Kad je nama bijo zadnji dan škole ja sam cili hepi došao doma iz škole i rekao sam: „Proša san razred!“ Mama i tata su od šoka zinili sa ustima. Oni su piljili u mene sa tupilom od nekuženja. Onda je mama pitala: „Kako to misliš, proša san razred?“ Ja sam rekao: „Lipo mislin! Učiteljica mi je posušila sve ase i proša san razred!“ Onda je tata rekao: „Kako, jebaga irud? Već triesosan godina ideš u treći razred! I svaki put nakraju padneš i ideš ponovo! Šta se sad desilo?“ Ja sam rekao: „Neam blage! I meni je bilo malo čudno!“ Mama je pitala: „Pa štaš sad, čoviče božji?“ Ja sam slegnijo sa ramenima: „Ha, ništa! Najesen ću u četvrti!“ Tata je raskobečijo oči: „N bava kua?! Najesenš u četvrti?“ Mama je skriknila: „A šta ćemo mi?!“

Ja sam gledao u roditelje sa težim ošamutom. Onda sam ja pitao: „Kako to misliš, mamac, šta ćemo mi?“ Mama je podviknila: „Lipo mislin! Ako posli pustih godina šta ideš u treći razred sad pređeš u četvrti, pa u peti, pa ideš sve stariji i sve stariji… jesil razmišlja šta će ti bit sa materom, a?“ Ja sam rekao: „Nisan!“ Mama je rekla: „Bome da nisi! Jel meni sad triba da mi se obise sise i oklembese guzice? Da dobijen četri fete pancete na drobu i strije na bokovima?“ Ja sam rekao: „Pa ti već imaš strije na bokovima!“ Mama je dreknila: „Al biće mi sve veće, debilu!“ Tata je rekao: „Taman smo se navikli živit u idealnin godinama, a onda si ti sve zasra!“ Mama je rekla: „Štreberčino jedna glupa!“ Tata je rekao: „Jesi promislija kako će tebi bit, glupsone? Jel ti znaš kako je imat na grbači stare i oronule roditelje?“ Mama je rekla: „I mater sa obišenin sisama!“ Tata je rekao: „Ja ću doć cili gobav, sasušen i udren u glavu ka ono staro prdilo sa Šolte!“ Mama je fljasnila se po čelu i rekla je: „Asti jarca, ovo moran čaki javit! Pukniće mu srce, majkemi isukrstove!“

Onda je mama nazvala na mobitel mog dida i sve mu je ispričala. Onda je ona meni pružila mobitel i rekla je koljački: „Evo, oće te dida čut!“ Kad sam ja javio se dida je mene pitao: „Jel to istina, unukiću? Da si posli triesosan godina proša treći razred?“ Ja sam rekao: „Istina je, dida!“ Dida je jauknijo: „Pa jesi ti pri sebi, za gospu blaženu?!“ Meni je uletilo čudilo: „Zašto ne bi bija pri sebi, dida?“ Dida je rekao: „Kako zašto? Saš znači najesen u četvrti razred, pa u peti, itakodalje, itakodalje, pa u srednju školu, pa na faks… A di će dida, a?“ Ja sam rekao: „Neam blage! Di će?“ Dida je arlauknijo: „U grob! U grob ćeš dida otirat, jebenliti mliko materino!“

Ja sam ušutijo se i puvao sam u mobitel. Plus su oči mi se napunile sa suzicama žalosnicama. Dida je meni rekao: „Jel bereš to, unukiću? Dok god si ti u trećen razredu, ja san na sigurnom! Je da san rizična skupina, al je glava na ramenima! I saće to lola sve zasrat, a?“ Ja sam pitao: „Kako ću zasrat, dida?“ Dida je podviknijo: „Tako štaš postat štreber, naučit gradivo, posušit sve ase i ubit dida! To je čisti atemtat! To je ka da si me izveja na striljanje!“ Ja sam zacendrao: „Ali ja ne želin striljat svog dida!“ Dida je rekao: „E, pa onda lipo pođi kod učiteljice Smilje i reci joj da te baci razred!“ Ja sam rekao: „Pa kad neće!“ Dida je rekao: „Kako neće? Moraš joj dat sve pogrešne odgovore iz svega! Nek vidi da ništa ne znaš iz nijednog predmeta!“ Ja sam rekao: „Pa vidila je da ništa ne znan! Al mi je sve isto dala duje iz svih predmeta i kazala mi da san proša razred!“ Didi je uletila zbunjoza: „Zašto, jebate?“ Ja sam rekao: „Rekla je da joj je više pun kua mene!“ Dida je ušutijo se na mobitel. Ja sam isto začepijo labrnju. Onda je dida rekao: „Nema druge, moran ja poć sa njom popričat!“

Dida je sidijo u praznom razredu. On je držao crni ruksak na kolinima. Onda je u razred ugibala ona učiteljica Smilja. Ona je rekla: „Jeste vi dida od onog krembila?“ Dida je rekao: „Jesan!“ Uča je rekla: „Da čujen, šta me imate pitat?“ Dida je rekao: „Za početak bi te pita zašto usrid škole nosiš ustašku uniformu?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Obukla san se u skladu sa nastavnin planom i programom! Jel imate šta protiv?“ Dida je rekao: „Iman protiv toga da moj unuk dobije sve duje i prođe razred iako ništa ne zna iz nijednog predmeta! Kako to objašnjavaš?“ Uča je rekla: „ Gleajte, šjor! Ukazon glavnog stana ministarstva prosjete i bogoštovlja, koji je prosliđen glavnon stožeru naše škole, odlučeno je da se učenik Robi K. propusti u četvrti razred, bez obzira na užasno neznanje koje je pokaza!“ Dida je pitao: „Zašto, čoviče?“ Uča Smilja je rekla: „Glavni stan je zauzeja stav da dugogodišnji boravak učenika Robija K. u trećen razredu šteti ugledu Republike Hrvacke! A ja samo provodin ukaz!“

Onda je moj dida skočijo se iz katrige i izvadijo je iz ruksaka karabinku. On je nanišanijo prema učiteljici Smilji i rekao je: „E pa jebe se meni za tvoj glavni stan i stožer, tuko! Ako iz ovih stopa mom unukiću ne prepraviš duje u ase, da ka čovik padne razred, ja ću te isti sekund usmrtit sa karabinkom!“ Učiteljica Smilja je raširila ruke isprid ploče i rekla je: „Pucajte, ja i sada držin čas! Biće mi čast položit život za ukaz glavnog stana ministarstva prosjete i bogoštovlja i ugled Republike Hrvacke!“

Moj dida je najprvo piljio u učiteljicu Smilju sa stisnutim očima. Onda je on rekao: „Okej! Aj skidaj tu ustašku uniformu da te napucan! Neću da mi se metak na nju šporka!“ Uča je rekla: „Ha, akošte me u svakon slučaju napucat, onda mi je sve isto! Zašto bi je skidala?“ Dida je dreknijo: „Nije ti sve isto, papanice! Jerbo ću te ako ne skineš uniformu samo teško ranit! Paš se četri ure previjat u najgorin mukama! I tek onda ciknit!“ Uča je najprvo malo dumala isprid ploče. Onda je ona rekla: „Aj onda dobro!“ Onda je učiteljica Smilja otkopčala ustašku jaketu i skinila je. Onda je otkopčala bilu bluzu i skinila je. Onda je otkopčala ustašku suknju i pustila je da joj padne na pod. Onda je otkopčala crni čipkavi ređipet i skinila ga je. Onda je ona napečila se u roza mudantama isprid ploče i stavila je ruke na kukove. Didi je komad slinčoke curkao sa donje usne.

Onda je uča Smilja raširila oči i rekla je: „O-ho-hooooo, šta ja to vidin? Jel van se to mrdnija bimbo?“ Moj dida se namrštijo: „Kome?“ Uča se nakeserila: „Je, je, mrdnija van se bimbo! Tačno san vidila!“ Dida je stisnijo karabinku i zarežao je: „O čemu ti pričaš, ženska glavo?“ Učiteljica je pljesnila sa rukama i rekla je: „Ajme šta mi je to smišno! Da se fosilcu od dvista godina na mene mrdne bimbo! Znači da nisan još za bacit, a? Znači da život ima smisla!“

Dida je nagnijo se prema njoj i rekao je: „A vidiću te kad Robi pređe u viši razred, koke! Pa u peti, pa u šesti, pa kad ti se obise sise i oklembese guzice! Pa kad ti se rascvitaju strije po bedrima… Ondaš pivat drugu pismu, klipsonice!“ Uča Smilja je prekrižila ruke na limunima i namrgodila se. Onda je ona rekla: „A e… To ne bi bilo lipo!“ Dida je rekao: „Naravski da ne bi! A kad ostariš i dođeš ka raža, onda se pođi žalit u glavni stan!“ Učiteljica je bacila još jedno dumanje. Onda je ona opet stavila ruke na kukove i napečila se prema didi: „Evo ovako ćemo! Ako van se digne bimbo, barenko dopola, ja ću Robiju vratit ase u dnevnik i pašće razred! Jel može?“

Dida je zinijo sa ustima i piljio je u uču. Onda je rekao: „Ovkors da može! Meni je to ništa lakše! Pogotovo sad kad mi o tome ovisi život!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A evo, onda čekan…“ Dida je rekao: „Šta čekaš? Pa nemoš samo čekat, koke… Moraš malo, ono, stvorit atmosferu…“ Uča je pitala: „Kakvu atmosferu, čoviče?“ Dida je rekao: „Pa ono, mislin, moraš malo zaplesat… malo se gingat i ljuljat…“ Onda je uča Smilja u roza mudantama i sa golim limunima krenila uvijat se i plesat isprid ploče. Ona je pitala: „Jel ovako?“ Dida je mavao sa karabinkom i rekao je: „Je, je, tako, tako… hopla-hopla, cupla-cupla…“ Uča je plesala i govorila je: „Hop-hop-hopala, cup-cup-cupala… Jel se išta događa sa bimbom?“ Dida je rekao: „Događa se, događa, al ide polako… samo se ti gingaj, koke…“ Uča je uvijala se i govorila je: „Gingam se, gingam… al ne mogu plesat do sutra, uvatiće me grč u nogu…“ Dida je stisnijo karabinku i rekao je: „Govori mi šporke riči… govori mi šporke riči…“ Učiteljica Smilja je viknila: „Svinjo jedna partizanska!“ Dida je arlauknijo: „Kurvo ustaška!!!“

Samo onda je neko didu drmnijo po ramenu. Dida je skočijo se u lingeštulu. Kad je otvorijo oči vidijo je sa live strane granu od rogača i sa desne maminu glavušu. Mama je rekla: „Jesi ti, čako, skrenija na kvasinu?“ Dida je pitao: „Šta je bilo?“ Mama je rekla: „Šta šta je bilo? Najpri si u lingeštulu zahrka ka tovar, a onda počeja urlat kurvo ustaška! Cila te vala čula!“ Dida je uzdahnijo i rekao je: „Čoviče…“ Mama je pitala: „Jesi ima noćnu moru? Nešto iz rata?“ Dida je rekao: „Ma ništa, bezveze… Nego, juče je završila škola, jel Robi možda proša razred?“ Mama je odmahnila sa rukom: „Ha, to moš samo sanjat!“

Robi K. (IIIa)

Lupiga.Com via Peščanik

Naslovna fotografija: HINA