„Srpska majka“ jedan je od nadimaka Svetlane Cece Ražnatović, srbijanske turbofolk pjevačice i supruge 2000. godine ubijenog ratnog zločinca Željka Ražnatovića Arkana. Taj su nadimak Slaviša Lekić, Jovana S. Polić i Sonja Lončar iskoristili kako bi po njemu nazvali jednu od epizoda iz serijala „Junaci doba zlog“. Do sad se ovaj trojac u tom serijalu, koji se emitira na N1 televiziji, pozabavio s više „kontroverznih“ aktera srbijanskog društva, poput zamjenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, glavnog urednika zloglasnog Informera Dragana J. Vučićevića, predsjedatelja Predsjedništva BiH Milorada Dodika, predsjednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića i ministra finasija Siniše Malog. Sada je na red došla i Svetlana Ražnatović, a emisija je utorak navečer emitirana na N1 televiziji unatoč obećanjima pjevačičinog odvjetničkog tima da će pokrenuti tužbu ukoliko se emisija prikaže. 

Očekivano, „Srpska majka“ izazvala je buru u javnosti. Gledanost je bila velika, a i na YouTube kanalu N1 televizije emisiju je pogledalo više od pola milijuna gledatelja. Međutim, poslije samo tri dana uklonjena je s YouTubea. Zahtjev za uklanjanjem podnio je Cecin YouTube kanal, Ceca music, pozivajući se na kršenje autorskih prava. I zahtjevu je udovoljeno. Film je nestao s ovog servisa pa je N1 nekoliko dana kasnije jednosatnu emisiju reprizirao i gledanost je ponovno bila velika.

Kritike na „Srpsku majku“ kreću se u uistinu velikom rasponu. Jedni autorima zamjeraju što su se uopće drznuli baviti srpskom heroinom, drugi su zadovoljni da napokon „padaju“ srpski mitovi, dok treći smatraju da emisija nije donijela ništa novo i da je uzaludno potrošena dobra tema. O svemu razgovaramo s režiserkom i koscenaristicom „Srpske majke“, Jovanom S. Polić. 

"Ne pokušava ona sopstvenu prošlost da spakuje u tu fijoku zaborava jer se kaje ili stidi, već zbog slike koju o sebi stvara u javnosti" - Jovana S. Polić (SCREENSHOT: N1)

Nakon samo tri provedena dana na YouTubeu „Srpska majka“, dio vašeg serijala „Junaci doba zlog“, skinut je s tog servisa, navodno zbog kršenja autorskih prava. O čemu se tu zapravo radi?

- U nizu paradoksa koji su pratili celu priču o emisiji koja se bavi neestradnom biografijom Svetlane Ražnatović, ovo je čak i jezički paradoks: Ceca ukinula „srpsku majku“. Naime, sve je počelo još početkom juna, nakon što je krenulo emitovanje našeg serijala „Junaci doba zlog“, kad je Cecin advokat Radomir Munižaba televiziji N1 poslao dopis upozorenja da ne emituju emisiju iako u tom trenutku čak ni snimanje te emisije još uvek nije počelo. Potom je, gotovo isti dopis, nekoliko nedelja kasnije, stigao i produkciji JSP, koja je realizovala serijal. “Obaveštavate se da je Svetlana Ražnatović zaštitila žig, lik i delo Svetlane Ražnatović Cece, te se s tim u vezi ništa u vezi njenog lika, dela i stvaralaštva ne može objavljivati bez njene izričite saglasnosti“, stoji u tom dopisu, koji se završava sledećom rečenicom: „Takođe, ukoliko ne postupite po ovom dopisu Svetlana Ražnatović će biti prinuđena da pokrene odgovarajuće sudske postupke kako bi zaštitila svoj lik i delo.“ Bilo je jasno da Munižabinu klijentkinju „žulja“ nešto iz njene biografije, a ne sadržaj naše emisije, koja tada još uvek nije ni stigla na „sto montažera“. Poštujući profesionalne standarde, dužnu novinarsku pažnju, te uključujući i konsultacije sa svojim pravnim zastupnicima, ne bismo li izbegli sve zamke “autorskih prava” ili zaštite “lika, dela i žiga”, šta god podrazumevalo to na šta se pevačica pozivala, Audio i video produkcija JSP, zbog pretnji i pritisaka Svetlane Ražnatović, u tom smislu je sa maksimalnim oprezom pristupila objavljivanju emisije “Srpska majka”. Dva dana od emitovanja, na zahtev “Ceca music”, posle 526.000 pregleda samo na ovoj mreži, emisija je skinuta sa YouTube kanala emitera, televizije N1. Nije nas to ni obeshrabrilo, ni zastrašilo, a ni navelo da posustanemo. 

Film je izazvao uistinu veliki interes javnosti. Hoćete li ga uspjeti vratiti na taj servis s obzirom da zainteresiranih za njegovo gledanje nimalo ne nedostaje? Uostalom radi se o vrijednom dokumentu vremena.

- Obećali smo da ćemo emisiju vratiti gledaocima i da ćemo od zaborava sačuvati sve značajne detalje njene neslavne biografije. Nova verzija počinje sledećim rečima: „Zbog veta koji je stavila 'srpska majka', ovo nije integralna verzija emisije o njoj. Uprkos nekim 'muzičkim korekcijama', nećete biti na gubitku: jasno ćete videti da životi javnih ličnosti nisu kompilacija mudrih izbora i dobrih odluka, već zbir svih poteza koje su vukli tokom svog života. Što počne u besu, završi u sramoti.“

Dakle, vi smatrate da se radi o Cecinom pokušaju da "svoju prošlost gurne pod tepih". Mislite li da se ona uopće osjeća neugodno zbog svoje prošlosti ili je realnije da je to iz njene perspektive nešto s čime se ponosi?

- Ne pokušava ona sopstvenu prošlost da spakuje u tu fijoku zaborava jer se kaje ili stidi, već zbog slike koju o sebi stvara u javnosti. To ilustruje i primer od pre 15 godina, kad sam za magazin Status pravila intervju s njom, pred veliki koncert koji se spremala da održi 2006. godine. Prekinula je intervju, jer je trebalo da priča o sopstvenom životu i pokojnom mužu. “Ja ne mogu, stvarno, da pričam o ubistvu mog muža. Ne mogu stvarno da se vraćam u to doba”, bio je njen komentar kad sam pokušala da postavim pitanje koje je imalo veze sa ubistvom Željka Ražnatovića Arkana. Njen tadašnji menadžer, izvesni Aleksandar Milić Mili skrenuo mi je pažnju: “Nemoj nikad da se baviš time kad je drugačija kampanja ... Molim te izbaci sve što je negativno, sva ta negativna pitanja, nemoj to da postavljaš”. Dok je Svetlana prešla sa mnom na TI i vrlo jasno objasnila šta misli o prošlosti, kriminalnoj i ratnoj: “Ne mogu da me raskopavaš sada... Ovo je predkoncertna atmosfera i neću da raskopavam svoje bolne rane i ratišta i gluposti i budalaštine”. A onda me je taj njen menadžer zamolio da isključim snimač, nakon čega je rekao da odustanemo od teksta: “Nemoj da mi moramo da urgiramo... Sve što radite, radite na sopstvenu odgovornost“. Isti model zastrašivanja koriste i danas. Drugi su likovi kojima je delegirala da sprovedu tu represiju, ali princip je isti. 

Što je to točno u emisiji moglo zasmetati Svetlani Ražnatović da joj je toliko stalo da se film ne emitira, da angažira odvjetnički tim i zahtjeva od N1 televizije da ne prikazuje „Srpsku majku“?

- Vratiću se na priču o paradoksu. Jer je i vaše pitanje deo tog paradoksa koji je napravila u vezi sa ovom emisijom. Pitate me šta je moglo da joj zasmeta u emisiji koju nije videla ... Ceo slučaj me podseća na one koji komentarišu knjigu koju nisu pročitali ili film koji nisu odgledali, ali znaju da ne valja. A sad smo došli i do emisije koja je zasmetala pre nego što je i snimanje počelo, čak i pre nego što smo Slaviša Lekić, Sanja Ločar i ja napravili koncept te epizode. Smeta joj, očigledno, podsećanje na one delove biografije koji nisu nastali na binama, ili pod šatorima. 

Kako objašnjavate da netko tko je zaštitio svoj „pečat, ime, lik i delo“ smatra da ga to u potpunosti amnestira od javne kritike i propitkivanja?

- Bahatošću i užasnim osećajem svemoći, koji sigurno ne dolazi samo iz (nesporno uspešne) pevačke karijere. 

Što to može govoriti o medijskoj slici u Srbiji, gdje očito mediji služe samo za promociju, ali ne i kritiku?

- Medijska scena Srbije je razvaljena. Nepostojeća. Moralno, ekonomski i profesionalno. U zemlji u kojoj imate registrovano nekoliko hiljada novinara i nekoliko stotina medija, vi ne možete da nabrojite stotinak ljudi koji pokušavaju profesionalno da rade svoj posao. A uz to, upravo te novinare, pre svega vlast, uz svesrdnu podršku njihovih poslušničkih medija, omalovažava, kriminalizuje, targetira i, naposletku, onemogućava da rade svoj posao. A svoje ovlašćene tabloide pretvara u transmitere linča, kojim se anestezira javnost kako bi se od onih malobrojnih istinskih novinara i medija – napravile legitimne mete. Tako je vlast Aleksandra Vučića od novinara napravila svoje političke protivnike, jer čim nisi samo držač za mikrofon ili megafon vlasti, čim objektivno izveštavaš, ti si im – opozicija. Ovaj primer sa našom emisijom pokazuje da je Svetlana Ražnatović jedan od boljih učenika svog patrona, Aleksandra Vučića.

Imate li informaciju jesu li njeni odvjetnici već podigli neku tužbu protiv Audio i video produkcije JSP?

- Premalo je vremena prošlo od emitovanja, da bismo znali.

Ražnatović je odbila da autorima serijala da intervju (FOTO: Wikimedia/DamjanSavic)

Poznati karikaturist Predrag Koraksić Corax objavio je karikaturu na kojoj je Ceca prikazana poput „svete krave“. Zašto za dio Srbije, usudio bih se reći, najveći dio Srbije, ona uistinu ima tretman svete krave?

- Zato što je ona mera većinskog vizuelnog, moralnog, pa i obrazovnog primitivizma imanentnog ne samo Srbiji, već gotovo svim državama i narodima nekadašnje Jugoslavije.

Tijekom snimanja emisije pokušali ste sa Svetlanom Ražnatović dogovoriti intervju, ali u tome niste uspjeli?

- Kontaktirali smo njenog PR menadžera, koji nas je odbio, uz obrazloženje da ona nije političarka, te da joj nije mesto u ovakvim emisijama. 

Mislite li da emisija može naštetiti njenoj popularnosti i, hajmo to tako reći, javnom ugledu?

- Kritičari ovog serijala, pre svega ove emisije o Ceci, spočitavaju nam da „nismo doneli ništa novo“. Tačno. Mi smo hroničari jednog vremena, koji čuvaju od zaborava i analiziraju važne ličnosti i pojave u ovom društvu. Mi nismo senzacionalistički medij, mi nismo TV Informer ili TV Alo, mi ne iznosimo laži, mi ne naduvavamo stvarnost, mi se ne koristimo spekulacijama o privatnim životima. I ni o Svetlani Ražnatović nismo rekli nijednu reč koja već nije objavljena u nekim medijima. Samo smo sve to „kompresovali“ u sat vremena ovog dokumentarnog uratka. Naša ideja nije bila da naštetimo Svetlani, ili bilo kom drugom „junaku“, već da podsetimo njene savremenike i edukujemo mlade ljude šta je sve uticalo na sunovrat ovog društva, kako nam se ovakvi ljudi i ovakvi događaji nikad više ne bi ponovili.

U vrijeme snimanja „Srpske majke“ dobili ste više prijetnji, jesu li se one nakon emitiranja nastavile s još većim intenzitetom i kakve reakcije općenito ste dobili u ovih nekoliko dana?

- Razne. Pozitivne i negativne, pohvalne i one koje nas kritikuju, što je sasvim u redu. Ali činjenica da neko preti zbog onoga što rade novinari, jeste poražavajuća za ovo društvo. 

Što nas još očekuje u serijalu „Junaci doba zlog“?

- Novih osam likova, već od jeseni. 

Vaš rad se može tumačiti i kao poziv Srbiji na suočavanje s neželjenom prošlošću. Kako ocjenjujete šanse da se taj proces, neka svojevrsna katarza, zaista dogodi?

- Samo iznošenjem istine o prošlosti možemo da se suočimo sa krivicom i doživimo katarzu. Nečinjenje je podjednako pogubno koliko i negiranje onoga što se u naše ime dogodilo tokom ratova devedesetih. Mislim da primer iz južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje, koji je zapisala Antjie Krog, reporterka koja je konstantno pratila rad ovog tela i objavila ga u knjizi "Zavičaj moje lobanje", to najbolje ilustruje. Tik pred ponoć, u prostorije Komisije za istinu i pomirenje u Cape Townu ulazi šest crnih mladića. Uporno traže da popune obrasce i polože zakletvu. U molbi piše samo: "Amnestija zbog apatije". Te noći slavili su nečiji rođendan u nekom baru, zapodenuli razgovor o krajnjem roku za amnestiju i o tome da su milioni ljudi prosto bili gluvi i slepi za ono što se zbivalo. "Tada smo odlučili da zatražimo amnestiju zato što ništa nismo učinili", objašnjavao je jedan od njih. "A kako se apatija uklapa u zakon", pitao je jedan od službenika Komisije? "Zakon kaže da nečinjenje može, takođe, predstavljati kršenje ljudskih prava", nastavio je da obrazlaže mladi crnac. "A to je ono što smo mi učinili: propustili smo da učestvujemo u borbi za oslobođenje. Dakle, tu smo kao mala skupina koja predstavlja milione apatičnih ljudi koji nisu uradili pravu stvar." 

I prethodni serijal koji ste režirali, dvodijelni „Vladalac“, koji je tematizirao Aleksandra Vučića, dočekan je na nož. Zašto je o nekim ljudima i pojavama u Srbiji tako nezahvalno, da ne kažemo nedopušteno, govoriti?

- Zato što je anesteziranje javnosti otimanjem medija i stavljanjem u ruke propagandista, a ne novinara, jedini način zataškavanja prošlosti ili izvrtanja činjenica o sumornoj sadašnjosti. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: N1