, kojeg demokratski predvode četnički vojvoda Toma i negdašnji mali od palube Aca, uz pomoć Slobinog malog Ivice.

Za njega su svi Hrvati zapravo todorići, a svi todorići su - a šta drugo nego - pavelići (FOTO: Lupiga.Com)

Kada je urednik to "tvitnuo", diglo se ono malo građanske kuke i motike na "mreži" da mu u inat poruče da će sad još više i žešće da letuju na Jadranu (jer Srbija, iako je velika, nema more), da tamo pazare u "Konzumu", kad već "Idea" ne postoji u Hrvatskoj, i ne samo da piju "janu", već i da se kupaju u njoj, i to u onoj sa aromom limuna, jagode, manga ili čega već.

U skladu sa starom bosanskom mudrošću da "nije majka klela Muju što se kockao, nego što se vadio", tako se i "urednik" počeo vaditi da bi se zapravo još vise zaglibio u sopstvenu tabloidnu bedastoću. Dan posle, jer jutro je kao što znamo pametnije od večeri, on se opet oglasio na Tviteru: "Ako je neko, bilo ko, zaista pomislio da ja pozivam da bilo ko bude ubijen, ja mu se najiskrenije izvinjavam, bila je to metafora". Tu smo, dakle, aha - metafora!

Nije prošlo ni sat vremena od "vađenja" kad li će se on opet oglasiti, ovaj put saopštenjem za javnost: "To je moj lični, nikako ne redakcijski, stav o srpsko-hrvatskim odnosima (a kao da se redakcijski i inače razlikuje od tvog, op. a.) u kojima već decenijama jedna strana plaća da bi uvek iznova bila žrtva jezivih zločina. Ako uopšte vredi objašnjavati, nisam lud da zaista pozivam na ubistvo bilo koga. U pitanju je metafora inspirisana srpskom nacionalnom, ekonomskom glupošću koju je pesnik Bora Đorđević odavno opisao na sličan način: Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on hoće opet".

Šta drugo čoveku preostane nego da posle pozivanja na ovakve autoritete tipa Borislava Čorbe, koji je odavno s vinjakom popio i vlastitu pamet, jednostavno umukne i kaže uredniku: "Ma u pravu si, samo piči!". I mislite da nije nastavio? Ma jašta je.

Zbog takvih je "urednika" ova profesija i spala na sadašnje grane (SCREENSHOT: Twitter)

Nakon što je Radio Slobodna Evropa obradio temu urednikovog govora mržnje, u kojem se iz usta različitih sagovornika pominje i čarobna reč "tužilaštvo", evo ga urednik kako se opet diže na zadnje noge i kroz pogled neukaljan mišlju tvituje: "Dakle, kolege, pa vi ste gori od Mile Štule! Sram vas bilo! Kako se zove to kad te Slobodna Evropa ispljuje i pozove na hapšenje, a tebi ne daju šansu da kažes bilo šta? Demokratija? Novinarstvo?!"

Stvarno ne bih da seirim nad gabulom u kojoj se našao nesrećni "urednik", koji je lično i personalno do sada upropastio boktepita koliko ljudi svojim odvratnim, ogavnim, smrdljivim napisima, koje objavljuje u nečemu što se prodaje na kiosku, ima oblik novina, ali svakako nisu novine. Nisu ni tabloid, već toaletoid, koji gaji "uredničku politiku" zvanu "saznajemo", a pitanja postavlja u stilu: "Da li vam majka zna da ste narkoman?" Pa hajte sad, odgovorite na pitanje, moliću lepo. To su novine koje gaje "uredničku politiku" reketaškog tipa. I koje i nakon svega postoje, prodaju se za besmisleno jeftinu cenu, nemaju u sebi oglase, dakle ne posluju po ekonomskoj logici, a uprkos svemu tome ne zna se ko im je STVARNI gazda. Zna se samo da pojedini urednici žive na visokoj nozi pa jedva nekako uspevaju da se popnu u vlastiti džip, a da ne izgrebu "rolex" sat.

Pa onda neka neko kaže da novinari ne žive dobro od svoga rada. Pa ne žive. Ali kako onda ovaj kukavac živi? Pa vrlo jednostavno: on nije novinar, on je anti-novinar. Zbog takvih je "urednika" ova profesija i spala na sadašnje grane, a ljudi nas percipiraju kao najobičnije besramne lažove. Takav je "novinar" pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji s gnušanjem odbacio knjižicu zvanu Kodeks novinara Srbije i gledajući direkt u kameru, ne trepnuvši, rekao: "Kodeks je na Zapadu odavno prevaziđena stvar". Osoba koja laže i ne trepne a gleda u oči tolikom auditorijumu zapravo i nije čovek. On je nekako, kako da kažem, više Mila Štula, ne urednik, već ne-urednik, bolje reći "unerednik", što dolazi od starog srpsko-hrvatskog glagola "unerediti".

Lupiga.Com