*** Lupiga je u crowdfunding kampanji. Možete joj pomoći i uplatom izravno na žiro-račun, putem opće uplatnice ili internetskog bankarstva. Podatke možete pronaći na ovom linku.

*** Autor je dugogodišnji dopisnik novinske agencije AFP, a izvještavao je za cijeli niz svjetskih medija, kao što su AP, RFE, AIM i AJ. Šest godina je za Reportere bez granica pratio medijske slobode u regiji te je gostujući predavač na univerzitetu ISPE College u Prištini.

Utorak, 16. januar, bio je dan kada se Kosovo našlo pri vrhu glavnih vesti koje su obišle svet. Vest se odnosila na najveće političko ubistvo od rata 1999. godine. U severnom i srpski većinskom delu Mitrovice, ubijen je najpragmatičniji srpski političar na Kosovu, Oliver Ivanović. On je sa leđa bio pogođen sa šest metaka dok je rano ujutro ulazio u sedište njegove partije. Rane su bile toliko teške da ni brza lekarska intervencija (sedište Ivanovićeve partije nalazi se u susedstvu mitrovačke bolnice) i pokušaj njegove reanimacije nisu bili uspešni.

OTETO IZ TMINE: Upotreba mrtvog čoveka

Obe javnosti, kao i političari na Kosovu i Srbiji su eksplodirali povodom Ivanovićevog ubistva. U reagovanjima kosovske strane nije bilo direktnih optužbi na račun Beograda, gde na drugoj strani nije nedostajalo direktnih sumnjičenja da su Albanci odgovorni za nemilosrdnu Ivanovićevu egzekuciju. Srbijanski predsednik Aleksandar Vučić će tako poručiti da ako je egzekutor čak spskog roda onda on nije Srbin već nešto drugo. Sve u svemu, odnosi između Kosova i Srbije, ionako decenijama teško poremećeni, doživeli su novo i teško zaoštravanje. 

Samo otprilike dva sata nakon napada na Ivanovića, u Briselu je trebala da počne nova runda pregovora između Kosova i Srbije o rešavanju spornih pitanja između dve strane. Ona je jednostrano otkazana od strane srpske delegacije. Njen šef, Marko Đurić, ovim povodom je izjavio da se pregovori neće nastaviti dok se ne rasvetli ubistvo Ivanovića. Direktnije optužbe na račun Prištine nije moglo biti, jer ova izjava podrazumeva da “nema dijaloga sa odgovornima za Ivanovićevo ubistvo”. Đurićeva izjava je data za unutrašnje političke potrebe u Srbiji koje, kako se pokazalo, dominiraju i kada biva ubijen najautentičniji srpski politički predstavnik na Kosovu, ali istovremeno i opozicionar prema aktuelnoj srpskoj politici prema Kosovu i kosovskim Srbima. Njome se prejudicira krivica i užareni krompir prebacuje u ruke Prištine, dok Beogradu ostaje samo da čeka razvoj događaja i odmerava kad i kako može dalje profitirati iz tragične smrti jednog od retkih srpskih političara na Kosovu koji je razmišljao svojom glavom. 

Ko je bio Oliver?

Analiza oko mogućih naručilaca Ivanovićevog ubistva neizostavno treba da pođe od njegove političke ličnosti, jer se tu može kriti objašnjenje zašto su oni kojima je on smetao odlučili da ga maknu sa političke scene. Totalno politički anoniman pre rata na Kosovu, Ivanović je došao do izražaja na javnoj sceni nakon što se Srbija povukla sa Kosova i kada su međunarodni upravljači tragali za nekim ko će reprezentovati kosovske Srbe u privremenim lokalnim organima vlasti. Sa karakteristikama modernog i komunikativnog političara, sportskom prošlošću, elokventnošću i prijateljskom nastrojenošću prema Albancima, sa dobrim engleskim i još boljim albanskim (što je bilo i ostaje nepojmljivo i danas za srpske političare na Kosovu) on je bio idealna figura za predstavljanje srpske manjine. 

Biti dobar sa Albancima i ne doći u poziciju da od Srba ne budete proglašeni izdajnikom je nemoguća kombinacija za vladajuću političku svest (FOTO: mc.rs)

Njegov izbor nije uzeo u obzir osnovane optužbe da je Ivanović bio jedan od osnivača paramilitarne skupine po imenu “Čuvari mosta” na severu Mitrovice, koja je držala stražu na severnoj strani mosta preko reke Ibar koja Mitrovicu deli na severni i južni deo i čiji je cilj bio da nakon rata spreči povratak albanskih izbeglica na sever sa ciljem stvaranja većinski srpske zone na severu Mitrovice i severu Kosova. Naprotiv, Ivanović postaje referentna tačka za međunarodne zvaničnike kada bi se reč povela o severu Kosova, što i nije bilo teško u odnosu na konkurenciju od strane ostalih srpskih političara koji su bežali od stranaca i novinara kao od đavola. Čak je u jednom mandatu, tokom Tadićevog predsednikovanja Srbijom, bio sekretar u srbijanskom ministarstvu za Kosovo. 

Vremenom je Ivanović izrastao u originalnu političku figuru, koja se svojom političkom filozofijom da Srbi na Kosovu trebaju birati svoje autentične predstavnike suprotstavljala klasičnom obrascu po kojem su funkcionisali srpski političari na Kosovu i koji je bio modeliran u Beogradu, a u cilju obezbeđivanja njihove lojalnosti Srbiji, a ne Kosovu. Na zadnjim lokalnim izborima na Kosovu oktobra 2017. godine on je bio jedini protivkandidat kandidatu od Beograda favorizovane Srpske liste, Goranu Rakiću, za mesto gradonačelnika severne Mitrovice. 

Pored sve većeg udaljavanja od (Vučićevog) Beograda, on je sve više pokazivao sklonost za komunikaciju sa Albancima, bez obzira na to što mu ni na kraj pameti nije padala ideja da prizna Republiku Kosovo. Međutim, biti dobar sa Albancima i ne doći u poziciju da od Srba ne budete proglašeni izdajnikom je nemoguća kombinacija za vladajuću političku svest na severu Kosova i unutar srpskog režima. O tome svedoči serija napada na Ivanovića zadnjih godina, u kojima su mu zapalili kancelariju, podmetnuli bombu ispod auta, a kasnije mu i zapalili auto. To ga nije uplašilo. Čak je nakon pretposlednjeg napada u kojem mu je podmetnut požar u auto izjavio da napadači znaju da ga ne mogu uplašiti, već da žele uplašiti one koji ga podržavaju. I na kraju, Ivanovićev politički oreol bio je značajno potkopan optužnicom za ratne zločine koju je protiv njega podigao EULEX i na osnovu koje mu je trebalo biti suđeno po drugi put, jer je presuda kojom je bio kažnjen na devet godina zatvora bila poništena od strane višeg suda.

Ko je naručilac ubistva?

Ivanovićevo ubistvo nije rezultat ličnog svođenja računa sa njim. Ono je počinjeno na izuzetno profesionalan način. To govori da je ono bilo sračunato, odnosno da se radi o unapred planiranoj odluci naručilaca ubistva, koji su za to naručili i profesionalne ubice. Onaj koji je ispalio šest metaka u Ivanovića je specijalista za likvidacije. Dobro je proučio Ivanovićev dnevni ritam, uobičajene rute i teren, izbegavši svedoke i ne ostavljajući iza sebe ni jedan ozbiljan trag, sem šest čaura i nešto dalje spaljen automobil sa kojim je napustio mesto zločina. Baviti se njime bilo bi gubljenje vremena. To može biti Srbin, Albanac ili ko zna ko i ko zna kojeg imena, da citiramo srbijanskog predsednika. 

Beograd na severu Kosova ima takvu obaveštajnu policijsku i vojnu mrežu i tako razvijen paralelni sistem uprave da je u stanju da rasvetli ubistvo Ivanovića dok kažete ‘piksla' (FOTO: Hina/EPA/Đorđe Savić)

Pitanje svih pitanja je ko može biti naručilac Ivanovićevog ubistva? Kome je on smetao toliko mnogo da se rešenje jedino našlo u njegovoj likvidaciji? Apriori je nemoguće amnestirati ekstremiste ni na jednoj od strana, iako se njihovi motivi mogu dijametralno razlikovati. Srpski ekstremisti na severu Kosova Ivanovića su već godinama tretirali kao strano telo i nekoga ko se najozbiljnije suprotstavlja za njih veoma profitabilnom haosu koji vlada u ovom regionu. Na severu postoji neka najelementarnija vlast, ali bez ikakve šanse da stavi tačku na bezakonje i uzimanje vlasti u svoje ruke od svih i svakoga kao osnovni princip po kome funkcioniše ovaj deo Kosova. Glavni vladar na severu je podzemlje koje „valja“ deficitarnu robu, trguje ne plaćajući poreze i bogati se zahvaljujući zaoštrenim međuetničkim odnosima severa sa preostalim i većinski albanskim delom Kosova, zbog kojih nije moguće zavesti čvrstu državnu upravu na toj teritoriji. Priština nema ni najmanje vlasti na severu Kosova, niti ima mogućnost da u skoroj budućnosti ovaj region integriše u sastav Kosova. Srbija, na drugoj strani, ima enormno više vlasti i uticaja na severu zahvaljujući novčanim infuzijama, tajnim službama, kontroli nad vitalnim segmentima kao što su obrazovanje i zdravstvo, ali i političkoj lojalnosti većinskog srpskog stanovništva.

Pitanje je u kojoj meri službeni Beograd kontroliše severno-kosovsku mafiju, koja zna često da se otme kontroli ali je u principu i po nacionalnoj liniji odana srbijanskoj vladi. Međutim, i da ne kontroliše ili i da nema uvida u operacije srpske mafije na severu, Beograd tamo ima takvu obaveštajnu policijsku i vojnu mrežu i tako razvijen paralelni sistem uprave da je u stanju da rasvetli ubistvo Ivanovića dok kažete ‘piksla'. Da li to Beograd želi drugo je pitanje, jer mafija na koju se on počesto oslanja u svojim mračnim operacijama na severu obavlja veliki posao u permanentnom generisanju narodnog buntovništva prema svakom pokušaju integracije severa u sistem Republike Kosovo. Ima dosta dokaza da je Ivanović na vreme upozoravao Beograd o pretnjama upućenima mu od strane mafije. Da li je bio toliko politički naivan da očekuje da će srpski režim odustati od svoje desne ruke na terenu, zahvaljujući kojoj održava gotovo permanentno vanredno stanje na severu Kosova? 

Što se tiče albanskih ekstremista, ni njih ne treba isključiti sa spiska sumnjivih, iako Ivanovićevo ubistvo u očima međunarodne javnosti više škodi Albancima nego Srbima, jer u svet je otišla vest da je jedan umereni srpski političar ubijen u zemlji u kojoj većinu čine Albanci. Ukoliko su to počinili albanski ekstremisti koji za sever Kosova vide samo vojno rešenje, odnosno ovog momenta bi, kada bi bili u stanju, nagrnuli masovno sa juga na sever, onda su oni pokušajem da isprovociraju albansko-srpski sukob svojoj zajednici učinili medveđu uslugu.

Sever Kosova ponovo u žiži javnosti

Bilo je potrebno brutalno ugasiti život jednog prominentnog srpskog političara na Kosovu da bi se u žižu javnosti (i na svoje zaslužno mesto) vratila do sada pomalo zaboravljena teška kriza na severu, koja bez konkurencije predstavlja najteže pitanje u odnosima Kosova sa Srbijom. I najveći albanofobi u Srbiji su intimno svesni da na Kosovu nema više povratka na staro i da je ono trajno izgubljeno. Naravno, to niko od njih neće priznati javno u jednoj decenijama kultivisanoj anti-albanskoj sredini, jer bi to predstavljalo klasično političko samoubistvo. 

Odluka o Ivanovićevoj likvidaciji ne može da ne bude politička i zato nikad i neće biti otkriveni njeni naredbodavci (FOTO: Hina/EPA/Đorđe Savić)

Glavni cilj službenog Beograda na Kosovu danas je njegova podela, otcepljenje severa i njegovo pripajanje srpskoj matici, brisanje Kosova sa mape nezavisnih država, kao i pripajanje albanski većinskih delova Albaniji. Iz tih razloga, podgrejavanje nesnošljivog stanja na Kosovu i permanentnih tenzija između Albanaca i Srba ostaje primarni cilj srbijanske politike. Srpska manjina je u ovim planovima samo jedno od sredstava za torpedovanje projekta Republike Kosovo. Što je gora situacija u kojoj živi ova manjina, odnosno što su gori njeni odnosi sa komšijama Albancima, to je bolje za politiku kompromitovanja i defunkcionalizacije nezavisnog Kosova. Da sve bude što povoljnije za Beograd, ovim planovima na ruku ide korumpirana i nesposobna politička elita u Prištini, koju i kad bi je kojim čudom učili u SANU kako se to radi najbolje, ne bi je bolje pripremili za izvlačenje tepiha ispod nogu sopstvene države. 

Kako se u ovaj kontekst uklapa brutalna likvidacija Olivera Ivanovića? U neobjavljenom ratu Srbije protiv kosovske nezavisnosti, gde ulogu pešadije i topovske hrane imaju kosovski Srbi, desio se trenutak u kojem je postojala potreba za jedan dramatičan potez ili korak koji bi pred očima sveta poslužio kao dokaz za nesnošljivo i neodrživo stanje na Kosovu, posebno na njegovom severu. Odluka da se ubije Ivanović nije donešena primarno zbog mržnje prema njemu ili njegovoj političkoj filozofiji, zato što je pravio velike greške za nacionalnu stvar ili je nesnošljivo nekom mnogo smetao, već zato što je ocenjeno da njegovo žrtvovanje predstavlja dobar ulog za generisanje novog ciklusa krize na severu i šire, kao i blaćenje suprotne strane za ovo ubistvo. Iz tih razloga, odluka o Ivanovićevoj likvidaciji ne može da ne bude politička. Zato nikad i neće biti otkriveni njeni naredbodavci, čak i da bude uhvaćen onaj koji je za novac šest puta nemilosrdno povukao oroz na Ivanovića.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Hina/EPA/stringer

 

*** Lupiga je u crowdfunding kampanji. Možete joj pomoći i uplatom izravno na žiro-račun, putem opće uplatnice ili internetskog bankarstva. Podatke možete pronaći na ovom linku. Možete koristiti i QR kôd. Cijenimo svaku podršku.