Ljeto Gospodnje...

Ljeto Gospodnje...

ritn by: Octopus
12. 09. 2006.

Ako Bog da ići ću i iduće godine u Veronu ... pokušao se uvući naš premijer Svemogućem. Ako on ne bude dao, dat će sigurno guverner Narodne banke ili ministar Šuker, koji ne samo izgledom nego i sloganom izvrsno kopira Superhika (mlađim generacijama savjetujem neka o ovom gospodinu pitaju starije). Isto tako savjetujem ostalom puču da što prije rezerviraju avion prema Veroni jer je navodno tamo dobra janjetina, a ni Bosanska kalja nije za bacit ...

Eto netko će se ovog ljeta sjećati baš po tome, žalosno, ali netko hoće. Neki stariji čiča i neki stariji punoljetnici pamtit će ga po onome šta pamte još iz djetinjstva, po Bejrutu ...

Djeca će ga pamtit po virozama i nezaustavljivim proljevima ... Ja ću ga pamtit jer sam dobio otkaz, a dr. Šimić po tome što je vrag došao po svoje.

Nažalost, istina je takva da on nije kriv, jer istina je takva da je žena imala višak eura pa ih je htjela sakriti u njegovu doktorsku kutu i tako se stvar zakomplicirala i tako je on jadan kriv.

Korupcije ima, ali minimalno, ovo su sve izolirani slučajevi kako neki znaju govoriti. Ankete se brižno pokušavaju sakriti, a ako i neki odgovor dođe do nas opet se branimo da je to samo anketa. Koliko će vremena proći dok napokon shvatimo da je za našu zemlju i za naš narod korupcija i mito najbolji biznis. Koliko će se još love potrošiti dok država shvati da se riješila svega tek onog trena kada se nabije porez na mito. Tužno, ali po meni jedini mogući način iskorjenjivanja ovoga problema. Znači, potplati i plati porez na tu kuverticu i nikom ništa. Ovaj će platiti porez, jer ju je dobio i nema više slijepih ulica, tek jedan savršeni krug koji može funkcionirati samo kod nas, u našim glavama ...

Svaka čast pojedincima, i sam mrzim takve stvari, ali opet onih sedamdeset posto od neki dan koji su spremni potplatiti i šutiti o tome moraju biti spremni i bez pobune obuči na sebe majicu "svi smo mi dr.Šimić".

Istina, teško da me danas više išta može začuditi i baciti u razmišljanje. Jedino čemu se znam čuditi sam ja. Čudim se tome da me jednostavno ne diraju više stvari koje bi trebalo zapeckati svakoga tko ima u sebi driver za emociju. Možda je to neki tupi ogranak mudrosti, ili neka čudna depra koja dolazi s prvim zrakama sunaca, ne znam ... ali jedno sigurno znam - svijet kakav poznajemo nije onaj kojem bi mogao dati ruku i zamoliti ga za ples ...