Nadamo se da je vaš godišnji odmor gotov, da se osjećate jadno i pitate: "Pobogu, kakav je ovo život?". Nadamo se da ste ponovo u mlinu svakodnevice, jer u tom slučaju raste posjećenost našeg portala, a time i šanse da jednom postanemo imućni i bezbrižni ljudi. Nadamo se da će se dogoditi ono o čemu se nadamo, a u međuvremenu vam na uvid dajemo našu novu neredovitu rubriku, pod radnim naslovom - Što je Lupiga snimio prošlog tjedna. Pogledajte o čemu se radi i ne propustite o našoj spektakularnoj rubrici informirati roditelje, babu i djeda te užu i širu rodbinu.

.

 

Ovo je Grad Vis. Tamo sve miriše i sve ide polako. I ovaj biciklist ide polako. I barke se polako ljuljuškaju kad im se dogodi malo mora. Na fotografiji nema mora. Bonaca je. Ulje je na vodi.    

Ovo je viška kala: skaline i zidovi kamenih kuća. Nema nigdje nikog. Upekla je zvijezda, Vis je mikrovalna pećnica.

Uvala se zove Mala Travna, odnosno - kako bi rekli Višani - Molo Trovno. Nekad se dolje nije moglo putem s kopna. Sad su napravili put. Put je ružan, jer izgleda kao da je netko nožem intervenirao u tijelo punte. Dole je restoran Senka Karuze.   

Ovo je Senko Karuza, kuhar, pisac, pustinjak i jebivjetar. Dao je četiri boce vina, narezao malo sira i servirao ga s maslinama. Vikao je usput na nekog bogatog Rusa, koji je doplovio skupom jedrilicom i tražio da mu se na ribu s gradela stavi malo ulja i češnjaka. Rus je bio manji od makovog zrna.  

S Visa se na Hvar stiže brodom. Ova prova pripada medijskom tajkunu. Novinar i medijski tajkun dva sata su pokušavali skužiti svijet, a onda su uplovili u Hvar. Svijet ih je tamo dočekao zvucima ritam mašine. Svijet je poludio.  

Na Galešniku, prvom u niz Paklinskih otoka, nema ritam mašine. Ima ovaj zid i na njoj ova ploča. Iza zida ima restoran. U restoranu ima vina, ribe i mesa. Ima i svijeta, ali na Galešniku je neobično tih. Svijet tamo dolazi na romantične ručke i večere. Kao što vidimo na ploči, provodi na Galešniku nisu oduvijek bili romantični, niti je ovaj zid oduvijek imao ovu ploču, niti je iza ovog zida sa pločom oduvijek bio restoran.  

Ovo je Mercedes. Ona je magarica. Vezali su je konopom jer se unosila turistima u facu dok jedu svoje romantične ručke i večere. Mercedes je uglavnom mirna kao Budha, ali nekad njače. Oprez, naoružana je zubima i kopitom. Mercedes je dobro društvo.

Kad sa Hvara kreneš kući, najprije stigneš u Split. Kad stigneš u Split obavezno odeš na pazar. Na pazaru kod ove babe obavezno kupiš komad viške pogače i soparnik. Dobro naćuli uši, jer baba nije vična marketingu. Tek tu i tamo poluglasno, više za sebe, kaže: "Evo nešto lipo domaće." 

Poslije pazara odeš na peškariju da gledaš ribe i slušaš kako Mediteran viče u žaru trgovine

Ovo je Gof. Živio je kod Lastova, a skončao na peškariji. Gofa je ubila znatiželja.

A ovo, ovo je Vestibul. Tamo uđeš da uhvatiš malo hlada i da zapjevaš. Vestibul je akustičan. Ne podnosi ritam mašinu.

 

Lupiga.Com