Utorak, 19. avgust 2025.

Ne mislim da su protesti usmereni samo protiv sadašnje vlade. Sve više sumnjam da nije reč tek o dnevnoj politici, već o kritici divljeg kapitalizma zasnovanog na korupciji, koji je izgrađen u vremenima nakon nedovršene tranzicije. U celoj Istočnoj i Centralnoj Evropi na vagu su stavljene baršunaste revolucije. Za sada se radi samo o lošem raspoloženju i velikoj društvenoj podeli. U Srbiji je, međutim, reč o mnogo više, o nedovršenosti tranzicije. 

Zamke nezavršene tranzicije i nepoverenje prema elitama ispoljavaju se i u studentskim izbornim strategijama. Veliko negodovanje prema liderima opozicionih partija izazvalo je to što su studenti odbili saradnju s njima. Najavili su da će na eventualnim parlamentarnim izborima nastupiti sa posebnom „studentskom listom“ i da neće praviti koalicije s opozicionim strankama. Na listi se neće nalaziti oni, već odabrane ličnosti besprekorne prošlosti koje se nisu obrukale u protekle tri decenije. To se delimično može objasniti i time što su mase izuzetno nepoverljive prema opozicionim strankama, naročito zato što su prokockale nasleđe posle 5. oktobra. 

Tog 5. oktobra 2000. godine u Beogradu je Skupština gorela, Milošević je pao, a na vlast je došlo 18 međusobno zavađenih partija. Zoranu Đinđiću je, zahvaljujući kompromisima, uspelo da ih nekoliko godina drži na okupu, ali nakon njegovog ubistva krenuo je proces restauracije, pa su ih birači kaznili – i same sebe. Godine 2012. ponovo su na vlast došle one partije koje su 2000. godine bile poražene. Građani Srbije smatraju da su i sadašnje opozicione partije odgovorne za sadašnje stanje, zbog čega su na svim dosadašnjim izborima doživele sramotan poraz. Prema anketama, studenti ih daleko prestižu. Kada će se izbori održati, postoje samo nagađanja. U svakom slučaju, onda kada to odgovara vladajućoj partiji. Da li će studenti imati snage da to dočekaju i šta će se u međuvremenu desiti, ne mogu predvideti ni najodvažniji analitičari. Do tada Srbija vodi očajničku borbu sama sa sobom.

Četvrtak, 21. avgust 2025.

Terorizam, terorizam … Te reči su ušle u naš svakodnevni život, jer rukovodioci vladajuće partije i njihova štampa nazivaju studente teroristima, zato što je tokom masovnih demonstracija, koje traju već deset meseci, doduše sporadično, bilo incidenata s policijom. Ako je to definicija terorizma, onda je očigledno da se i obaranje vlasti 5. oktobra 2000. godine može nazvati terorizmom, a Zoran Đinđić terorističkim vođom. Koliko znam, to niko ne tvrdi, a predstavnici vladajuće partije na godišnjicu Đinđićevog ubistva polažu cveće na grob ubijenog premijera, dakle odaju mu poštu. 

Ako je to definicija terorizma, onda je očigledno da se i obaranje vlasti 5. oktobra 2000. godine može nazvati terorizmom, a Zoran Đinđić terorističkim vođom (FOTO: WagingNonViolence/Viktor Sekularac)

Može li se Đinđić opravdati time da su pristalice pokreta kojeg je predvodio zapalile Skupštinu i zgradu državne televizije zbog obaranja diktature? Ni to ne stoji, jer mnogi predstavnici srušenog režima i danas su na vlasti, pa sami sebe dovode pred sud. Sa stanovišta sadašnjih vladajućih partija, dakle, ne može biti govora o krivoj diktaturi. O čemu je zapravo reč? Kandidat opozicije Vojislav Koštunica je, prema zvaničnim podacima, pobedio sa 50,24 odsto. Kako god da se gleda, Koštunica je imao tesnu većinu. Rezultati izbora govore da su tada, kao i danas, postojale dve Srbije koje su jedna drugoj gledale u oči kao vukovi, i da se taj jaz u proteklih 25 godina nije uspeo premostiti.

Subota, 23. avgust 2025.

U jednoj od svojih beležaka o studentskom pokretu u Srbiji razmišljao sam o sizifovskoj sudbini studenata. Prema mitu, bogovi su kaznili lukavog Sizifa da gura kamen uz brdo, ali čim kamen stigne do vrha, on se strovali natrag i Sizif mora da počne ispočetka. Mit prvobitno govori o uzaludnosti, o beznadežnom trudu. Camus se, međutim, suprotstavio tom izvornom značenju. Njegov Sizif prihvata kaznu kao poziv i zahvaljujući tome prepoznaje svoju slobodu. Tokom života mogao sam da posmatram kako najbolji iz moje generacije guraju stenu ka vrhu, koja se uporno vraća na dno brda. Tako su se borili za slobodu, ali ne beznadežno. Kada bi im ruke oslabile i noge jedva držale, najbolji iz novih generacija preuzimali bi stenu. Jučerašnji sizifi sa podnožja posmatraju blistavo plavo nebo, sa svešću da su se konačno pojavile generacije kojima će uspeti da izguraju stenu na vrh planine.

Sreda, 3. septembar 2025.

„Svaki razuman čovek je svestan da Rusija nikada nije napala, nije htela da napadne i ne želi da napadne nikoga“, izjavio je Vladimir Putin u prijateljskom razgovoru sa Robertom Ficom, premijerom Slovačke.

Petak, 5. septembar 2025.

Ono što se danas dogodilo u novosadskom univerzitetskom kampusu nemoguće je zaboraviti. Nemoguće je i opisati, jer su u sadašnjoj situaciji reči izgubile svoje prvobitno značenje. Politika ih je toliko isprljala da će biti potrebne generacije da im se vrati izvorno značenje. Studenti su protestovali ispred Filozofskog fakulteta, jer su se u zgradi, na poziv dekana Milivoja Alanovića, nalazile jedinice žandarmerije i policije spremne za intervenciju sa opremom za razbijanje demonstracija. Prisustvo policije u zgradi formalno je bilo zakonito, jer dekan ima pravo da pozove policiju. Ali ime dekana Alanovića ući će u istoriju grada i univerziteta, jer je policijskom silom pokušao da reši ono što je trebalo da reši dijalogom. 

Priča, dakle, govori i o dekanovoj nesposobnosti. Studenti i građani pokušali su silom da uđu u zgradu, kamenicama su gađali policijski kordon, među njima je bilo i profesora, (prema izveštaju ministarstva unutrašnjih poslova 11 policajaca je povređeno), na šta je odgovor policije koja je istrčala iz zgrade bio neverovatno nasilan. Upotrebljeni su suzavci i šok-bombe za razbijanje demonstracija. U tamnoj noći policija je u kampusu i njegovoj okolini gonila demonstrante, koji su bežali kuda su znali. Policajci su ih jurili i uhapsili više od 42 građana. Više desetina demonstranata je povređeno. U tamnoj noći jasno su se videli oblaci suzavca i građani u begu. Policija je očistila celu okolinu. Deo demonstranata našao je utočište u zgradi rektorata. Međutim, rektor univerziteta Dejan Madić i tamo je pozvao policiju, gde su građani i studenti uhvaćeni i zadržani do kasno u noć. Time je kulminiralo nasilno delovanje policije, i ovaj dan će svakako ući u istoriju Novog Sada, „povređenog grada“. 

Povreda ima dugu istoriju. Počelo je „jogurt revolucijom“, od tada su rane sve dublje. Posle svega nije teško zamisliti šta sledi. Ovim nastupom vlada je objavila da je spremna da najsurovijom silom slomi studentski pokret. Nehotice mi pada na pamet jedna Đinđićeva misao. Ubijeni premijer je nekom prilikom rekao da ideologija radikala nije političko, već mentalno pitanje.

Subota, 6. septembar 2025.

Jučerašnja događanja postavila su jedno važno teorijsko i praktično pitanje. U svom životu na televiziji sam gledao mnoge proteste i njihova rasturanja. Postoje primeri koji podsećaju na ulične borbe, kada masa juriša na policiju, a policija tada baca suzavac na demonstrante da bi zaustavila masu. Policija se, dakle, brani i moram priznati da se ta odbrana može smatrati opravdanom. Drugačiji su oni protesti na kojima masa ispred javne zgrade uzvikuje antivladine parole. Dešava se, međutim, da pojedinci gađaju policajce kamenicama ili petardama. U tim slučajevima policija ne baca suzavce na masu, već izvlači počinioce. To je takođe u redu. Lično sam u Berlinu video sličan slučaj. Na Wittenbergplatzu jedan demonstrant je razbio prozor kioska s viršlama. Policajci su izvukli počinioca. To je takođe prihvatljivo. Moj prijatelj novinar smatra da taj čovek ne odgovara samo za prekršaj, već mora i da nadoknadi štetu koju je prouzrokovao. U redu. Ali da je policija bacila suzavac u masu, tada bi celu masu proglasila krivom. A upravo protiv pojma kolektivne krivice bunilo se javno mnjenje u Srbiji, s pravom, jer se ne može čitav narod ili masa demonstranata proglasiti krivom i kazniti suzavcem. Srpska policija je upravo to učinila juče u novosadskom univerzitetskom kampusu, čime je potvrdila pojam kolektivne krivice. To se desilo baš u Srbiji, gde se već decenijama s pravom protestuje protiv pojma kolektivne krivice. Policija time jasno demantuje ideologe vladajuće partije. Ili je, pak, reč o tome da su reči izgubile svoje prvobitno značenje. Jednom znače jedno, drugi put njihovu suprotnost. Šta se, međutim, događa ako reči ne podnesu to poniženje? Osvete se i ljudi više ne razumeju jedni druge.

Ponedeljak, 8. septembar 2025.

U mojoj monodrami „Play Sinkó“ Avramova priča ponovo oživljava pitanje nasilja. Proba žrtvovanja Isaka: Bog je stavio Avrama na iskušenje vere i tražio od njega da žrtvuje svog sina Isaka. Avram je poslušao i već je podigao nož, ali ga je Bog u poslednjem trenutku zaustavio i dao mu ovna umesto sina za žrtvu. Zapravo, ne bih stavio naglasak na božiju zapovest, već na Avrama, koji je bio spreman da, radi dokazivanja svoje vere, ubije sopstveno dete. Gospod je bio milostiv prema Avramu, ali šta se dešava sa onima koji u ime istorijske zapovesti prihvataju nasilje protiv diktatora, tiranina ili autokrate? Prema Svetom Tomi Akvinskom, ubiti tiranina ne smatra se grehom. Prema Svetom Avgustinu, međutim, to ubistvo se smatra grehom, jer „tirane Bog šalje narodu da bi ga iskušao ili kaznio“. Vernicima tada ne preostaje ništa drugo do patnje, boli i pokajanja.

Ponedeljak, 15. septembar 2025.

Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) piše da iza protesta širom Srbije stoji Evropska unija, koja želi da na čelu zemlje vidi lidera lojalnog Bruxellesu. Prema autorima saopštenja, evropska elita je mnogo toga postigla: mladi se radikalizuju, od mirnog protesta prelaze na „revolucionarne“ borbene metode i nasilje, ali scenario „obojenih revolucija“ koje je Zapad uspešno izveo u mnogim zemljama ipak propada u Srbiji. Kao razlog navodi se to što je u srpskom društvu ostao snažan patriotski duh, ujedinjujuća snaga pravoslavne crkve, kao i „sećanje na NATO agresiju i bombardovanje zemlje“. U saopštenju se napominje da je „evropska elita“ mnogo toga postigla, među ostalim, i to da se mladi radikalizuju i da od mirnih protesta prelaze na „revolucionarne“ borbene metode i nasilje.

Utorak, 16. septembar 2025.

„Švedska vlada nas podučava o vladavini prava. U međuvremenu, prema pisanju Die Welta, kriminalne mreže koriste švedsku decu kao ubice, znajući da ih sistem neće osuditi. Zemlja koja je nekada bila poznata po redu i bezbednosti sada se raspada: više od 280 maloletnih devojčica uhapšeno je zbog ubistva, porodice žive u strahu. Srceparajuće. Švedski narod zaslužuje bolje!“, napisao je Viktor Orbán, mađarski premijer, na društvenoj mreži X. Ulf Kristersson, švedski premijer, odmah je odgovorio: „Ovo su skandalozne laži. Nije iznenađujuće da dolaze od čoveka koji u sopstvenoj zemlji ruši vladavinu prava. Orban je očajan pred predstojeće izbore u Mađarskoj.“

Sreda, 17. septembar 2025.

Orbanova video poruka Vučiću: „Sa vama smo, srpski patriote.“

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: X/@zarkobns

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć onih koji nas čitaju, čitateljice i čitatelja poput tebe, uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.