Dopust Tate Branka
ritn by: Tata Branko
08. 08. 2003.
Lovre:
E, zdravo, lipi moj prijatelju. A ča nisi javija da dolaziš, išli bi na brod... Triba si mi javit. Ovako, danas idem ća, na Hvar, ide i moja rospija, spojila praznike sa vikendon. A šta, nimaš vrimena, greš na Brač... Ma nima veze, rekli bi mojoj da greš samnon, pa bi ja iša sam... bija bi slobodan ka tica, a tako će mi moja sve veselje do navigavanja pokvarit. A ća si to donija, suve gljive i cviček. Eeee, fala ti lipa! Nisi triba... A koliko je vina u te tri demijane? Petnajst litri... ma previše si donija, nisi triba toliko... Čekaj, samo da probam... ajme, ća je dobro vino... Potrajat će koji dan... Rajska li okusa... A nimaš ti većih demijan, a? Ako nimaš, ja ću ti dat...
Jele:
Di si, golube moj. Dobro mi doša. Jel da ti je kod nas, u Selca puno lipo? Je, je, znala san ja. Al moraš doć po litu, onda ćeš se moć kupat, a ne sad kad je voda ladna.. A šta, nije ti do kupanja. Je, jemaš prav, i moj Ive ne voli vodu, ni morsku ni slatku. Ne pantin u ovih pedeset godin, da je vode pinku popija.. I zube pere rakijon, iako je zadnji zub izgubija prije deset godin... al, ća ćeš, ostala mu navika... Samo neka si ti meni živ i zdrav... Je, Ive samo leži, ufatila ga fjaka u noge... a kako neće, kad ne ji ništa... ne može kad nima zubi... juvu, veliš, ma, skuvam ja njemu juvu, finu, sam sveti Duje bi je jea, al moj Ive neće, pa neće... Jidi se, kaže, ko je vidija juvu jist iz čaše, a iz pijata ne more pit, odmah se zašporka...
Vlado:
Puno te je lipo ponovo vidit. Tu ti je pomalo dosadno. Puno mi je ža, ća nisan zna da si već jučer doša. Rekla mi je Marija da si iša rano spat, jer da si bija jako trudan i da se nadaš da za praznik neće banda prerano udarit budnicu. Pa, nema ti više toga.... Danas više ne znaš ni da je praznik... Eto, bandijera je samo na opčini, niko drugi je nije stavija. E, ća nisam ja? A kud ću, bidan, kad je niko drugi ne stavja, mogli bi mi se ljudi smijat... Budnice nije bilo ni triba, neko je u ovu kuću u kojoj ti stojiš, pred jutro tako strašno hrka, da se je gore, do pjace čulo... evo, kroz ovi prozor, jedini ća je otvoren... skupilo se pola Selca, stari su beštimali, a dica su se plakala, niko ni moga spat od četvrte ure... đava ga izija, presta je hrkat u sedam, pa su svi išli spat ća... na prvoj je misi crikva bila prazna... Kad si se ti usta? U sedam, veliš....
Mate:
Aaa, tu si, cukunu jedan! Ajme meni, kako si me zadnji put zajeba... Ća si mi donija onu grubu rakiju od kruške, đava te odnija... jesan, jesan navika na rakiju, al od tropa... ova tvoja fino vonja, pa me je to zavelo... nisan moga stat... ka da bi parfun pija. Ajde, Franka, jesan ti reka da moraš u spizu... nemoj onog bilog kruva jope zaboravit... ajde, ajde, ni ti triba tu stat, Branko je naš, domači, snać ćemo se mi bez tebe.... Jel, jel otišla? Je.... fino. Znaš, to san ja samo tako... nisam moga prid njon reč da je ta rakija meni puno draga... Tija san ti se zafalit po telefonu, al san, onako pijan, broj izgubija... i skupo je zvat tako daleko...
Nepoznata gospođa na povratku, pred trajektom:
Lipi moj gospodine, hoćete ovčjeg sira kupit. Tako je dobar, zdrav, svu će vam boju u lice povratit. Vidi, ga kako je fin. Ja ga jen svaki dan, ništa mi drugo ni triba. Svi ovi vaši iz Zageba moj sir hvalidu... A to ni vaš auto... Niste ni iz Zagreba... Ma nije važno, svi moj sir volidu. Eto, ja taj sir prodajem po sto kun, kolut, al ću ga vam dat za osamdeset, kad ste mi tako simpatični.... Uzet ćete, evo, najlipšega sam vam izabrala. Gledajte kaki je... Jemate dvisto kun u komadu. Šteta što nimam dvadeset kuni sitnog. Evo vami dva komada i vaših četrdeset kun... Bi uzeli i maslinovog ulja, litar je samo četrdeset kun....
Niko, telefonom:
E, kad ćeš jope doć? Hoće li ti ulje ća ti ga je moja žena dala potrajat? Hoće.. Dobro... a ća ti je dvi litre. Nego mi je ža, zaboravija sam ti finog ovčjeg sira dat, Marija je pripremila za tebe. Ne boj se, sačekat će te, i tako mora dozorit. Ne, ni triba ništa platit, jema ga ona koliko hoćeš, za prijatelje je badava. Je, stvarno ga jema, drži ona na Vidovoj gori sedemdeset ovac. I oni ča ga prodajedu tukcom pred trajekton, kupuju u nje... Pošto? Skupo, četrdeset kuna kolut...
Tambuš našel, posle črljenog stupica tretja kuća!
Danas sa zagorskih brega!