Na prvom programu HTV-a, u udarnom terminu u 20.45, srijedom emitiraju Libar Miljenka Smoje. Hvale "najpoznatijeg splitskog autora 20. stoljeća, novinara, reportera, humorista, književnika i scenarista". Oni s dužim pamćenjem sjetit će se. U zadnjoj minuti Dnevnika 25.10.1995. godine voditelj Vladimir Rončević je rekao: "Danas je u Splitu, u 73. godini života, umro novinar i publicist Miljenko Smoje." Ćićo Senjanović s gorčinom je nakon toga napisao: "Ni sliku mu nisu objavili." Objavljujemo priču koja će vam o Smoji reći više nego stotinu HTV-ovih serija

Govori mi nikidan prijatej: Nemoj se uvridit, ali ti sa svojin Šarkon svakin danon sve više sličiš na dotura Luiđija i njegovu Belinu. I kad je Luiđi umra, u nekrologu koji si mu napisa, zamirija si mu ti odnos prema pasu.

Naravski da me uvridija i da san planija. To šta je usporedija mene sa doturon Luiđijen, to mu još mogu nikako i oprostit, ali di on more moga Šarka usporedit s onon krepalinon od pasa, s imbečilaston Belinon koja ništa nije znala, ništa razumila, korak nije mogla učinit iz kuće ako je ne vodiš na uzicu!

More li se ko sitit da je iz konobe ukrela i Luiđiju donila pršut?  Vraga je ukrela! Koliko je vrimena izgubjeno dok se snimilo kako u zube drži pršutić! A onega lita moj je Šarko nidir ukreja i donija mi priko tri kila pancete. Kroz šumu je vuka i prida me stavija. I sve smo, moj kompanjo i ja, smazali. Do kraja lita pancete mu nije falilo. Prema Belini moj kompanjo je Sokrat, Ajnštajn.

Govoridu da pasa triba najmanje tri puta na dan vodit vanka pišat. A zašto, oli ne more odit i sam? Spava u moju sobu ispod pisaćega stola. Ja cili život spavan sam. Nikoga nisan moga trpit; njanci nju! Smeta mi da bilo ko u sobi pali letriku, šuška novinan i da diše, a nekmoli hrče. A Šarko se zna noću micat, palketi zaškripju, zna se i lizat, zaerkat i u snu se jidit, režat i lajat. Sigurno sanja svoje braške neprijateje - pošćera Špira oli šjor Nenu. Onda ja zavičen: Uvati ga, mali, Bogu ne daj na se! Zareži, zabrunda, zalaje mali iz trbuja i smiri se. Ne triba mi leroj. Svako jutro kad se on digne i rastiže i polako se libi prema mojoj posteji, znan da je osan manje kvarat. Ako činin fintu da spavan, on me nježno budi. Poliže mi ruku, a ako ne obadajen - gricaka me, noson tura. Otvorin mu vrata i on onda gre nju budit. Najteže mu je bilo čekat dok se ja uredin, obrijen, obučen. Po uru, uru i po vrimena sta bi bidan atento uz vrata i laja, požuriva me.

(FOTO: RSE)

A i meni se ne da svako jutro izlazit. Ako seden za makinjetu, omar se infota, krivo me gleda i viče da ga pustin samoga. Vrti se oko kuće, obajde sve kantune, zaleti se od Zvončaca oli do kave u Marjan, a onda gre u kafić "Rafael" i ako nisan unutra, leže prid vrata i čeka. Ona svaki put drće.

- Ajme, da se ne izgubi?

- Ka da je dite pa će se izgubit!

Nikidan san opet osta pisat, a mali ka i obično vanka lampa. Ona ajmeče: Ajme, di je? Ajme, da se ne izgubi?

- Ne boj se, čeka on mene u "Rafaela".

Izajdemo. Podne je skoro. Na ulicu zoven, ne odaziva se. Nima ga ni isprid kafića.

- Je, bija van je - govori mala konobarica. Više od po ure je leža ispod vašega stola, a onda je počeja zavijat i plakat. Svi smo ga tišili, smijali se, govorili da ćete doć, ali je isto uteka. Bija je i u samoposlugu di kupujen vino. Bija je i u trafiku di kupujen duvan. Tražija me i u kafanu "Belvi". Čak je iša i u zahod povirit. U Marmontovu ulicu pripozna ga je modni kreator Ivica Raunig. Pita ga je: Kako si to sam, Šarko? Di ti je kompanjo? Nasrid Marmontove je sta plakat i tulit. To je on govorija kontra mene, da san ga zapustija i abandona.

Zna san di je. Iša je potražit utočište kod fotoreportera Feđe. Sad će se fikat njegovoj ženi koju je lopov već šarmira, umilija jon se i svega će izlagat kontra mene. Da san ovaki i onaki, i tučen ga i držin ga gladnoga i tiran ga i mislin ga nazad na Brač šupirat. Zoven telefonski: Je, evo ga u fotelju leži i plače. Mrmlja ništo.

- Sva srića da ga ne razumiš!

- Mrmrlja, cvili, ništo se tuži.

- Znan, sve znan.

Dovela mi ga je tek prikosutra. Nju je pozdravija, razveseli jon se, a mene ne vidi, isto ka da me nima. Zoven ga. Ne čuje. Dajen mu sira. Neće ni sira iz moje ruke. Njanci službeno neće s menon da komunicira. Neće da spava u moju sobu. Za nj više ne postojin. Ona se zlamenuje. Pa je li ovo moguće?

Cili jedan dan traja je prekid svi naši odnosa. A onda san ja lega na tapet i gleda uz peć televiziju. Lega je do mene, izliza jaja i bimbu, i dok mu je još gušt u ustima, bacija mi se u prsi i svega me izjubija.

- Fala ti, mali kompanjo, na jubavi i časti, samo me žaj da ti na isti način ne mogu uzvratit! Zaspali smo ka dva goluba.

Miljenko Smoje

P. S.  Priča "Infotani Sokrat" posljednja je iz serije "Pasje novolete", koje je Šarku od 1993. do 1995. godine posvećivao njegov kumpanjo.

Lupiga.Com