„Pero s onog sveta“, tako se zvala kolumna Petra Lukovića u Feral Tribuneu koja nas je svojim specifičnim autorskim stilom i lucidnošću godinama uveseljavala. Kad je Feral upokojen, Luković se punom snagom dao na e-novine, portal koji je na medijskoj sceni Srbije dugo godina predstavljao jedan od rijetkih glasova razuma. Mnogi će Lukovićevoj uredničkoj politici u jednom periodu naći zamjerke, kao i oni s kojima je „ratovao“, a takvih je nebrojeno, ali zbog e-novina ovaj čovjek i danas prolazi pravi pakao. 

Zasut je tužbama, a negativne presude srbijanskog krivosuđa ne prestaju mu stizati. Pored toga ovih dana mu je dijagnosticiran rak pluća zbog čega je prisiljen svoje čitatelje zatražiti pomoć, kako u liječenju tako i opstanku njegovog posljednjeg projekta – XXZ magazina. Lupiga će pomoći, skromno kako jedino i može, a pozivamo i sve naše čitatelje koji su to u mogućnosti da pomognu. Više o svemu reći će vam sam Pero u tekstu koji slijedi, a koji je objavio na svom i našem XXZ magazinu.

Piše Petar Luković

Nadam se, Pero, da ste zdravo i veselo, piše mi nedavno dobronamerno jedan od XXZ čitalaca, ne sluteći da ne mogu iskreno da mu odgovorim jer bih onda morao da napišem sledeću rečenicu: nisam zdravo jer su mi dijagnosticirali rak pluća, a čini mi se da zbog toga baš nisam ni veseo.

Istina je: protekla dva meseca proveo sam deset puta više po ambulantama, bolnicama, privatnim klinikama, Domu zdravlja Zvezdara, Kliničkom centru – nego što sam vreme provodio u redakciji gde bih teoretski mogao da budem zdrav i veseo, ali, eto, nije mi se dalo. Morao sam na rendgen, pa na skener, pa na dve bronhoskopije, da ne davim čitaoce opsednute zdravljem sa previše detalja; ono što jeste bitno – iz nekoliko izvora potvrđeno je da imam tu opasnu bolest.

Kad su mi prvi put rekli da sumnjaju na tumor pluća, nisam odmah pomislio samo na dežurnog obaveznog krivca – cigarete, s kojima sam se družio decenijama, uveren u reklamni slogan da sa cigaretom „nikad nisi sam“. Sigurno je da mi moja nikotinska ovisnost ništa dobro nije donela, naprotiv, ali sam još pre četiri–pet–šest godina bio uveren da je ono što se dešava oko e-novina siguran put ka samouništenju. I sam sam se čudio kako sam preživeo (!) dugogodišnju hajku protiv portala, kako sam na nogama ostao nakon više od šezdeset suđenja sa idiotima raznih oblika, ili kako sam izbegao moždane i ostale udare kad se otkrilo da pored spoljnih imamo i unutrašnjeg neprijatelja, nekadašnjeg direktora b.jelića, koji je pred mojim nosem, koristeći funkciju, pečat i moje debilno, neograničeno poverenje, godinama pljačkao i uzimao novac koji smo teškom mukom zarađivali. A to je trajalo bar četiri godine. I ostavilo ožiljke.

Luković i Željko Bebek osamdesetih (FOTO: XXZ magazin)

Nastavilo se sumanutim tužbama i još luđim finansijskim zahtevima. Verovao sam da neću doživeti gori dan nego što je bio 4. decembar 2016, kad mi je zaprećeno oduzimanjem stana ako, po presudi Višeg suda u zloglasnoj Timočkoj ulici u Beogradu, ne platim preko dvanaest hiljada evra velikoj opozicionoj zvijezdi crnogorskog novinarstva milki.tadić. Onda mi se činilo da ću se srušiti u advokatskoj kancelariji koja je zastupala opozicionu novinarku iz Podgorice, jer je 12.000 evra najveća kazna ikad izrečena novinaru u Srbiji. I nije tu kaznu platio portal e-novine koji je likvidiran i nestao, već lično ja. Uz koliko stresa, pitam se tek sad.

Progon se nastavlja

Čim su lekari počeli da sumnjaju na nešto vrlo opasno i ozbiljno, krenuo sam po klinikama, bolnicama i medicinskim centrima. Gotovo svaki dan imao sam nekakav pregled ili snimanje, potpuno smetnuvši s uma da mi je 7. novembra (opet, ima li kraja?) zakazano suđenje sa tužiljom natalijom.dević ne zbog mog, već komentara branislava.jelića u e-novinama iz avgusta 2015. godine. Devićeva je, inače, bila na meti čitave javnosti zbog skandaloznog, rasističkog teksta objavljenog u listu „Danas“, ali je od svih medija koji su o njoj pisali – izabrala da tuži e-novine. Na suđenju godine 2017. dogodilo se čudo: prvi put u svojoj neslavnoj pravosudnoj istoriji, nakon 62 poraza po svim sudovima, e-novine dobile su proces protiv n.dević. Dobile qurac! Žena se žalila, Apelacioni sud poništio našu pobedu. U avgustu mi stigne pismo Višeg suda sa pozivom za ročište 7. novembra u 13.40.

Desi se tako da sam istog dana, u četvrtak, ali u 15h, morao na Pulmologiju u Klinički centar Srbije gde je trebalo da dobijem preliminarnu dijagnozu – da li je reč o tumoru ili možda, kamo sreće, daj bože, o jakom bronhitisu. Suđenje sam morao da odložim, jer bih u protivnom morao da platim sve što n.dević traži, a traži milione, jebana je njena psihička bol zbog teksta na portalu kojeg više nema. U pozivu za suđenje lepo piše – Viši sud u Timočkoj, ali saznajem da se Viši sud preselio u Palatu pravde; odem na sajt Palate pravde i ukucam broj predmeta – a tamo lepo piše da je suđenje u 13.40 u Timočkoj ulici. Jebiga, valjda ne laže tek renovirana Palata pravde! Laže, naravno: sud u Timočkoj okovan lancima, sitnim slovima se radoznale budale upućuju da krenu u Palatu pravde, na drugi kraj grada, u gradu haos i ludilo, sve stoji od miliona vozila. Na jedvite jade, već onemoćao, stignem do fucking Palate Nepravde, nađem sutkinju, pokažem joj uput za Pulmologiju, jedva se smiluje da primi fotokopiju mog uputa, uz kiselo „pa, dobro, ako baš morate u bolnicu“.

Remek djelo Petra Lukovića (FOTO: srcelubenice.com)

Na Pulmologiji tog popodneva čekao sam bar sat pre nego što me doktorka primila i gledajući snimke skenera pluća odmah rekla da ona misli da je to tumor, ali da će bronhoskopija dati jasan odgovor. Tada sam prvi put iz usta lekara čuo tu reč – karcinom – i osećao se kao da me je udario voz u punoj brzini, u glavi mi se vrtelo, nešto sam glupo pitao, uzeo njihov uput i krenuo natrag u Kliničko bolnički centar kroz nekakav mračni hodnik, jer se zgrada posle šest zaključava. Mislio sam da ću u tom polumraku pasti i tako okončati taj suludi sedmi novembar, ali je onda moj telefon zazvonio usred praznog hodnika bolnice, mislio sam da me zove sestra ili moji s posla, ne vidim broj, javim se, a ženski metalni glas mi kaže da zove iz kancelarije sudskog izvrštelja jer nisam platio dve rate tužilji radmili.lazić, zvezdi „Peščanika“, koja takođe neguje tešku duševnu bol, zašto ćutite, gospodine Lukoviću, gubi se signal, gospodine Lukoviću, gde ste vi to, gospodine Lukoviću? Dođe mi da joj kažem da sam u pizdi materini i da je ovo najpogrešnije vreme od svih vremena da me pita za novac koji nemam, jer imam karcinom, on se ne računa u duševnu bol, potvrdiće to srećna pesnikinja, vlasnica nacionalne penzije i suradnica časnog i prepoštenog „Peščanika“.

Te sam večeri stigao kući u potpunoj depresiji okovanoj plačem. Tumor, shvatio sam, nije najstrašniji sve dok postoje natalija.dević, radmila.lazić i viši.sud.

Borba tek počinje

I šta sad? Prvo hemoterapija, potom ako sve bude u redu – operacija. U međuvremenu, svaki lekar, svaki profesor, svako ko mi se javi daje jedno jedino uputstvo: „Nemoj da poklekneš“, „Nemoj da potoneš“, „ Nastavi da radiš koliko možeš“, „Drži se“, „Moraš da se boriš“.

"Ako uspemo da uz vašu pomoć održimo XXZ magazin, svima će nam biti lakše" (SCREENSHOT: XXZ magazin)

Ovaj je tekst deo te borbe. Trudiću se zajedno sa minijaturnom XXZ redakcijom da preživimo ove teške trenutke, a najvažnije je da nastavimo da radimo. Pomoć portalu i meni lično nam je neophodnija nego ikad ranije; biću iskren –ovakva vrsta bolesti zahteva mnogo novaca za ispitivanje i lečenje, te su donacije čitalaca jedan od načina da nekako prebrodimo ova teška vremena. Posebno apelujem na čitaoce da mi se jave; možda neko od vas zna nešto što ja ne znam, možda pomogne i neki savet ili makar poruka. Moji su mailovi petar.lukovic@xxzmagazin.com i xz99@beotel.net (Javite mi se istovremeno na oba, jer svakog dana neću moći da dolazim u redakciju).

Konačno, ako uspemo da uz vašu pomoć održimo XXZ magazin, svima će nam biti lakše. Ova je naša zajednička platforma, mesto gde možemo da jedni drugima pomognemo u najtežim trenucima. Zato, svima unapred – hvala! 

KAKO DA NAM POMOGNETE

Ako koristite PayPal: Vašu donaciju možete odmah, ovog časa, uplatiti preko emaila: petar.lukovic@xxzmagazin.com

Ako živite u Srbiji: Vašu donaciju možete uplatiti u bilo kojoj banci ili pošti na račun naše firme, uz sledeće neophodne podatke. Ime firme: Sugarplum.d.o.o. Adresa: Miodraga Petrovića Čkalje 6, 11000 Beograd. Tekući račun: 265-1760310000727-97 Raiffeisen Bank a.d. Beograd. Svrha uplate: Donacija.

Ako živite u Hrvatskoj: Uplatu u kunama možete izvršiti u Erste banci, uz sledeće podatke: Petar Luković, Erste banka Hrvatska, IBAN: HR6324020063290360241.

Takođe, uplatu u kunama možete izvršiti u OTP banci, uz sledeće podatke: Petar Luković, OTP banka Hrvatska. IBAN: HR0324070003232433237

Ako živite u Bosni i Hercegovini: Javite se emailom glavnom uredniku na petar.lukovic@xxzmagazin.com da dobijete podatke kako da izvršite uplatu u Raiffeisen banci (BiH).

Ako živite u inostranstvu/inozemstvu, a želite da donaciju uplatite preko banke:

Uplatu u devizama možete izvršiti u Erste banci, uz sledeće podatke: Petar Luković, Erste banka Hrvatska. IBAN: HR6324020063290360241. SWIFT: ESBCHR22.

Uplatu u devizama možete takođe izvršiti u OTP banci, uz sledeće podatke: Petar Luković, OTP Hrvatska. IBAN: HR0324070003232433237. SWIFT: OTPVHR2X

Ako koristite Western Union: Dovoljno je da na ime (Petar Luković, Srbija) pošaljete novac, a da šifru pošaljete primaocu na mail: petar.lukovic@xxzmagazin.com

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: e-novine/Maja Živković