Gledao sam kroz svoje papuče i
vidio da su mi nokti prljavi od asfalta,
a imao sam razrađeni plan što ću ti reći.
Nešto sam zabrljao, ali sada sam sve imao u glavi
ispravit ću to brzo i lako, pomislih.
Onda sam podigao pogled i vidio sam te, malo si kasnila,
mislio sam nećeš doći.
Otišli smo u kafić, kao i svaki drugi,
poluhladna konobarica i kava ista takva.
Nešto sam pričao, a ti si me gledala,
plan je išao kao po loju, jezik me opet spašavao
pomislih.
Trajalo je djelić sekunde i onda sam ti uhvatio pogled
ili bolje rečeno, uhvatila si ti moj.
Plan mi je propao kao težak čovjek u slabo zaleđeno jezero.
Otplovio sam na tvojoj priči o kući i fakultetu i rodbini,
skrio sam noge da mi ne bude neugodno,
i zavolio te.
Našao sam se taj dan sa tobom
ali mislim da sam te taj dan zapravo sreo.
Rastali smo se, a ja sam pomislio kao kakav loš direktor
baš dobro da je plan propao,
i da si došla, i da je konobarica neljubazna
i da bih trebao otići kući oprati papuče.