Čitan ovamo Lupigu i gjedan kako se komentira nika novina i novinarka tamo z nike susedne zemje (jedne od puno njih). Da i mi ovdika imamo istih takovih biseri, uvjerila san se pred niki dan kad san napošto šla kupit Večernji list - aš da je nutri puno toga o Puntu. Ala, ću pregrist tih par kun pa da vidin i pročitan ...

Ben, imila san ča i pročitat. Dela se o akciji "Plava rožica Večernjaka" za nagrađivanje najturističnijega mesta na Jadranu, kuliko san uspila razumit. Ja van kažen, lipo je tako plaću zarađivat! Hodiš po mestimi po Jadranu, melješ bedastoće i još dobijaš plaću (a šiguro ti plaćaju i smještaj i za pojist čagod ...).

Dunkve, naši novinari od Večernjaka su se raspisali o Puntu na velo i na široko, ma od svega ča tamo piše jako malo koristi i jako malo toga pametnoga za pročitat. "Trla baba lan ...". Da se vjerojatno dela o nikoj mulariji bez iskustva ku su poslali na teren, more se vidit po onomu ča njih preokupira. Kadi mlađarija more sprovest vrime. Pa je tako najviše pisano o Ski-liftu Dunat ki je pobral sve moguće hvalospjevi ovoga svita, ma dičina nisu (vjerojatno od velike i neukusne reklame za "pizzu" ka zauzima celi obzor na česti i od onih ki ćapuju turisti šoto nje; ma prvenstveno od svoje neupućenosti i nezainteresiranosti) vidila da samo trejsetak metar od Ski lifta stoji crikvica Sv. Dunata ka datira zi IX. stoljeća!

Ondat su šli drito na Punta de Bij - od krajnosti va krajnost (od ski-lifta ki ni va Puntu nego na Dunatu, na sami kraj Punta - na Buku) pak su tamo vidili more, plaže i kafići i sve ono ča konzumiraju kupači - kako bi Puntari podrugljivo rekli: "Tri brodi na Bukiiii!". I tako, valjda su se naši novinari malo i okupali, pak njin je rabilo poć dalje, ća od Punta. Onda je na brzinu rabilo zmislit još čagod za napisat pak su pitali ljudi. Nikako da se nauče da mi imamo turisti ki pridu kod nas štedit, a ne trošit! Nikako da nauče da mi imamo turisti ki su u stanju sedan dani bit va nikon delu mesta, a da ne znaju ko je to mesto ni da to mesto ima jezgru i centar! A jima i takovih vjerujte! I nikako da nauče da se o Puntu mora pitat Puntara, a ne Zagrebčana!

Ma naši neupućeni novinari nabriju se vero na tih i takovih turisti i vikendaši-nedomoroci i pitaju jih kadi se moredu kupit pravi autohtoni suveniri. Njih jidu pitat i ča je još bolje, onih ki na štandimi prodaju svega i svačesare! Moreš mislit kako će oni znat i otit reć!

KONKLUŽN: Da su naši novinari ljudi od zanata, ki za taj zanat primaju plaću, mesto da gredu na Ski-lift Dunat, bez da 30 metar dalje vide crikvicu od IX. stoljeća priko puta ke je na raskršću i reklamna tabela z meston kadi se more kupit PRAVI KRČKI DOMAĆI SIR - ki je otočni brand (a ondat i jako jestivi suvenir!); bili bi šli ne na Buku nego va centar mesta va Turističko informativni centar ki je na jednoj jako lipoj i jako pristupačnoj lokaciji, pak bi za sve svoje pitanja bili dobili precizni i kompetentni odgovori od ljubaznih mladići i divojak ki tamo delaju i znaju svoj posal.

Tada ne bi bili napisali da se u Puntu - ki je prestolnica maslinovoga ulja na Otoku, ne more kupit nigdir pravi autohtoni suvenir, aš bi njin bili rekli za butigu ka samo takovih prodaje (ma je isto va centru mesta), pak bi njin bili rekli i za čovika ki se bavi izradon suvenira - jako autohtonoga, a zove se sopila ki se isto tako more i naručit i kupit. Pak bi njin bili dali raspored događanja va mestu od koga bi vidili kako jako puno puti gosti moredu vidit KUD Punat  ki nastupa zi svojin repertuaron folklora, i klapu "Rašketa" ka će njin pjevat akapela; ondat bi videli kadi sve moredu od domaćih proizvođači kupit domaće ulje, med i rakiju i ni u ludilu ne bi pisali da ničesare od toga va Puntu ni.

Vjerojatno bi njin bili rekli i da va staroj jezgri dela galerija "Toš" kadi moredu vidit pravi toš - mlin za masline i stalno nove i zanimljive izložbe; a i da je malo dalje kuća va koj je boravil i pisal Janko Polić Kamov, a u njoj je bilo sjedište i Hrvaško-austrijskoga parobrodarskoga društva na dionice, ča bi morda isto bila jedna zanimljiva štacija ... i turistička destinacija.

Ma da bi se prišlo do pravih informacij i do članka zada koga ćeš stat, rabi znat delat posal za koga dobijaš plaću, a ne tako da se plava rožica - začrljeni! Od srama. Samo, meni se čini da se va našoj zemlji sve više plaćaju bedaki, a sve manje oni ki svoj posal znaju i ki nose na ramenimi glavu va koj je mozak ki se i koristi - ne čini se i vami tako judi moji?

Ala stojte kuraju!