U susret nogometnoj utakmici između Srbije i Hrvatske donosimo vam tekst našeg povremenog beogradskog suradnika Bojana Tončića. U tekstu autor govori o srbijanskom selektoru Siniši Mihajloviću, odnosno o razlozima zbog kojih ovaj "poznati šovinist" ne poziva u nacionalni tim Bošnjaka Adema Ljajića. Svi ste, vjerujemo, čuli da je mladi Ljajić odbio pjevati himnu Srbije te da ga je zbog toga selektor Mihajlović isključio iz konkurencije za nacionalnu nogometnu selekciju. Pogledajte što o svemu tome kaže naš čovjek iz Beograda, inače dugogodišnji i vrsni novinar E-novina. Usput rečeno, nadamo se da ćemo sličan tekst dobiti i o hrvatskom izborniku Igoru Štimcu.

Nove igre i nagađanja u vezi sa reprezentativnim angažmanom nogometaša, pre svih, Adema Ljajića (1991., desni vezni), obeležile su avgust/kolovoz i zakuvavanje atmosfere pred utakmicu Srbija - Hrvatska: nakon brojnih evropskih nagađanja o novom klubu Bošnjaka iz Novog Pazara, reprezentativca Srbije u pokušaju, srbijanska se sportska štampa osmelila da ga smesti u državni tim, uprkos sitnom neslaganju sa selektorom. Ništa od te priče, zapravo, neće igrati protiv reprezentacije Hrvatske 6. septembra, ali se nagađanja oko njegovog transfera nastavljaju, Atletiko, Milan, Roma, Galatasaraj, Liverpul...

Srbijanski selektor Siniša Mihajlović demantovao je 19. avgusta informaciju beogradskog Sportskog žurnala da će u državni tim za meč sa Hrvatskom, koji se igra 6. septembra u Beogradu, pozvati Adema Ljajića, fudbalera Fiorentine i Nemanju Matića iz Benfike.

"Nikad nisam pogazio svoju reč, niti ću to učiniti ovom prilikom. Ne znam odakle se pojavila ta informacija, i jedan i drugi znaju šta treba da urade da bi se našli na spisku", preneli su Mihajlovićeve reči beogradski pisani i elektronski mediji.

Matić se odazivao selektorovim pozivima do juna prošle godine, kada je poručio Mihajloviću da ga više ne poziva, ukoliko neće da ga stavi u startnu postavu. Bošnjak iz Novog Pazara Adem Ljajić je, pak, zbog verskih i etičkih razloga, odbio da peva srpsku himnu Bože pravde, što je, po Mihajlovićevom Sporazumu koji su reprezentativci potpisali sa Fudbalskim savezom Srbije, obaveza  svakoga od njih. Poslednji put oćutao je himnu pred utakmicu sa Španijom u maju 2012.  

Većinski podržan, kao, uostalom, i svi etnički čistači u Beogradu i diljem Srbije, Mihajlović je, ne sporeći Ljajićeve kvalitete, ponavljao stav iz svog prvog obraćanja javnosti sa nove funkcije: "Rekao sam da ćemo imati dva cilja, rezultatski - da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo - i drugi, moralni, da promenimo mišljenje o Srbiji u međunarodnim organizacijama. I svaki igrač treba da bude primer, na terenu i van njega". 

Moralni cilj 

Takmičarski je doživeo potpuni debakl, patriotski pripadnici etnički čistog zbora deklasirani su i poniženi, tako udešeni teško da su ostvarili imaginarni moralni cilj, što je, među nama, jedna od brojnih kretenoidno - domoljubnih sintagmi/maksima srbijanskog izbornika. Dobronamerni stručnjaci, koji su, kao i svi ostali, videli šta bi za reprezentaciju koja deluje kao sokolski klub značilo igranje vrhunskog evropskog profesionalca u top formi, savetovali su Ljajiću da peva na playback, bahato zamenjujući teze i podržavajući poznatog šovinistu na klupi državnog tima, pritom, to, valjda, tako ide, najneuspešnijeg selektora u istoriji srbijanskog fudbala. Atmosfera je bila, blago rečeno, neprijatna, mladi fudbaler je pozvan da se izjasni o vlastitom patriotizmu, a tabloidi su donosili horor priče, po kojima, verovali ili ne, pre utakmice Ljajić klanja!

Adem Ljajić (FOTO: Wikipedia)

Mladi fudbaler nije imao dilemu: “Selektor je tražio da pevamo himnu, ali morao sam da poštujem i sebe. Ipak, ako ne poštujem samog sebe, ne može niko posle da me poštuje”, rekao je neposredno nakon izbacivanja iz državnog tima, iz kojeg je, kako kaže Mihajlović, "izbacio sam sebe". Godinu dana kasnije nije promenio stav: "Potpisao sam ugovor sa Mihajlovićem, međutim, nisam ga dobro pročitao. Srbiju čine i Muslimani. Igrao sam deset godina u gotovo svim reprezentativnim selekcijama Srbije i niko mi nikada nije tražio da pevam himnu. Ako je to uslov za igranje u nacionalnom timu, onda se ja neću vratiti", rekao je godinu nakon poslednjeg reprezentativnog nastupa. 

Uoči utakmice sa Hrvatskom, Mihajlović ponovo hvali Ljajića, da se ne šalimo, jeftino provocira: "Da ja donosim odluke u Fiorentini, podneo bih finansijsku žrtvu da ga zadržim. Oni su to uradili sa Stevanom Jovetićem kada je došlo vreme da se obnovi ugovor, to mogu da urade i sa Ademom. Razlog zbog kojeg ga ne zovem nema veze sa njegovim talentom. Razgovarali smo o tome i on mi je rekao da oseća da ne može da peva himnu iz etničkih i verskih razloga. Razumem to, ali ja ostajem pri svom stavu", rekao je selektor Srbije. 

 Arkanu u čast

Probudila se, ipak, nada navijača Mihajlovićevog nasukanog broda - učinilo se na trenutak da bi kod selektora mogao prevladati iracionalni motiv, odnosno da mrzi Hrvate toliko da bi, za pobedu protiv njih, pozvao u tim čak i jednog Bošnjaka. Ipak nije, a mržnja ostala vidljiva, uprkos šmiranju iznenadnog napada prijateljstva i pozivima hrvatskom selektoru na pomirenje uz dalmatinsko vino (Igor Štimac: "Što reći o čovjeku koji je u jednim srpskim novinama izjavio da bi samo mene mogao hladnokrvno ubiti. Nikada nije pitao gdje su mu prijatelji za vrijeme rata, a potpisivao je podrške Arkanu i dokazivao svoje velikosrpstvo, iako mu je majka Hrvatica. Ja sam njemu davno oprostio, ali nikada se s njim ne bih mogao grliti ili popiti piće").

Ostalo je nezaboravno kako je vatreni Srbin iz Borova Sela, pre nego što je dobio crveni karton, pokušao da osakati čitav tim Hajduka 1991, u poslednjem finalu Kupa maršala Tita. Nikada nije krio svoje prijateljstvo sa monstrumom Željkom Ražnatovićem Arkanom, a u Hrvatskoj je, smatra Hrvatska stranka prava, počinio teško krivično delo: "Tokom rata kupovao sam za svoje sunarodnike oružje, ali i lekove, odeću i hranu.", priznao je Mihajlović u intervjuu za Gazzetta dello Sport uoči zagrebačkog susreta Srbije i Hrvatske. To je "čisto priznanje počinjenja kaznenih djela navedenih u Kaznenom zakonu (NN 125/11), glava 32. (Kaznena djela protiv Republike Hrvatske), čl. 340. i 344., a konkretno se radi o kaznenim djelima veleizdaje i pomaganja neprijatelju, koja su u potpunosti evidentna iz navedenih navoda u navedenom izvoru", tvrdi HSP.  

O poštovanju zapovednika tzv Srpske dobrovoljačke garde, iza koje je od početka raspada Jugoslavije ostavljao krvavi trag, rekao je: "Lako je iz inostranstva, sa kauča, upirati prstom i osuđivati. Arkan je branio Srbe u Hrvatskoj, kojima je prijetio masakr. Za te Srbe je bio heroj", ima specifično tumačenje novije istorije srbijanski izbornik.

Nije slučajno i nije prvi put: "Arkana sam dobro poznavao, družili smo se, bio je moj sportski prijatelj. Ne ulazim u to šta je bilo u ratu, prije i poslije. On mi je pomogao, pošto je moja majka Viktorija Hrvatica. Spasio je i jednog mog strica da ga ne ubiju. O njemu mogu da kažem sve najbolje." 

 Patriotski raspad sistema

I o još jednom zlikovcu: "Milošević (Slobodan, prim. aut.) je ostavio super utisak na mene, bar u ona tri kontakta koliko smo imali. On je bio predsednik moje države i zbog toga sam ga branio, kao što bih i svakog drugog predsednika. Mislim da je Milošević imao jedino moj dres, od svih nogometaša. Vidim da se u Hagu dobro drži, da ih zajebava." (Kurir, 2005.). 

Takav čovek ne može da shvati kako se neko ne ježi na srpsku slavu iz groba; srbijanska je himna, blago rečeno, sporna i za uravnoteženi deo većinskog naroda, tačno rečeno, niko se normalan ovde neće pronaći: “Iz mračnoga sinu groba/srpske slave novi sjaj/nastalo je novo doba/Novu sreću, Bože daj!/Otadžbinu srpsku brani/pet vekovne borbe plod/Bože spasi, Bože brani/moli ti se srpski rod”. 

 

Siniša Mihajlović (FOTO: Wikipedia)

Ko ovo otpeva, logično je da se patriotski žrtvuje, ostavi "srce na terenu" i osvoji poslednje mesto u kvalifikacijama za Mundijal. Ljajić neće da peva, poziva se na etičke i verske razloge, dovoljno je pristojan da ne pomene vlastiti IQ, ostaje iznad ovog nezapamćenog solfeđo poniženja. Neće igrati za reprezentaciju Srbije, ostali će asovi izbornika, iskustvo govori, na utakmici protiv Hrvatske overiti neuspeh u kvalifikacijama i zavapiti "Novu sreću, Bože daj!", pre nego što počnu da se patriotski raspadaju po terenu, nošeni podrškom paravojnih i narkodilerskih navijačkih bandi.  

Ljajić? Atletiko je u stanju da plati odštetu Fiorentini od deset do dvanaest miliona evra, za angažovanje bivšeg reprezentativca Srbije, Bošnjaka iz Novog Pazara. Mogu i Roma i Liverpul. U nagađanju o novom angažmanu govori se i da bi Milanu i Galatasaraju bilo od velike važnosti i to što Ljajić može da igra u grupnoj fazi Lige šampiona. Gotovo nevažno za ovu priču. Pre nešto više od godinu dana Ljajić je odbacio svaku mogućnost da igra za reprezentaciju BiH. Biografija mu je i dalje na sajtu reprezentacije Srbije. 

Mihajlović? Ima podršku srbijanske javnosti za etničko čišćenje, patriotsko iživljavanje, neuspehe mu, fakat, mnogi zameraju, zasad ne dovoljno snažno da onemoguće produženje ugovora koje najavljuje. Ko misli da jedino bog može da pomogne, uvek može da zapeva: "Nek na srpskoj blista grani/bratske sloge zlatan plod,/Bože spasi, Bože hrani/srpske zemlje, srpski rod!" 

Lupiga.Com