Životni put predsjedničkog kandidata Džordžije Busha
Teksašanin u srcu
Džordž Buš, najstarije dete Džordža Buša i njegove žene Barbare, rođen je 6. jula 1946. godine u Nju Hejvenu, Konektikat.
Kada je Buš imao samo dve godine, njegov otac je ušao u naftni biznis, tako da se porodica preselila u Odesu, Teksas.
Iako nije Teksašanin po rođenju, Džordž Buš je prihvatio svim srcem državu čiji je simbol usamljena zvezda i uvek igrao na kartu svog teksašanskog porekla. Ovde je prikazan tokom leta 1955, u okrilju svojih roditelja.
Strogo vaspitanje
Kada je Buš imao 15 godina, njegovi roditelji su ga poslali na elitnu akademiju Filips u Andoveru, severno od Bostona.
Bušu je prelaz u striktni muški internat teško pao, tako da se pokazao kao prosečan učenik.
Njegova prava snaga je bila njegova sposobnost da se slaže sa ostalim učenicima.
U vreme kada je završio malu maturu, tri godine kasnije, Buš je bio vrlo popularan i vođa navijača školskog tima.
Ironijom sudbine, dečak koji će jednog dana predvoditi Republikansku stranku je u školi nosio nadimak Bos Tvid, po poznatom demokratskom političaru iz Njujorka.
Predsednik koji voli žurke
Nakon Filips Akademije Buš prati stope svoga oca i odlazi na univerzitet Jejl gde je studirao istoriju.
Tokom svojih studija, bio je i predsednik bratstva Delta Kapa Epsilon i dobro poznat u krugu univerziteta kao momak koji voli da se zabavi i da popije.
Poput njegovog oca, ali i svog političkog protivnika Džona Kerija, Buš je postao član ekskluzivnog kluba Lobanja i Kosti.
Svake godine klub za svoje članove bira samo nekoliko mladića, one za koje se veruje da će postići velike uspehe u budućnosti
Vojni pilot
Buš odlazi sa Jejla 1968. godine, u vreme kada je rat u Vijetnamu bio na vrhuncu. Umesto priključivanja regularnoj vojsci, Buš se odlučuje za Teksašku vazdušnu nacionalnu gardu.
Kaže da je ovu odluku doneo zbog želje da nauči da upravlja borbenim avionima, što i postiže, postajući pilot F-102 aviona.
Buš je u ovoj jedinici služio šest godina i za svoje letove je bio visoko ocenjivan.
Ipak, poslednjih godina je optuživan da se priključio Gardi ne bi li izbegao odlazak u Vijetnam.
Glava porodice
Buš je magistrirao 1975. godine na na Poslovnoj školi na Harvardu u uputio se u svet trgovine.
Tokom 1977. godine, koristeći novac koji mu je preostao iz njegovog fonda za školovanje, Buš otvara kompaniju za naftu i gas.
Iste godine je oženio Loru Velš. Par dobija bliznakinje Barabaru i Dženu 1981. godine, koje su dobile imena po svojim bakama sa majčine i očeve strane.
Ovaj period je takođe obeležio berzuspešan Bušov prvi politički pokušaj kandidovanja za Kongres 1978. godine.
Promena imidža
Pred svoj 40. rođendan, Buš je bio suprug i otac, ali njegovi poslovi nisu bili uspešni koliko se nadao, a takođe je i mnogo pio.
Tokom 1985. godine on upoznaje propovednika Bilija Grejema, koji će ga podržati na putu religioznog samootkrovenja.
Na svoj 40. rođendan Buš prestaje da pije i 1988. godine, nakon rada na očevoj predsedničkoj kampanji, zajedno sa partnerima kupuje Teksas Rejndžers bejzbol franšizu.
Ovaj potez se pokazao mudrim jer je doneo Bušu 15 miliona dolara.
Guverner Teksasa
U 1993. godini, Buš najavljuje svoju kandidaturu za guvernera Teksasa.
Fokusirajući svoju kampanju na četiri bitna pitanja: socijalnu pomoć, obrazovanje, maloletnički kriminal i zakonodavne reforme, Buš odnosi pobedu nad tadašnjim guvernerom, En Ričards.
Tokom Bušovog prvog mandata, Teksas je uživao u prosperitetu, što je pozitivno uticalo i na njegovu popularnost.
Kada je Buš ponovo izabran 1988. godine, osvojio je skoro 70% glasova.
Izbori za predsednika SAD
Bušova ogromna popularnost u Teksasu mu je otvorila put za predsedničku kandidaturu Republikanske stranke. Njegov protivnik je bio tadašnji demokratski potpredsednik, Al Gor.
Ovi izbori se smatraju za najneizvesnije i najkontraverznije u američkoj istoriji.
Gor je zapravao imao 500 hiljada glasova više.
Nakon pet nedelja prebrojavanja glasačkih listića u Floridi, američki Visoki sud je doneo odluku kojom je Bušu dodeljena neznatna većina glasova i samim tim mesto u Beloj kući.
Prilagođavanje
Ubrzo nakon što se uselio u Ovalnu kancelariju odnosno kabinet američkog predsednika, januara 2001. godine, Buš je iza sebe ostavio političku aferu oko sopstvene 'tesne' pobede na izborima i krenuo u realizaciju svog političkog programa.
U prvih nekoliko meseci Buš je primenio veliko smanjenje poreza na dohodak u iznosu od 1,35 biliona dolara.
On je takođe ublažio zakone u vezi korišćenja nafte i preokrenuo odluku o smanjenju ugljen-dioksida u atmosferi.
Još jedan Bušev kontroverzni predlog se tiče kanalisanja federalnih fondova u dobrotvorne verske organizacije, čime je linija između crkve i države postala manje jasna.
Napad na Ameriku
Bušovi predsednički planovi bili su drastično promenjeni kada je Amerika 11. septembra 2001. godine, postala žrtva napada nečuvenih razmera.
Članovi organizacije Al kaida su oteli četiri američka aviona i upotrebili ih za napade na zgrade u Njujorku i Vašingtonu.
Više od 3 000 ljudi je poginulo u ovim napadima.
U šoku i strahu, američka nacija se okrenula svome predsedniku da je predvodi.
Uzvraćanja udarca
Kao odgovor Buš je objavio 'rat protiv terora' i obećao da će zarobiti Al kaidu i njenog vođu, Osamu Bin Ladena.
Talas patriotizma i jedinstva je obuzeo Ameriku, koja je masovno podržavala Bušove odluke.
Bin Laden je živeo u Avganistanu, zaštićen ekstremističkom islamskom vojnom grupacijom, Talibanima.
Oktobra 2001. godine, kada su Talibani odbili da izruče Bin Ladena, Amerika je započela seriju vazdušnih napada na Avganistan, čime je bio otvoren put za opozicione grupe da skinu Talibane sa vlasti.
Ratni vođa
Sa zbačenim Talibanima sa vlasti, ali i sa Osamom Bin Ladenom i dalje u bekstvu i još uvek aktivnom Al Kaidom, Buš je usmerio svoju pažnju na Irak.
U septembru 2002. godine, dok se obraćao Generalnoj skupštini UN, Buš je istakao da Irak postaje sve veća pretnja koja mora da se zaustavi.
Posle masovnog okupljanja američke i savezničke vojske, rat je počeo kada je Bagdad bio pogođen raketnim projektilima u ranim satima 20. marta 2003. godine.
Obraćajući se američkoj naciji, Buš je rekao da je ovo početni plotun u operaciji oslobađanja Iraka.
Čovek od akcije
Do sredine aprila, vojska koalicije pod vođstvom SAD je ušla u centralni Bagdad i bivši irački predsednik Sadam Husein je bio u begu.
Buš se vratio svojim vojnim pilotskim danima kada se 1. maja 2003. godine u S-3B Viking avionu, spustio na palubu američkog nosača aviona, brod Linkoln.
U govoru na nacionalnoj televiziji sa palube Linkolna, Buš je trijumfalno izjavio da je glavna bitka u Iraku završena.
Dok je stajao ispred transparenta na kojem je pisalo 'Misija je završena', Buš je glasno ocenio da je 'posao sjajno odrađen'.
Medijska pomama
Džordž Buš je napravio iznenađenje za Dan Zahvalnosti 27. Novembra 2003. godine, kada je posetio američke trupe stacionirane u Iraku.
Fotografije predsednika Buša dok služi prazničnu ćurku oduševljenim vojnicima, ocenjene su kao sjajan politički marketing.
Ali, nastavak oružanih pobuna po Iraku, kao i sve veći broj američkih žrtava, uticalo je negativno na Bušovu popularnost.
Tradicionalno je pažnja američkih birača koncentrisana na ekonomiju, ali je moguće da će situacija u Iraku biti odlučujući faktor na predstojećim izborima u novembru.
Na konvenciji Republikanske stranke u Njujorku 2. septembra 2004. godine, Buš je dao jedan od svojih najvećih govora tokom kampanje. Branio je odluke koje je doneo, pre svega one vezane za Avganistan i Irak i takođe je izneo svoju viziju za naredne četiri godine.
Buš je obećao da će izgraditi bezbedniju Ameriku i 'biti i dalje spreman da se bori protiv terorista širom sveta.
Govor je primljen sa ushićenjem svih prisutnih u sali u kojoj se održavala konvencija, dok se napolju okupilo na hiljade demonstranata da izrazi protivljenje predsednikovoj politici.
