Nekada su nas učili da čovek vredi onoliko koliko jezika govori. Kasnije smo shvatili da "ne vredimo" ako ne znamo engleski. Onda su došli i kompjuteri, pa smo otkrili da su nam i oni neophodni za život. Ulaskom informatike u svaku sferu života, još jednom se dokazalo da engleski jezik igra važnu ulogu u svačijem životu. Šta raditi kada osnovci ostanu bez ovog esencijalnog znanja? Učiti ih krasnopisu i domaćinstvu!

Da bih vas uputila u aktuelno stanje prosvete i početka nove školske godine, navešću da je ministarka prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije, početkom septembra iz plana i programa za VIII razred osnovne škole izbacila Darvinovu teoriju evolucije. Lekcija koja iznosi viđenje nastanka čoveka ostala je u udžbenicima da bi svi zainteresovani osmaši mogli da je pročitaju i samostalno se obrazuju. A vi se setite svojih đačkih dana i preskakanja svih onih odeljaka za one koji žele da znaju više, pa prosudite sami ... Na svu sreću, Darvin se ipak vratio među četrnaestogodišnjake, ali to nije kraj.

Kompletan tekst preuzet je iz novosadskog dnevnog lista "Dnevnik" od srede, 15. septembra 2004. Potpisnik teksta je D. Devečerski.

 
Sramno izbacivanje, pa vraćanje Darvinovog učenja među osnovce, kao da je otvorilo Pandorinu kutiju u Ministarstvu prosvete. Iz dana u dan iz nje se sada oslobađaju sve nove i nove pošasti koje, s obzirom da se tiču dece, pogađaju i čitavu našu budućnost, udaljavajući je sve više od ostatka sveta, bar ovog materijalnog.
To krajnje grubo, nekompetentno i nezakonito mešanje u program jednog konkretnog predmeta kao da je pokrenulo lavinu, sa kojom se izlivaju i sve ostale intervencije sadašnjeg saziva Ministarstva prosvete. Saziva ili ministarke lično, s obzirom na njene izjave o “ličnom pečatu, koji je svaki ministar dužan da ostavi”, manje je bitno, s obzirom da škole pogađaju odluke.

U svakom slučaju, s početkom školske godine, đaci su na leđa stavili breme knjiga, a njihovi roditelji i nastavnici breme briga. Prvi gde to decu šalju, a drugi s čim ih dočekuju.
I dok roditelji više ne znaju da li su im deca u školi na sigurnom, ne samo fizički, nego i psihički i da li će ta institucija , kojoj imaju zakonsku obavezu da povere sedam godina, s puno pažnje, negovano dete, znati da ispuni svoju, opet zakonsku, obavezu da pomogne da to dete izraste u samostalnog i za život spremnog čoveka, nastavnici ne znaju kako da ispune svoju obavezu.
Jer, kako osposobiti dete za život u veku kompjutera, ako prvi činovnik, koga je država zadužila da brine o školstvu, iz programa izbaci predmet koji to dete upoznaje sa ovom tehnologijom, koju već ni u najzabačenijim zemljama niko više ne naziva novom. O obrazloženju ministarke da je to učinjeno, jer zračenje kompjutera nije dobro za sedmogodišnjake ne vredi ni govoriti u vreme kada mnogo više kompjutera po glavi deteta ide na kuću nego na školu. Pored toga, ovo objašnjenje krajnje je licemerno, s obzirom da je predmet od igračke do računara iz spiska izbornih prebačen u fakultativne. To znači, škola i dalje može da ga ponudi, ali ne mora, ili odgovornost za zračenje neka preuzmu direktori škola, Ministarstvo će decu “štititi”.

Pored toga što ih štiti od kompjutera, Ministarstvo prosvete štiti decu i od “pogubnih uticaja” učenja stranog jezika. Ministarkino objašnjenje za izbacivanje stranog jezika iz prvog razreda osnovne škole, bazirano na štetnosti bilingvalnosti u ovom uzrastu, ustanovljenoj neimenovanim istraživanjem, a bez uzimanja u obzir, recimo, viševekovne bilingvalnosti u Vojvodini, koja nikad nikom nije štetila, gore je od onog za izbacivanje kompjutera samo utoliko što je ministarka po obrazovanju jezičar.

I konačno, da ne bude da aktuelna ministarka samo izbacuje lekcije i predmete iz programa, moramo reći da je nešto i ubacila. Naime, umesto osnovnih znanja o kompjuterima i učenja stranih jezika, naši prvaci će, voljom ministarke, učiti krasnopis i domaćinstvo. Predmete, od kojih prvog u školama nema od vremena njihovih prabaka i pradeka i drugog, koji su poslednji učili za koleno bliži im preci.
Posle ovakvih intervencija školama je slabo šta ostalo od uloge pokretača promena u društvu. Osim, ako pod promenama ne podrazumevamo one koje nas vuku u prošlost. Pitanje je samo zbog čeka Ministarka prosvete okreće kazaljke unazad, jer ta deca će, bez obzira na njene napore, živeti u budućnosti.