DARA IZ JASENOVCA: Umetnički i zanatski slab i jedva gledljiv komad propagande
Marko Stojiljković
04. 03. 2021.
| uloge: | Biljana Čekić, Zlatan Vidović, Anja Stanić, Marko Pipić, Nataša Ninković, Igor Đorđević, Marko Janketić, Vuk Kostić, Sandra Ljubojević, Bojan Zirović, Nikolina Friganović, Tatjana Kecman, Jelena Grujičić, Jovo Maksić, Alisa Radaković, Petar Đurđević, Sanj |
|---|---|
| žanr: | eksploatacijska propagandna ratna drama |
| scenario: | Nataša Drakulić |
| režija: | Predrag Gaga Antonijević |
Scenaristkinja Nataša Drakulić i Gaga Antonijević prvi test prolaze relativno lagano, ni u jednom trenutku ne licitirajući brojkama, a od drugog testa, zapravo etničke raznolikosti populacije logora (nisu svi zatočenici bili samo i isključivo Srbi, bilo je tu i Jevreja i Roma, ali i Hrvata i Bošnjaka i pripadnika drugih naroda na teritoriji NDH koji se sa državnom politikom nisu slagali ili ih je kvislinška tvorevina po uzoru na nacističku Nemačku smatrala nevrednima) zapravo se brane uzimanjem stručnjaka za Holokaust Michaela Berenbauma za konsultanta i izvršnog producenta, te ubacivanjem jevrejskih i romskih likova među (uglavnom srpske) žrtve.
TRAKAVICA OKO „DARE IZ JASENOVCA“: „Posuđeni“ scenario za državnog reditelja
Film počinje kolonom žena, dece i staraca verovatno sa Kozare po vrelom danu i pod ustaškom stražom. Radno sposobnih muškaraca uglavnom nema, oni su verovatno odvojeni još ranije i smaknuti ili poslani na rad. Oko kolone, neke druge žene, otkrivamo kasnije Hrvatice, rade u poljima. U koloni se fokusiramo na jednu porodicu, majku s troje dece. Devojčica Dara (Biljana Čekić) pita zašto te žene rade na polju i zašto njih ne sprovode, a brat Jovo (Marko Pipić) odgovara joj da mu je ćaća objasnio da su oni Srbi, a te žene Hrvatice i da je glavna razlika to kako se krste. Jedna druga žena u koloni s bebom se pogledima dogovara sa jednom mladom Hrvaticom u polju i u zgodnom joj trenutku ostavlja bebu da ju pokupi, na šta ova zahvaljuje Isusu. Ta scena je ujedno poslednji prizor „dobrih Hrvata” koji možemo videti u filmu.
Dolazi voz, žene i deca se tovare u stočne vagone pod komandom fra Majstorovića (neprepoznatljivi Vuk Kostić) koji pita ima li ikog da se ne oseća sposobnim za rad. Nekoliko staraca istupa, vlak odlazi, a Majstorović započinje streljanje baš u tom trenutku. Kada voz stane u Jasenovcu, žene moraju da predaju sve što imaju od novca, nakita i dragocenosti hladnokrvnoj i monstruoznoj opatici (Tatjana Kecman), a jednu koja nešto pokuša sakriti ustaše ubiju na licu mesta. Jedan od suseljana koji se tu zatekao objašnjava Darinoj majci da se nešto gadno sprema čim dolazi Maks (Marko Janketić) sa polusestrom Nadom (Alisa Radaković). Uskoro se ispostavlja da je u pravu: dolazi nemačka delegacija i u tu čast se priređuje svečana večera sa sve morbidnom varijantom igre muzičkih stolica (ko izgubi stolicu izgubi i život: srbosekom ili čekićem). Dok se jedna od žena iz transporta porađa, Dara gleda šta se dešava, a Nada i njen kasniji suprug Dinko Šakić (Petar Đurđević) odlaze u Maksovu limuzinu da vode ljubav.
Ta scena „muzičkih stolica” ujedno je i vrhunac šoka u filmu, ali je strateški pogrešno smeštena negde na njegovu četvrtinu, što rezultira time da gledaoci uglavnom ostaju ravnodušni na druga smaknuća, uključujući i ono Darine majke i starijeg brata, što desetogodišnjoj devojčici ostavlja na brigu mlađeg dvogodišnjeg brata koji stalno plače jer je gladan. Jedini trenutak koji se približava tome je kada se problem nestašice hrane rešava redukcijom broja gladnih usta – rafalom iz automatske puške, nakon čega Dara, valjda konačno „odrasla” i svesna odgovornosti koja je pred njom uzima posudu od jedne od pokojnica i odlazi na kazan po hranu za sebe i za brata.
Uporedo sa Darinom zgodbom koja se svodi na izbegavanje toga da joj brat završi u bolnici, smišljanje kako ga negovati jednom kad ipak završi, sukob sa kapoom logora Radojkom (Nataša Ninković), pomoć koju dobiva od nešto starije jevrejske devojčice Blankice (Jelena Grujičić) i iščekivanje spasa u rukama Crvenog Križa i Diane Budisavljević (Sanja Moravčić), pratimo i sudbinu Darinog oca Mileta (Zlatan Vidović) koji je u susednom delu logorskog kompleksa zadužen za sahranjivanje leševa među kojima prepozna i svoju ženu i najstarijeg sina. Od tada, on počinje da razmišlja o begu i spasavanju dvoje mlađe dece.
Najveći problem filma je njegov scenario koji je naprosto užasan i sa strukturalne i sa dijaloške strane, a u kojem je utkano i par falsifikata, što nemarnih, što tendencioznih. Na dijaloškom planu, čini se da Nataša Drakulić i Gaga Antonijević „govore kroz likove”, odnosno propovedaju svoje stavove i „naknadnu pamet”, a od poziva „Slušaj 'vamo!” kojim počinje svaka ustaška komanda mogla bi se napraviti „drinking game”. Strukturalni problem je kulminacija na početku filma koja nas desenzitizira za nasilje koje kasnije sledi i koje postaje krajnje kataloškog tipa, bez naročitih dinamičkih akcenata. Falsifikat kola novijeg datuma koje romski orkestar svira za igru klanja možemo oceniti kao nenamernu pogrešku, dok je, recimo, Luburićev govor kasnije na nekoj proslavi preuzet iz jednog njegovog govora održanog duboko u emigraciji, čime se sasvim neutemeljeno povlači znak jednakosti između svake ideje o hrvatskoj državnosti i ideje NDH. Kod tendecioznog čitanja prezimena znamenitih Srba iz Hrvatske (izlistani su tu Tesla, Končar i Šerbedžija, među ostalima) prilikom jedne logorske prozivke, faktor istinitosti prestaje da bude bitan jer je manipulacija emocijama očita.
U svemu tome su žrtva pre svega likovi koji ne uspevaju da se profiliraju, pa i sama Dara koja kao da gleda u prazno kroz ceo tok filma, a da mlada neprofesionalna glumica Biljana Čekić nije za to kriva. Jednostavno rečeno, ne vidimo je kako se kao filmski lik razvija, formira, otupljuje i fokusira jedino na svoje preživljavanje i preživljavanje svoga brata. U krajnjoj liniji, nije nam jasno ni zašto se autorski dvojac odlučio baš za nju kao našu fokalnu tačku, ili Antonijević jednostavno nije sposoban da zauzme dečiju perspektivu. Ostatak žena i dece logoraša su dati uglavnom jednodimenzionalno, sa izuzetkom Radojke u izuzetnoj interpretaciji Nataše Ninković koja prolazi kroz moralne dileme. Isto uglavnom važi i za ustaške zlikovce. Nije baš najlakše razlučiti ko je od njih ko i koju je funkciju imao u logoru, niti dobijamo jasne informacije o jasnoj upravljačkoj strukturi, niti o obimu zločinačke operacije.
Nevolje sa scenariom prelivaju se i na vizuelni plan. Nikad ne vidimo užas bolnice (tamo je inače vladala zaraza) iako bi to bilo rešivo sa nešto šminke. Ne vidimo spavaonice. Ne vidimo tragove prašine, odeća ostaje sve vreme čista i suviše u dobrom stanju za logorske uslove, a Darina marama perfektno poravnana. Ustašice-čuvarke redom su isfrizirane kao da su na modnoj reviji, a skupa sa svojim kolegama, svi su obučeni u crno i deluju krajnje glamurozno i šik. Kamera Miloša Kodema u širokom Cinemascope formatu relativno je uglađena, kao i montaža Filipa Dedića zbog koje je „Daru iz Jasenovca“ još i moguće pratiti.
Što se režije tiče, čini se da Antonijević odavno više nije u svojim najboljim godinama, bilo zanatski (slično tendenciozni film „Spasitelj“ o ratu u Bosni i Hercegovini, doduše u raskošnijoj produkciji Olivera Stonea, energičnije režiran i sa Dennisom Quaidom u glavnoj ulozi), bilo u smislu inspiracije (prvenac „O pokojniku sve najlepše“), te da mu je cilj pre svega guranje nekakve propagandne agende. On naprosto ne uspeva da uhvati „duh” Jasenovca kao logora smrti, u njegovoj kataloškoj verziji on i dalje izgleda kao igralište za tuce psihopata, a da pritom čak i ne vidimo to divljaštvo i tu gadost njihove individualne inicijative i akcije. Od svega što ima na raspolaganju, on bira „školski” pristup, diktiranje emocija sveprisutnom i „do daske” pojačanom, inače dobrom i efektnom, muzikom Aleksandre Kovač i Romana Goršeka. Nema tu ni dovoljno šoka, ni dovoljno nesalomivosti ljudskog duha koji u svakoj iole pristojnoj drami o Holokaustu u teškoj borbi uspeva da prevlada užas.
Što je najgore, „Dara iz Jasenovca“ postaje svojevrsna priča o uspehu, i to čak slučajnom, a sam proces snimanja i promocije filma o uspehu plivanja mutnim vodama srpske (kulturne) politike. Iza svega toga se krije novac, još uvek nepoznate količine, možda čak i rekordne u srpskoj kinematografiji novijeg datuma za koji je snimljen jedan etički višestruko upitan, zanatski i umetnički slab, jedva gledljiv film. Nije čak jasno ni koliko je uspeo kao komad propagande, na „domaćem terenu” je svakako uspešniji, o njemu svako ima svoje mišljenje koje se preliva i na odnose između naroda bivše Jugoslavije, ali ako je filmu misija zaista bila „širenje istine o srpskom stradanju” po svetu, čini se da u tome neće uspeti, što zbog toga što neutralnog gledaoca ne zna kako uvesti i zadržati, što zbog skromnih dometa samog filma.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: 101 Studios
Gospodjo Verena ja nemam vise vremena da sa vama diskutiram oko necega sto je tako relevantno. Vidim da je vama problem sto je neka drzava finasirala film o Jasenovcu i citavu vasu kritiku vi gradite danima na osnovu te definicije financiranja. To o filmu nema veze i u politiku necu da ulazim, ali vidim da vama to dobro ide. Ja sam pogledao film i rekao svoje misljenje, a nigdje niste upotrebili ni jedan argument koji bi nas doveo do diskusije o filmu. Vecina vas ovdje navodi nekakva glasila iz Srbije koja pisu o nekakvim plagijatima, finasiranju i sto sve ne? Ljudi ja sam rekao svoje misljenje o filmu i film je za mene bez veze i bjedna kopija ustaskih zlocina. Vi gospodjo Verena sada uvodite kao argumente jos i Hag??? Nije mi jasan intezitet ovog argumenta. Dali to znaci da ako imam svoje misljenje o filmu o Jasenovcu da cete me tuziti Hagu? Kakva je sada veza izmedju Jasenovca i Sarajeva, nikako mi nije jasno? Naravno da svi imamo nase specificne dioptrije, ali vi ovdje danima pokusavate da nekoga ubjedite da gleda kroz vasu dioptriju i to kopirajuci linkove vecinom iz nekih glasila koje nemaju veze sa Hrvatskom. Ako neko slucajno drugacije misli tuzicete ga Hagu. Malo cudni argumenti oko filma o Jasenovcu. Moj otac je davno jedno vrijeme radio u Sarajevu, tako da grad kao grad mi nije nepoznat, ali da ne zavrsim u Hagu mogu vas spojiti sa jednim mojim poznanikom koji je sa Stupa, a mama mu je iz Kiseljaka, pa sa njima mozete diskutirati oko rata u Sarajevu. Oko toga znam vrlo malo i nije mi jasno stvarno vase poredjene Sarajeva i Jasenovca? No dobro vi i dalje ustrajete u vasim argumentima da film obiluje sa previse nasilja. Pa gospodjo vi rekoste da je vas otac bio u Jasenovcu, pa sto vam je ispricao? Da nasilja nije bilo? Nije mi jasno da kada gledate film strave i uzasa da tjerate vasu djecu da gledaju isto, ili ih saljete u krevet? Pa sto ocekujete od filma o Jasenovcu da iskljuci scene strave i uzasa i ukljuci sevdalinke? Pa i ovako je sve minimalno prikazano i prikazane su samo one koje su se prema dokumentima iz Jasenovca morale prikazati. Sada mi uopce nije jasno sa koje je strane bio vas otac u Jasenovcu kada vam nije opisao strahote tog logora? Prema vasim odgovorima ocito je bio i on jedan od cuvara istog.
Dalje vi usporedjujete scene nasilja u filmu „Okupacija u 26 slika“ sa filmom o Jasenovcu? Oprostite gospodjo Varena ali mi vas stav uopce nije jasan. Koje ste skole i naobrazbe vi zavrsili? Evo kao malom djetetu da vam objasnim da je film „Okupacija u 26 slika“ prica iz Dubrovnika i niste valjda ocekivali da i u Dubrovniku bude ubijeno vise od 20 000 djece, pa da sve stane u jednu scenu nasilja? Samo u Jasenovcu i kompleksu logora Jasenovac je ubijeno prema dostupnim dokumentima vise od 20 000 djece!!!! Ne ljudi, civila djece gospodjo Varena, a gospodja Dijana je uspjela spasiti oko 12 000 djece. Dakle ovdje govorimo o djeci koja su popisana i mogu se dokumentirati njihovo postojanje. To znaci da je dokumentirana sudbina oko 32 000 djece od kojih je umoreno preko 20 000 djece. Dakle ovo su sve podaci iz dostupnih arhiva u Hrvatskoj. Sad vi sami pustite mastu na volju koliko jos djece nije uvedeno u dokumente i koja su umrla onako uz put???? Dalje gospodjo Verena kako vas nije stid govoriti da su scene nasilja prejake u filmu o Jasenovcu, a to su scene samo koje su dokumentirane? Pa kako vas nije stid pominjati Schidlerovu listu i Jasenovac, kada sami jevrejski duznosnici navode da su njemci za raliku od ustasa humanije ubijali svoje zrtve i nisu imali cini mi se preko 30-tak rituala ubijanja civila kao u Jasenovcu. Jasno mi je sada sve o vasem ocu i njegovoj sluzbi u Jasenovcu, kao i o vasoj brizi za neciju mrznju prema ustasama. U pravu se filmovima o Jasenovcu stvarno proizvodi mrznje prema ustasama, ali ne znam zasto vi vezete Hrvate sa ustaskim zlocincima? Vas otac je vasa stvar, ali vecina Hrvata nije ni zelila NDH. Ona je jednostavno preko noci ugurana hrvatskom korpusu u obliku kukavicjeg jajeta iz fasisticke Italije. Na kraju ja sam samo komentirao film i prema njemu donosio svoje zakljucke i nisam isao u dubinu strukture zrtava Jasenovca, koja je ponovo dokumentirana i tu se nema sto dodati. Vase insuinacije kome je namjenjen film su spekulativno-politickog karaktera koji nemaju veze sa temom filma i za kraj jos jednom u ovom bez veze filmu su prikazani zlocini ustasa a ne Hrvata kako vi to podlo zelite da provucete. Ako zelite da opravdate vaseg oca cuvara logora u Jasenovcu to je onda vasa stvar.