iz serijala PASMATER FAMILIAS

Kad sam 1990. godine kupil prvi kompjutor, moral sam prvo priključit utikače monitora, kompjutora i printera, pa onda pritisnuti gumbe za uključivanje spomenutih naprava. Sistem se dizal tak polako, da sam imal vremena skuhat kavu, koju sam veselo poljeval po tipkovnici, sretan da se sistem dignul bez tipičnih plavih ekrana "unexpected fatal error."
Onda sam nabavil novu opremu. Bilo je dovoljno uključiti UPS napravu i nogom pritisnuti veliki gumb da bi stvar proradila. Tad bi odmah počel raditi, s tim da kavu nisam poljeval po tipkovnici, jer sam radeći zaboravil da sam pristavil vodu za kavu, pa mi je isparila sva voda. Za tjedan dana je bilo toliko kamenca u džezvi, da ju je Nada jedva odnijela u kantu za smeće, a ja sam dobil trajnu zabranu kuhanja kave. I još sam moral kupiti novu džezvu.
Srećom su počeli prodavati nove UPS naprave na koje sam mogel priključiti sve komponente najednom. Postupak je skraćen na uključivanje UPS-a i udaranje nogom u radni stol, da se miš pomake i uključi kompjutor. Tipkovnica je bila dugo vremena čista, jer nisam imal kave za polijevat. Bez kave nisam mogel delat, pa sam odlazil u kafić u susjedstvu, ali su me brzo skužili lokalni cugeri, pa me častili kavom. Normalno da sam iz čiste uljudbe pital kaj oni cugaju. A cugali su sve kaj si sami nisu mogli priuštiti, pa me je jutarnja kava koštala ko manji fasung. Razočaran naglim poskupljenjem moje jutarnje kave sam si kupil  espresso automat. Bil je skup, ali isplatil se već prvi mjesec. Stvar je genijalna. Pritiskom na gumb, stroj samelje, dozira, skuha kavu, automatski izbaci talog i spreman je za novi espresso! 
U međuvremenu je Feliks otkril da mu je za spavanje najugodnija moja radna fotelja, pa je jutarnji postupak tekel ovim redom:

1. pritiskivanje gumba na espresso automatu,

2. uključivanje gumba na UPS-u,

3. tjeranje Feliksa s fotelje,

4. udaranje nogom u stol, da se pomakne miš, čime se uključuje kompjutor,

5. drugo pritiskivanje gumba, da imam kavu za poljevanje po tipkovnici. Navika je navika.

Sve je opet postalo prekomplicirano. Pošto sam tehnički tip, stvar sam složil ovak: automat za kavu sam pomaknul bliže kompjutoru. Pritiskom na gumb skuham kavu. Pri tom mlinac prestraši Feliksa, on skoči sa fotelje na stol i pomakne miša, a to kompjutor automatski uključi, jer UPS niti ne gasim. Jedini je problem nabavit stroj, kaj bi s kavom poljeval tipkovnicu, da bi filing bil potpun. Osim ak ne izdresiram Feliksa da skoči na šalicu kave, kaj bi je polil po tikovnici i istovremeno zatresel stol da se pomakne miš, da se uključi kompjutor.
Nada je rekla da je Feliks jako nervozan i da se na najmanji šum trese od straha i skače na stol. I to bilo koji. Zadnji je puta kod serviranja ručka Nadi ispala vilica i jadni je Felix skočil u tanjur pun vruće juhe. Dodala je da bi stres mogel ubit mačka, jer je opasniji od goveđe juhe. To je stvarno problem, jer ko bu opet udaral nogom u stol da se pomakne miš koji uključuje kompjutor? Tek sam skinul gips sa noge. Moral sam dati operirati palac kaj mi se je deformiral zbog udaranja nogom u stol. A i Feliks je zbog nekontroliranog skakanja već potrošil 8 mačjih života.
Nešto mi govori da ću uskoro preći na laptope.