S prijateljskog portala Kontrapress prenosimo dijelove teksta o izložbi "Živ sam" u Muzeju nauke i tehnike u Stockholmu, koja donosi fotografije, svjedočanstva, kartice za mobilne telefone, eksterne baterije i druge detalje, ali je uspjela dočarati i kako je naša „digitalna rutina“, nekome u ovom trenutku borba za život.

„Telefon koji radi čini razliku između života i smrti, nade i očaja“, počinje svoju priču Sirijac Ahmad Terkavi, osnivač organizacije koja, zahvaljujući mobilnim tehnologijama i društvenim mrežama, pomaže izbeglicama na brodovima i u gumenim čamcima da dođu s jedne na drugu stranu obale Egejskog mora i Mediterana.

Njegovo izbegličko iskustvo na putu do Švedske, koje će ga inspirisati da osnuje organizaciju, zabeleženo je u kratkom intervjuu - delu izložbe „Živ sam“, postavljene u Muzeju nauke i tehnike u Stokholmu, a postavka će obići i deo ambasada u svetu. Od februara je postavljena u Vašingtonu.

 'Davimo se. Čuvaj mi decu'

Terkavi je jedan od stotine hiljada ljudi koji se sa porodicom zaputio iz ratom razorene Sirije ka Evropi. Deo kojeg se najviše plašio bio je upravo prelazak mora. Kad su došli blizu obale, krijumčar im je rekao da dalje moraju sami. U mraku nisu shvatali koliko su daleko i Terkavi nije hteo da skače u more. Jedini je od porodice znao plivati, a uz njega su bili jednogodišnji sin, stariji sin i supruga. Krijumčar je uzeo jednogodišnje dete i bacio ga u more. Terkavi je skočio za njim. Isto je uradio i sa drugim detetom i majka je takođe skočila za njim. Ubrzo su shvatili da je obala blizu i spasili su se. Zahvaljujući mobilnom telefonu pozvali su pomoć.

Od tada, Terkavi 24 sata dnevno nadzire mreže sa volonterima iz 12 zemalja iz kampa u Švedskoj. Mobilni telefoni su spasili mnoge živote, no nažalost, bilo je i situacija kada su poruke stizale prekasno.

„Nadzirali smo tog dana 15 čamaca. Momak me nazvao i rekao da je video post na Fejsbuku da brod tone. Proverio sam i rekao jednom od volontera da ga prati. Nazvao me i rekao da je post postavljen pre pola sata sa audio klipom koji nam je poslao. Na tom snimku, muškarac kaže bratu: 'Davimo se. Čuvaj mi decu'. Dobio sam koordinate i obavestio odmah obalnu stražu koja je otišla na lokaciju. Svi su se udavili, uključujući i čoveka koji je poslao audio poruku“, kroz suze priča Terkavi.

Na izložbi izbeglice dele svoje priče o tome koliko su im značili smartfoni i internet na putovanju, ali se mogu pogledati i primeri rešenja koja su im pomagala na putu, gde su digitalne tehnologije igrale životno važnu ulogu. Na jednoj od interaktivnih mapa možete pratiti komunikaciju volontera i ljudi u čamcima od trenutka kad kreću sa turske obale do momenta kada ih spasava obalska straža ili volonterski brod u grčkim vodama. Na mapi, paralelno s komunikacijom, GPS daje signal lokacije broda ili čamca.

„Kada saznamo lokaciju tražimo od njih da se javljaju svaki minut dok ne stignu spasioci. Ako ne odgovore, nešto se desilo“, pojašnjava Terkavi.

Jeste li idiot?

Na panoima su napravljene paralele političkih događaja i razvoja mobilne industrije i društvenih mreža u istom periodu. Jednako tako, organizatori su pokušali da se suprotstave stereotipima koji su prevladavali u javnosti – da odgovore na pitanje šta će izbeglicama mobilni telefon. Taj narativ je bio toliko jak da je britanski list The Independent, u pokušaju suočavanja sa realnošću, objavio tekst sa naslovom „Iznenađeni ste da sirijske izbeglice imaju mobilne telefone? Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali vi ste idiot“.

„Dok ste vi na plaži i objavljujete na Instagramu fotografije kako ste pocrnili“, pojašnjavaju sa jednog od panoa na izložbi, „ljudi u teškim okolnostima uzimaju selfije da pokažu porodici da su živi“.

Cijeli tekst i više fotografija pronađite na Kontrapressu.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Kontrapress