Srpska pravoslavna crkva predvođena novim patrijarhom Irinijeom zataškavala je slučajeve pedofilije među svojim sveštenstvom. Episkopa Pahomija iz Vranja i igumana manastira Hopovo Ilariona žrtve pedofilije optužile su za zlostavljanje, ali SPC i srbijansko pravosuđe učinili su sve da sveštenici ostanu nekažnjeni. O tome je u sklopu stipendije za novinarsku izvrsnost pisao novinar Ivan Angelovski, čije istraživanje o pedofiliji među pravoslavnim sveštenstvom (ponešto skraćeno) donosimo na ovom mjestu.

 

Patrijarh Irinej

Kada je telefon zazvonio, sveštenik iz Vranja -  otac Goran Arsić - je odahnuo. Na vezi je bio vladika niški Irinej, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC), tražio je od Arsića da dođe i svedoči pred komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv episkopa Pahomija, iz Vranja.

Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. Otac Arsić seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.

 Po doasku na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, međutim, brzo je shvatio da je pozvan kako bi mu održali lekciju, a ne da kažu svoju stranu priče. Vladika je bio ljut jer je Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost.
"Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama", seća se otac Arsić ovog sastanka. "Tada mi je bilo jasno da svi u crkvi znaju [za seksualno zlostavljanje dece], ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa."

Pahomije

Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti.

Uporno ćutanje crkve o seksualnom zlostavljanju maloletnika, kao i način na koji su suđenja protiv sveštenika SPC vođena, ostavio je snažan utisak na zlostavljanu decu, pravne stručnjake i eksperte za zaštitu dece. Svi veruju da su se moćne političke elite i pravosudni organi udružili sa sveštenstvom u potpunom prikrivanju skandala.

Vladika Pahomije s djecom

Optužnica za seksualno zlostavljanje podignuta je protiv  Pahomija 2003. godine i on je pozvan da se pojavi u Vranju na suđenju zatvorenom za javnost. Optužnica je podignuta u ime četvorice tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 13 godina. Nakon četverogodišnjeg procesa, prebacivanja predmeta iz vranjskog u niški Opštinski sud, Pahomije je proglašen nevinim. Presudu je potvrdio drugostepeni Okružni sud u Nišu. Iako je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2007. presudio da je odlukama prethodnih sudskih instanci povređen zakon, episkopu Pahomiju nije moglo ponovo da se sudi - odluka Vrhovnog suda, po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je na štetu optuženog.

Iguman Ilarion - "pedofil u zastari" 

Drugi slučaj pedofilije u SPC, vezan za oca Ilariona, tadašnjeg igumana manastira Hopovo, u Vojvodini, takođe se završio bez konačnog odgovora. Optužbe su zastarele, jer u Srbiji čitav proces za seksualno zlostavljanje dece, uključujući suđenje i presudu, mora da se završi u roku od šest godina od momenta kada je navodno krivično delo učinjeno. Dok sedi u bašti kuće u Irigu, u Sremu, i ispija pivo s prijateljima, Ilarion kaže da ga je crkva primorala da ode u penziju. I danas tvrdi da je nevin. Prijatelji mu se i dalje obraćaju sa "oče".

Slučaj Pahomije - početak

Oktobra 2002, trinaestogodišnji dečak ušao je u policijsku stanicu u Vranju, zajedno s majkom i bakom, da prijavi seksualno zlostavljanje. Tako je počeo "slučaj Pahomije". Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak identifikovan kao M. K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa. Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo.

oslobođen optužbi

M. K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M. K. bio najmlađi. Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M. K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.

Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić. Osam godina kasnije, porodica M. K. tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i još uvek živi u Vranju. Njegov advokat, Aleksandar Stojković, kaže da mladić ne može normalno da funkcioniše bez stalnog psihijatrijskog nadzora, te da teško komunicira sa strancima. M.K. u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.

U beogradskom Incest trauma centru tvrde da postoji još slučajeva svešteničkog seksualnog zlostavljanja koji nisu obelodanjeni. U ovoj organizaciji za zaštitu dece od zlostavljanja kažu da su 1995. i 1998. godine policiji prijavili dvojicu "vrlo visoko rangiranih" sveštenika SPC zbog seksualnog zlostavljanja dece. Međutim, nije bilo nikakve istrage.

Politički pritisak

Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kakо bi ga zadržali na slobodi. I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada nacionalistički orijentisane vlade Demokratske stranke Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice. Njegova vlada negovala je bliske odnose s crkvom.

Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj. Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.

ministar (ne)pravde Zoran Stojković

"Dan pre završnog pretresa [u slučaju Pahomije], na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda [u Nišu] Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović", tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao "sudija".

Katarina Ranđelović negira da je bila na ručku s tadašnjim ministrom pravde. "Nisam imala nikakav sastanak sa Zoranom Stojkovićem", kaže. "Ni on, niti bilo ko drugi, nije imao nikakvog uticaja na oslobađajuću presudu [Pahomiju]."
Nikolić je odbio da razjasni da li je bio tamo ili ne, a Stojković nije ni pristao na intervju. "Nisam uticao na odluku, niti sam imao interesa da to radim. To je sve što mogu da kažem", rekao je kratko.

Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, pita se zašto niko nije istražio da li je bilo političkog uticaja na ovaj proces. "Ako je i bilo uticaja, suština je da se raspravi zašto mu je sudija podlegao. Međutim, niko ne pita ko je izvršio uticaj. Oni koji su ga izvršili izvlače se od odgovornosti", kaže Hadžiomerović.

Slučaj Ilarion

Dvojica očeva iz Sremskih Karlovaca dovela su 4. jula 2001. godine bradatog čoveka u kasnim pedesetim godinama, kog su znali samo kao "Jovu", u tamošnju policijsku stanicu. Jedan od njih, Z. T, čije puno ime je zaštićeno zbog eventualnih posledica po maloletnike, kaže da su im komšije rekle da Jova "kupuje našoj deci sladoled i daje im novac da mu masturbiraju" u urušenoj zgradi u parku. "Otišli smo sa sinovima u park, seli i čekali da se pojavi. Kada su ga deca videla, došla su do nas i onda smo ga uhvatili", kaže. Ispostavilo se da je Jova otac Ilarion, tada 59-godišnji iguman manastira Hopovo, u Vojvodini, koji danas tvrdi da su ga muškarci, pre nego što će ga odvesti u policiju, istukli bez ikakvog razloga, zbog čega je na kraju ostao bez jednog bubrega. Z. T. i njegov komšija negiraju ovu optužbu.

"Pedofil u zastari"

Nakon istrage, devet dečaka od sedam do 11 godina optužilo je oca Ilariona za seksualno zlostavljanje. Bio je to drugi put da se Ilarion suočava sa sličnim optužbama.
U Rumi 1994. godine, sud ga je oslobodio odgovornosti da je tamo zlostavljao jednog dečaka. Proces ocu Ilarionu za slučaj u Sremskim Karlovcima trajao je pet godina. Gotovo da je premašio rok zastare zbog činjenice da su mu crkveni velikodostojnici omogućili da se krije u različitim pravoslavnim manastirima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Tek nakon što ga je Prekršajni sud u Orahovici, u Hrvatskoj, 2005. ekstradicirao u domovinu, suđenje je moglo da se završi. Ekstradicija je naređena zbog nepristojnog ponašanja pred školskom decom u tom gradu. Pošto se vratio u Srbiju, Opštinski sud u Novom Sadu osudio ga je na deset meseci zatvora, što je drugostepenom odlukom pooštreno na 12 meseci.
Ilarion nikad nije otišao u zatvor. Vrhovni sud Srbije presudu je ukinuo iz proceduralnih razloga i predmet vratio na ponovno suđenje. Ukidajuća odluka je tri meseca stajala u Vrhovnom sudu pre nego što je poslata u Novi Sad. Do tada je već istekao rok zastare za sve optužbe. Otac Ilarion je bio slobodan, iako ga je crkva tiho primorala da ode u penziju.

Beogradska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da je prema suđenjima episkopu Pahomiju i ocu Ilarionu očigledno da su ovi imali prijatelje na visokim položajima.
"I Pahomije i Ilarion tretirani su kao privilegovani", kaže. "Obični ljudi ne bi bili tretirani na takav način. To je još jasnije u Ilarionovom slučaju, zato što je najviši sud u zemlji dozvolio da slučaj zastari."

Sveštenici priznali Arsiću pedofile u svojim redovima

Otac Arsić, sveštenik koji je svedočio protiv episkopa, pao u Pahomijevu nemilost. Episkop, koji je i predsednik eparhijskog crkvenog suda u Vranju, započeo je i dobio inicijalni crkveni postupak da se Arsić i još jedan sveštenik raščine. Nakon saslušanja, Arsić i drugi sveštenik su vraćeni u crkvu i prebačeni u druge eparhije. Jedna monahinja i jedna iskušenica, koje su takođe svedočile u korist dečaka, prema Arsićevim rečima, samostalno su napustile crkvu.

Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima. Danas se priseća tih razgovora. "Neki od njih su mi rekli: 'Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom... '
Ja sam ih pitao: 'Ali biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?' Jedan od episkopa mi je odgovorio: 'Zavisi od novog patrijarha.' A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi."

Ivan Angelovski


P. S. Ovaj tekst je rezultat programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN.