U svom filmu Moodysson se takođe potrudio prikazati i razloge zbog kojih mnoge devojke poput Lilje (veoma mlada glumica Oksana Akinshina) završavaju tako kako završavaju. Već u uvodnoj sceni zapravo vidimo kako će Lilja završiti i onda se vraćamo na početak njene priče, ali i bez tog prologa, ubrzo bi nam postalo jasno da ovde neće biti srećnog kraja. Ona je naivna i nevina, a ono što nama izgleda kao opasnost, njoj izgleda kao izbavljenje. 

Pokupio je “Lilja zauvek” sve najvažnije nagrade u izboru za švedski film godine, osvojio nagradu za najbolji film, najboljeg reditelja i najbolju glumicu na festivalu u Gijónu, bio nominovan za Evropski film godine, a Moodysson je ovim filmom potvrdio da se radi o izuzetnom autoru (neki su ga čak videli kao novog Ingmara Bergmana, od kojeg je, inače, dobio podršku za svoj dugometražni prvenac “Show Me Love”). Reditelj se ovde sve vreme čvrsto drži realizma, pa imamo osećaj kao da se ovim ljudima stvarno to dešava u životu.

Lilja ima samo 16 godina i živi u nekom ruskom otrcanom gradu, odnosno u siromašnom predgrađu i sanja o boljem životu. Njen svet će se srušiti kad shvati da je njena majka ne želi povesti sa sobom u Ameriku, gde se zaputila s novim ljubavnikom (njenu majku vidimo samo kratko na početku filma i nikad više, a kasnije ćemo saznati da se čak odrekla svog deteta). Shvatili su ljudi da je Lilja višak i da bi im samo smetala, pa su joj dali lažno obećanje da će ona doći nakon što se oni smeste, a od toga, naravno, neće biti ništa. Lilja će ostati sa svojom tetkom Annom (Liliya Shinkaryova) koja će se odmah preseliti u stan u kome je Lilja živela sa majkom, a Lilju premešta u zapuštenu prčvarnicu.

Od tog trenutka kad je majka ostavi počinje pravi pakao u njenom životu. Prvo će njena najbolja drugarica pokušati da je uvuče u prostituciju (što i neće biti tako teško, nema novca za hranu, niko ne brine o njoj, očajna je …), a zatim će postati laka roba na kojoj će se drugi seksualno iživljavati. Za to će biti krivac njen novi dečko Andrej, kojeg će upoznati i koji će joj (kao i njena majka) dati lažno obećanje da joj može pronaći posao u Švedskoj, te će je gurnuti u sav taj užas prostitucije i trgovine ljudima. Jedina osoba sa kojom će Lilja uspeti da se poveže je njen komšija Volođa, dečak koji svakodnevno trpi brutalno zlostavljanje od oca i igra košarku bacajući limenku kroz zarđali obruč. On je nekoliko godina mlađi od nje, ali često pokušava da joj bude dečko, dok se ona prema njemu ponaša kao prema mlađem bratu.

Novac od prostitucije joj barem omogućava da kupi brzu hranu, cigarete i pokloni novu košarkašku loptu Volođi, koji će se poklonu obradovati kao nikad u životu. Međutim, slaba je to uteha jer reditelj Moodysson svoju protagonistkinju ne štedi, a ni publiku. Iako priča o devojci koja je namamljena u svet prostitucije može zvučati kao nešto što smo videli bezbroj puta, malo ko je uspeo da osobu koja je doživela tako nesrećnu sudbinu prikaže na takav način kao što su to napravili Lukas Moodysson i Oksana Akinshina.

Veći deo radnje filma snimljen je u gradu Paldinski u Estoniji, a gotovo svi glumci su naturščici, što sve doprinosi potpuno autentičnom i stvarnom doživljaju. Golotinje nema, scene seksualnih odnosa ne traju dugo, ali su vrlo česte, posebno u drugoj polovini filma. Uprkos prvoj sceni filma u kojoj možemo naslutiti Liljinu smrt, nadamo se do samog kraja da će ona ipak nekako pronaći izlaz iz tog jezivog ropstva koje guta više ljudi nego što smo svesni. Vidimo dobrotu i vredan život u srcu dva lika i priželjkujemo njihov uspeh. Lilja i Volođa se međusobno ohrabruju i podržavaju na početku, sve dok ona ne krene u Švedsku, ostavljajući Volođu samog. On jedva može da prihvati rastanak, međutim, do kraja će se stalno pojavljivati sa anđeoskim krilima. Mi vidimo da se ona mogla spasiti, odnosno da do svega toga možda ne bi došlo da je majka nije ostavila, ali čak ni to nije garancija. 

Oksana Akinshina je ovde neverovatna, prosto izvrsna, a njen lik je nezaboravan. Nikada nam ne dozvoljava da zaboravimo da je ona samo dete. Vidimo koliko Lilja i Volođa obožavaju američku kulturu, oduševljeni su sa Britney Spears i Michaelom Jordanom, a sebe zamišljaju kao srećne građane SAD-a. Za dvoje naivne dece, Amerika mora biti raj. No, nisu svesni da siromaštvo postoji svuda i da promena zemlje ne znači da će sve biti bolje, a Lilja će to brzo naučiti kad dozvoli harizmatičnom strancu da je odvede u Švedsku. Oksana Akinshina danas je već odrasla žena u tridesetim godinama, a nedavno se pojavila u ruskom filmu “Sputnik” (2020), koji je režirao slabo poznati Egor Abramenko.

Ovo je svakako nemilosrdan film i vrlo ubedljiv. “Lilja zauvek” je pogled na šokantnu situaciju u kojoj se nalaze mnoge mlade žene širom Evrope: obično im je obećano bogatstvo i bolji život, a ono što ih zapravo čeka je seksualno ropstvo – Lilja je zarobljena od strane nasilnika i svakodnevno je naterana na seks sa muškarcima uz pretnje nasiljem ako pokuša da pobegne. Ona stalno sa sobom nosi porodičnu ikonu, te veruje da će joj neko od nebeskih zaštitnika pomoći i spasiti je, ali znamo svi vrlo dobro da je to nešto što se ne dešava. Kao i u svoja prethodna dva filma, Moodysson snima kamerom iz ruke, a svoj film ispunjava vrhunskim, prirodnim performansama uglavnom neiskusne glumačke ekipe. “Lilja zauvek” je važno delo koje posećuje mesta na koja mnogi filmski stvaraoci radije ne bi otišli, međutim, vrlo je bitno da neke priče budu ispričane, ma koliko bile bolne. Zato smo se i prisetili ovog filma iz 2002. godine. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lilya 4-ever