Dok sedim i slušam sve one pesme koje sam upijala sa svojih 15-16 godina, razmišljam šta bi rekao kada bih ti večeras posle utakmice rekla da ostaneš jer želim da ti kažem toliko toga. I zato što posle svakog 'Zdravo. Lepo spavaj' koje izgovorimo, pomislim kako bi sve moglo biti lepše i bolje.

... jer smo nekada bili bliski.

Volela sam večeri u tvojoj sobi, među tvojim slikama. Volela sam guranje na tvom krevetu i ono nalaženje na pola puta. Uvek sam te prepoznavala po hodu. I smejala se tvom geganju.

Volela sam način na koji smo se razumeli. Ne sećam se da smo ikada pričali o nama, da smo to što smo imali nazivali nekim posebnim imenom i sve je bilo jednostavno i lako. Čak smo i velike reči štedeli, jer za njima nije bilo potrebe ... čuvali smo ih za posebne prilike. Kao onda kada sam prespavala kod tebe ... ujutru si otišao na posao, a ja sam čekala poštara i nadala se da ću čuti zvono. Srećom, poštar uvek zvoni dva puta. Čula sam ga, a umesto hvala pronašla tvoju poruku u hodniku ... voli te ... i prepoznatljivim rukopisom ispisano tvoje ime. Bila sam srećna.

Volela sam tvoj dodir. Volim ga još uvek. I svaki put kada igramo i kada osetim tvoje telo tik do svog, čini mi se da nikada niko na svetu tako se dodirivao nije. Svi moji osećaji su tada skocentrisani na jednom mestu; onom po kome tvoji prsti šetaju.

Volela sam osećaj sigurnosti koji si nosio u sebi za druge. I bila sam srećna kada sam ga ponovo osetila .... kada smo posle one uvrnute žurke u bivšem striptiz klubu sedeli za šankom i posmatrali ljude. Malo pričali s njima, iako ti i ja nismo razmenili ni jednu jedinu reč. Samo sam spustila glavu na tvoje rame i shvatila da lepe slike koje vidimo ne zavise od pogleda nego od mesta s kog ih posmatramo. I tvoja ruka na mom kolenu ... jednostavno i lako. Obojila sam tu uspomenu nežnom svetlo ljubičastom. Posle sam je često sanjala. Tada bi iskrsla još jedna uspomena ... sedeli smo u Irishu. Sećam se da je bila nedelja i da smo pili kafu sedeći na visokim stolicama. Vrtela sam kašičicu i pričala o razvodu, suđenjima i peripetijama koje su ljudi posle dvadesetak godina braka sposobni jedni drugima da naprave. Možeš da računaš na mene. Šta god da treba, rekao si. Uobičajena rečenica koju sam čula od puno ljudi u to vreme. Ali samo si je ti učinio zaista čvrstom izjavom i nepokolebljivom istinom.

Zaustavila sam suze tada.

Video si ih samo dok smo gledali filmove, jer sam oduvek bila cmizdrava na patetične scene, a Irish event nije spadao u tu grupu. Bila je to jedna od situacija kada ne postoji božanstvo kome bismo se zahvalili na ljubavi koju dobijamo, jer nas obuzima nešto mnogo veće i prostranije od čitavog kosmosa i svega poznatog i nedodirljivog.

Volela sam nas u društvu. Dopunjavali smo se. Mogli smo i ćutati; bilo je isto ... jer smo se savršeno dobro uklapali. Ponekad mi se činilo da sve oko nas vidimo istim očima. Volela sam kada bi me pitao šta mislim o nečemu. Znala sam da bi ti dao isti odgovor.

Volela sam tvoj glas koji bi me ujutru probudio. Volela sam tvoje znake pažnje. Kao onda kada sam pod temperaturom ležala danima u krevetu. Došao si i doneo mi svoj crtež. Mislio si da ga nikada nikome nećeš dati. Krovovi. Često smo pričali o njima i slagali se da su oni pod Pijanim satom najlepši. Kao onda kada si mi ubrao ružu na putu do kuće.

Onda sam otišla.

Odjednom.

Naprasno.

Posle EXIT-a. Posle planova. Posle crteža koje si mi poklonio. Posle prećutnog razumevanja.

Sedela sam na tvom krevetu i pričala o vezanosti, o slobodi, o lelujanju napred-nazad. Tada mi je sve to bilo potrebno. Tada sam mislila da smo suviše mirni, da mi treba pomeranje, da smo jednostavni, da mi treba da jednog dana budem na vrhu, sledećeg u ponoru. Tada sam bila izgubljena u vrtlogu svojih strahova.

Uzela sam stvari i otišla. Kasnije si mi rekao da si krenuo za mnom, da si trčao. I danas me ta scena koju sam zamislila tako živopisno rastuži.

... jer me nisi stigao.

... jer tebe povezujem s jedinom stvari u svom životu zbog koje se kajem kada sam ispustila i razbila nešto jako veliko i bitno.

... jer s tobom postojati znači imati sve.

... jer bih dala sve da opet vidim sebe u tebi, mirnu i smirenu.