Počelo je još prije Jeffa Millsa u krcatom OTV-u za kojeg je prodan navodno ograničen broj karata. Previše energije sam trošila na preživljavanje u okolini najprikladnijoj za obuku američkih komandosa u ekstremnim uvjetima, pa se nisam baš ufurala u party. Tako neko vrijeme nisam ni bila sigurna je li muzika stvarno toliko loša ili samo tripujem. Gledajući ljute klince kako mašu rukama i nogama, osvijestila sam spoznaju koja je čučala i negdje u meni zahtijevala svjež zrak: tata rata ra-rata…

Prvi deo "Vere" na ovom linku! Drugi deo "Vere" na ovom linku! Treći deo "Vere" na ovom linku! Četvrti deo "Vere" na ovom linku! Peti deo "Vere" na ovom linku! ... Kroz vrata autobusa ušao je dečak, u mantiliću sa kapuljačom, sav pokisao. U rukama je nosio veliku kutiju. Svi sa nevericom piljiše u njega, a dečak pokaza očima na stvari u kutiji i natpis. Među svim tim stvarima, na velikom komadu hartije pisalo je: "Cigarete, grickalice, sendviči, osvežavajuća bezalkoholna pića. Kupite…

Ki smo, ča smo i od kud smo - ja z Bodulije Naslov ove štorije van je neč kako da san napisala "Ja Klaudije". Bodulija ... to van je recimo, jedan zemljopisni pojam ki označava moj lipi škoj. Tako ga naime zovu svi kopneni sisavci. Mi, Boduli, mi smo vodeni sisavci aš smo zi svih bandi zaokruženi z moren. Boduli su ljudi ki žive na Boduliji. Ako jih kadi god spomenete, reć će van da su to jedni hudi i napose škrti ljudi. Boduli će van pak reć da nisu niš huji od bilo koga drugoga…

Vrhunac dana bilo joj je dvojenje oko toga hoće li na plin uspjeti pripaliti cigaretu bez da zakovrča trepavice i neravnomjerno skrati nešto što se niti ne može nazvati šiškama. Stalno gubi upaljače.  Samoća joj pasala, mada nije znala što bi od sebe. Sunce je probijalo kroz škure i htjela je nekoga nazvati, ali nije znala koga, pa se odlučila za nikoga. Nekako se lakše nosila s osobnim ništavilom, nego s činjenicom da mora čekati nekog kome u biti nema što za reći, jer ne zna odakle…

U zgradi riječkog KBC-a, na odjelu ginekologije bura je oko dva sata ujutro srušila strop. U novinskim izvještajima stoji da su majke i bebe spavale; da je tragedija izbjegnuta igrom slučaja; da je riječka bolnica dotrajala i da treba obnovu i još bla, truć, bla ... A na naslovnoj stranici novina za koje radim u prvom planu su tri novopečene mame. Jedna gleda u objektiv, na licu joj lebdi smiješak dok u naručju drži bebu kojoj se vidi tek malo crno tjeme. Pretpostavljam da spava u materinim…

Dok sedim i slušam sve one pesme koje sam upijala sa svojih 15-16 godina, razmišljam šta bi rekao kada bih ti večeras posle utakmice rekla da ostaneš jer želim da ti kažem toliko toga. I zato što posle svakog 'Zdravo. Lepo spavaj' koje izgovorimo, pomislim kako bi sve moglo biti lepše i bolje. ... jer smo nekada bili bliski. Volela sam večeri u tvojoj sobi, među tvojim slikama. Volela sam guranje na tvom krevetu i ono nalaženje na pola puta. Uvek sam te prepoznavala po hodu. I smejala se…

    (Pogledaj oči tih ljudi) Hladno je i zrak je mokar. Autobusna stanica je prepuna, ljudi stoje blizu jedni drugima u nesvjesnom nastojanju da se zagriju blizinom drugih bića. Drhtanje je masovna pojava, jednolično zujanje prometa odavno je napustilo zvučnu sliku pa nepravilni, preskačući ritam cvokotajućih vilica postaje jedina glazbena pozadina. Ira pomisli da bi se na nju moglo i plesati. Izlomljeno. Kao na ekstaziju. Savladavši početni strah počinje gledati u tuđe cipele.…

Prvi deo "Vere" na ovom linku! Drugi deo "Vere" na ovom linku! Treći deo "Vere" na ovom linku! Četvrti deo "Vere" na ovom linku! ... Činilo se da o prozore dobuju kapi kiše. Pera Perić se pitao otkud to da i ovde pada kiša, no ono sto je zaista odzvanjalo autobusom ne bese kiša, nego poslednje Jovanove reči. "Razumem tvoj bes. Ali pokaj se. Pomoli se. Nemoj se odricati Boga." - pop je govorio, trudeći se iz petnih žila da drži pređašnju melodiju glasa, no jasno se videlo da ga je trn…

Priznajem otvoreno - ne volim kazneno pravo. Ne zato što nije zanimljivo, jer, ako ćemo biti iskreno realistični, svakako je fascinantnije kad Pero iskasapi Marka satarom, nego kad Pero i Marko sklope ugovor o najmu stana. No, kako svaka medalja ima dvije strane, košulja lice i naličje, a polupuna čaša svoju praznu polovicu, tako i bavljenje kaznenim stvarima ima onu nelijepu stranu, kao što je druženje s ubojicama i sličnima, ili, u najblažu ruku sitnim prevarantima. Nisam Ally McBeal, pa…

Prvenstveno, ne pišem za Lupigu jer nemam vremena. Zatim, dugo nisam imao ni volje. Nekad čovjek ne zna što bi napisao. Imam i tu privilegiju da živim s novinarom pa sam se malo zarazio i novinarima svojstvenim odmakom od pisanja. Jer ipak je to posao. A posao se svima nekad ne da radit. Nisam pisao ni o TV-u jer opet moj gore spomenuti kolega piše kolumnu o tome za nofce. Tu se opet vraćam na staru da je lakše čitati, nego pisati. Osim toga kad čitaš možeš i kritizirati pa eventualno izvući i…