OTETO IZ TMINE: Upotreba mrtvog čoveka
ritn by: Bojan Tončić
17. 01. 2018.
*** Lupiga je u crowdfunding kampanji. Možete joj pomoći i uplatom izravno na žiro-račun, putem opće uplatnice ili internetskog bankarstva. Podatke možete pronaći na ovom linku.
Ko je ubio Olivera Ivanovića - pitanje je na koje još nema odgovora, iako su zvanični Beograd i ogromni broj građana presudili - reč je o kosovskim Albancima koji su likvidirali čoveka koji nikom nije učinio ništa nažao. Dakle, laž. Niz događaja koji su zločinu, a ovo ubistvo to svakako jeste, prethodili ukazuje na to da iza svega možda stoji i već davno oprobana mašinerija smrti u vidu srbijanske Državne sigurnosti, a tim se povodom možemo prisetiti davnih dana zahuktavanja mehanizma nasilja, uvodom u takozvanu "antibirokratsku revoluciju", uzlet Slobodana Miloševića i njegove osmosedničke struje. Zapravo temeljno pripremljeni huliganski ispad putujućih pomahnitalih Srba, hodajućih mitingaša koji će netom postati paraformacija u najavi.
PROŽVAKANI I ISPLJUNUTI: Živjeti u Kosovskoj Mitrovici
BRATSTVO I UBISTVO: Kosovo - mrvicu bliže od Azerbejdžana
Ko je zaboravio mogao bi da se podseti legendarne Miloševićeve rečenice u Kosovu Polju ("Niko ne sme da vas bije!"), programske rečenice koja će na versku svetkovinu Vidovdan 1989. godine postati svojevrsni programski govor: "Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Naša glavna bitka danas odnosi se na ostvarenje ekonomskog, političkog, kulturnog i uopšte društvenog prosperiteta. Za brže i uspešnije približavanje civilizaciji u kojoj će živeti ljudi u 21. veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno junaštvo. Pre šest vekova Srbija je ovde, na polju Kosovu, branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je štitio evropsku kulturu, religiju, evropsko društvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno već i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj način. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lišio dostojanstva. U tom duhu mi danas nastojimo da gradimo društvo - bogato i demokratsko. I da tako doprinesemo prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno napaćene zemlje. Ali i da tako doprinesemo naporima svih progresivnih ljudi našeg doba, koje oni čine za jedan novi, lepši svet."
Smrt Olivera Ivanovića pokušaće da instrumentalizuju i vrh srbijanske vlasti i opozicija (FOTO: Hina/EPA/Đorđe Savić)
Bio je taj Miloševićev svet ilustrovan fotografijom na kojoj je žena sa decom koja nosi lovačku pušku. Presuđeno je, zaboravlja se na to kako je počela mobilizacija ("Dajte nam oružje!") koju je većina ultimativno zahtevala. Nije tu bio kraj, 14. decembra 1998. godine tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, dvojica maskiranih napadača upali su u kafić Panda u Peći i otvorili rafal iz automatskih pušaka u mladiće - šestoricu su ubili, 15 ranili. Opelo je držao komandant Srpske pravoslavne crkve Pavle.
Ko pravi paralelu sa najavljenom sahranom Olivera Ivanovića u Beogradu pripisaće mu se zlonamernost - ponovo svi zaboravljaju. A zločin u kafiću Panda označio je početak najgoreg perioda u istoriji Peći i završio se jednim od najbrutalnijih etničkih čišćenja koje su realizovali Srbi.
Januara 2014. godine beogradska štampa objavila je kako su mladiće ubili pripadnici jedinice za specijalne operacije DB Srbije. Strah me da pomislim, ali, izgleda da je tako, parafrazirajmo Aleksandra Vučića. Ovih dana u žiži interesovanja srbijanske javnosti bili su napadi na porodice povratnike - najglasnije je odjeknulo paljenje letine - sad malo epike - samohranoj majci šestoro dece. Potom je došlo do progona Albanaca sa Kosova.
Olivera Ivanovića ubili su nepoznati napadači 16. januara 2018. godine, delegacija srpske države prekinula je pregovore o budućnosti Kosova. Nakon ubistva Ivanovića je opozicija prisvojila, pripisujući mu posvećenost "srpskoj stvari", odnosno konstantni sukob sa Beogradom, što je daleko od istine. I sam je tvrdio to da je prinuđen da se ponaša u zavisnosti od toga da li se nalazi na vlasti ili u opoziciji.
Oliver Ivanović je mrtav, ubili su ga Srbi ili Albanci, neki od njih koji po svaku cenu žele nacionalnu državu (FOTO: Hina/EPA/Đorđe Savić)
Rođen je 1. aprila 1953. godine u Rzniću kod Dečana, u porodici prosvetnih radnika (otac profesor istorije, majka srpsko-hrvatskog jezika), osnovnu školu i mašinsko-tehničku završio je u Kosovskoj Mitrovici, Mašinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici i studije na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Bavio se sportom, nosilac je crnog pojasa - četvrti dan u karateu. Govorio je albanski i engleski. Optužen je za ratni zločin, pa oslobođen nakon tri godine istražnog postupka.
Smrt Olivera Ivanovića pokušaće da instrumentalizuju i vrh srbijanske vlasti i opozicija, koju god liniju da zastupa. Vlast kojoj je jedan od najradikalnijih predstavnika Srpske pravoslavne crkve, mitropolit Amfilohije, već pripisao predaju Kosova i rastužio Vučića, radi na toj "državnoj stvari", opozicija se već duže vreme nadmeće sa Aleksandrom Vučićem u radikalnosti.
Oliver Ivanović je mrtav, ubili su ga Srbi ili Albanci, neki od njih koji po svaku cenu žele nacionalnu državu. Izvesna je samo smrt.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Hina/EPA/Đorđe Savić
*** Lupiga je u crowdfunding kampanji. Možete joj pomoći i uplatom izravno na žiro-račun, putem opće uplatnice ili internetskog bankarstva. Podatke možete pronaći na ovom linku. Možete koristiti i QR kôd. Cijenimo svaku podršku.