OBOŽAVAOCI KULTURE: Zašto srpski rusofili obožavaju Putina?
Dok se širom planete ljudi masovno zgražavaju nad bestijalnom agresijom Rusije na Ukrajinu, u srpskom svetu organizuju se skupovi podrške ruskoj braći. Okupljaju se osobe koje sebe nazivaju rusofilima po Beogradu, Nikšiću, Podgorici, Bratuncu, sa navijačkih tribina u Srbiji i Republici Srpskoj stižu obodrenja ruskim trupama da istraju, a prorusko raspoloženje se ispoljava i po društvenim mrežama i u svakodnevnom životu. Pristalice ruske invazije poručuju da su Srbi i Rusi braća zauvek, da je Putin najjači državnik na svetu, da su oni na strani ruskog naroda, da nas spajaju pravoslavlje i duša slovenska, i sve u tom stilu. Kad ih neko malo pritisne argumentima uza zid, pozivaju se na veliku rusku kulturu, pljušte opšta lektirska mesta, spominju neizbežnog Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, sete se i Čajkovskog, pa i ponekog slikara, Kandinskog, Maljeviča, Šagala.
Pod firmom rusofilije već godinama se provlače razni sadržaji sumnjivog kvaliteta, što je danas, u trenutku kad ruske trupe pretvaraju ukrajinske gradove u prah i pepeo, postalo više nego očigledno. Ljubav prema Rusiji, ruskoj umetnosti i kulturi, ruskom narodu i svemu ruskom ne mogu biti opravdanje za ubijanje civila, masovni egzodus Ukrajinaca i razaranje čitave jedne zemlje. Koju to Rusiju vole srpski rusofili? Kad kažu da stoje uz ruski narod – na koga zapravo misle? Rusija je ogromna zemlja u kojoj živi preko 140 miliona stanovnika, ljudi međusobno različitih, često suprotstavljenih, ne mogu se svi trpati u isti koš.
Pravi Rusi su policajci
U desetinama ruskih gradova svakodnevno se odvijaju demonstracije protiv rata u Ukrajini i Putinovog zločinačkog režima. Policija svakog dana hapsi hiljade nepokornih građana Rusije, mlati ih i zlostavlja na razne načine zato što su se drznuli da se usprotive diktatoru. Samo u jednom danu uhapšeno je više od 3.500 učesnika demonstracija. Za naše rusofile ti demonstranti očigledno ne spadaju u ruski narod. Pre par dana u Moskvi je privedena grupa demonstranata među kojima je bila i devetnaestogodišnja studentkinja Ana Simonjan. Policajci su je maltretirali, nazivali je ološem i kurvom, šamarali je, udarali nogom u stomak, vukli je za kosu, polivali vodom i pretili joj silovanjem. Naši rusofili nisu na njenoj strani, već podržavaju Putinove policajce i njihovu brutalnost.
Uhapšeni ne može biti Rus (FOTO: HINA/EPA/Maxim Shipenkov)
Nisu samo demonstranti na meti ruskog režima, već i deca. Dvanaestogodišnji Kiril iz Moskve, učenik šestog razreda, postavio je nastavnici nekoliko nezgodnih pitanja na času. Na primer, zašto je ruska vojska povela rat protiv Ukrajine i kad će se sve to završiti. Kad je nastavnica rekla da Ukrajinci od prvog razreda uče da je njihova zemlja supersila, da to piše u njihovim udžbenicima, Kiril se pobunio i rekao da ima mnogo prijatelja u Ukrajini i da takvih stvari u njihovim udžbenicima nema. Nakon časa dečak je u hodniku uzviknuo „Slava Ukrajini!“
Nepoznat neko je sve to prijavio policiji, pa su službena lica u nedelju pokucala na vrata stana u kojem žive Kiril i njegova majka Natalija. Dečak je bio sam kod kuće, nije hteo da otvori, besni policajci su isključili struju u stanu i ispod vrata provukli poziv za saslušanje. Na pozivu je napisan datum saslušanja i upozorenje da će Kiril biti uhapšen ako se ne pojavi u policijskoj stanici. Kad brbljaju o ruskom narodu naši rusofili ne misle na Kirila, „disidenta iz VIa“, on za njih nije Rus, pravi Rusi su panduri koji maltretiraju maloletno dete samo zato što postavlja pitanja.
Ropske duše
Srpski rusofili zaista obožavaju Ruse, ali selektivno, nije njihovo srce tako veliko da u njemu ima mesta baš za sve žitelje najveće slovenske zemlje. Na primer, ne vole opoziciju, ne podržavaju Alekseja Navaljnog koji čami u Putinovom kazamatu, a nije im drag ni Boris Njemcov, iako je mrtav, pa više ne ugrožava vlast ruskog hazjajina. Vole rusofili rusku kulturu, ali nemaju nimalo razumevanja za spajanje aktivizma i umetnosti. Kada su 2012. godine Nadežda Tolokonikova i Marija Aljohina iz benda „Pussy riot“ osuđene na dve godine zatvora zbog performansa „Bogorodice Djevo, oteraj Putina“ izvedenog u moskovskom Hramu Hrista Spasitelja, sreći ovdašnjih putinoljubaca nije bilo kraja.
To su isti oni što danas kukaju kako svet nema razumevanja za kremaljsku stranu priče, kako je jednoumlje zavladalo tobože demokratskim svetom, kako zapadni zločinci ukidaju Sputnjik i Russia Today kao oruđa Putinove propagande. Danas stoje na prvoj liniji odbrane navodne slobode govora i izražavanja, a pre deset godina su padali u oduševljenje zbog robijanja dve aktivistkinje. Dok se svim silama bore za slobodu da ceo svet sluša zvanične laži Kremlja, nekako im promiče da Putin zabranjuje malobrojne slobodne medije, ukida Facebook i Twitter, te pretvara rusku javnost u slovensku verziju Severne Koreje. Biće da to srpskim rusofilima ne smeta, da se oni pitaju nikakve slobode ne bi ni bilo, samo uživanja u ropstvu pod čizmom kremaljskog silnika. Nema većeg zadovoljstva za njih od podaništva moćnom gospodaru, samo to ropske duše ispunjava osećanjem nekakve nakazne sreće.
Srpski rusofili u Ruse ne ubrajaju ni desetine ubijenih novinara u Rusiji. Ana Politkovska, Jurij Šćekočihin, Igor Domnikov, Natalija Estemirova i Anastasija Baburova, da pomenem ubijene novinare iz samo jedne redakcije, iz „Novaje gazete“ – očigledno nisu Rusi i Ruskinje, pa ih ne treba žaliti, niti tražiti pravdu za njihovu nasilnu smrt. Baburova je istraživala neonacističke pokrete u Rusiji, a naši rusofili su ovih dana iznenada otkrili u sebi izraziti animozitet spram ovakvih ekstremističkih grupa. Zar ne bi trebalo da su na njenoj strani? Doduše, među organizatorima skupa u Beogradu bili su i zabranjena ekstremno desničarska organizacija „Obraz“ i antimigrantske „Narodne patrole“. Njihovom srcu su verovatno bliži neki drugačiji Rusi, recimo oni iz Borbene organizacije ruskih nacionalista čiji je lider Nikita Tihonov osuđen na doživotnu robiju za ubistvo Anastasije Baburove i advokata Stanislava Markelova.
Ubijanje slovenske braće
Slovensko bratstvo kao razlog podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu takođe je na klimavim nogama. Zar Ukrajinci takođe nisu Sloveni? Neka im rusofili ne priznaju postojanje rukovodeći se Putinovim rečima, neka su svi Ukrajinci samo zabludeli Rusi – to samo pogoršava čitavu stvar. Zašto bi rusofil podržavao međusobno ubijanje Rusa? Osim ako ne misli da jači ima pravo da tlači i ubija slabijeg, pogotovo ako potonji odbije da bude rob. Pravoslavlje kao razlog podrške Putinu je tek idiotska maštarija, ne samo zato što su i Ukrajinci pravoslavni.
Ratnici s beogradskog asfalta imaju Z na kolima (FOTO: HINA/EPA/Andrej Cukic)
Rusofili, kao tobožnji vernici, listom veličaju Kijevsku Rusiju, tu je ruski narod pokršten, tu su nastali prvi veliki pravoslavni hramovi, to su najveće ruske svetinje. Ovih dana gledamo slike pravoslavnih crkava koje je razrušila upravo ruska artiljerija. I to je samo početak opšteg razaranja sakralnog nasleđa, najgore tek sledi, jer ruski topovi gađaju šta stignu. Zar se tako brane pravoslavne svetinje? Zašto srpskim rusofilima koji su onomad litijali braneći svetinje u Crnoj Gori ne smeta rušenje crkava u Ukrajini? Biće da je i njihovo pravoslavlje šuplja priča, baš kao i njihova rusofilija.
Potomci Ilije Čvorovića
Od svih izgovora za podršku ruskoj agresiji najsumanutiji je onaj koji se poziva na grandioznu rusku kulturu. Kao, rusofili toliko vole ruske pisce i ostale umetnike, cene i poštuju rusko stvaralaštvo do neba i natrag, to je dokaz da su Rusi veliki narod, pa ih zato danas treba podržati, baš kao i vođu države Vladimira Putina. A i sam Volođa je posvećeni poklonik ruskih klasika, evo pre par godina je citirao Tolstoja, njegove reči upućene Bunjinu, što su ovdašnji ruskokolonaški mediji preneli kao senzaciju prvog reda.
Kakve veze ima Vladimir Putin s ruskom kulturom i ruskim piscima? Da nije hazjajin možda baštinik velike ruske umetničke tradicije? Činjenice govore suprotno, ne samo ove najnovije sa ratišta, gde je očigledno da je Putin ubica i uništitelj, neprijatelj svega ljudskog, životnog i stvaralačkog. Putin je naslednik jedne sasvim druge ruske tradicije. Ruski gospodar je prvi deo radne karijere proveo kao oficir KGB-a, a do dana današnjeg je ostao čovek kagebeovskog mentalnog sklopa. KGB i Čeka su organizacije najzaslužnije za satiranje ruske kulture i književnosti. Putinovi prethodnici strpali su u logore svakog pisca koji im je dopao ruku, progonili su i mučili sve što iole vredi u ruskoj kulturi, a ostatak su proterali iz zemlje.
Ljubitelji ruske književnosti (FOTO: HINA/EPA/Andrej Cukic)
Ubili su Osipa Mandeljštama u logoru, streljali Isaka Babelja i Borisa Piljnjaka, stradao je Aleksandar Vvedenski, Danil Harms je umro u zatvoru, Pavle Florenski je streljan, kao i Nikolaj Gumiljov. Putinova firma progonila je Nadeždu Mandeljštam, Anu Ahmatovu i Mihaila Zoščenka, hapsila Jevgenija Zamjatina i Borisa Pasternaka, zabranjivala Mihaila Bulgakova, strpala u Gulag Nikolaja Zabolockog. U emigraciji su završili Lav Šestov, Nikolaj Berđajev, Andrej Beli, Marina Cvetajeva i mnogi drugi. Emigrant je bio i pomenuti Ivan Bunjin, prvi ruski dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Mnogi pisci i intelektualci koji su preživeli pakao staljinističkih logora ostavili su remek-dela o paklu na zemlji, poput Aleksandra Solženjicina u "Arhipelagu Gulag", Varlama Šalamova u "Pričama sa Kolime" ili Karla Štajnera u "7000 dana u Sibiru". A Putin nije baštinik ovih velikana ruske kulture, već onog koji ih je progonio i ubijao – Josifa Visarionoviča Staljina.
U tome je mračna tajna ovdašnjih tobožnjih rusofila. Ne vole oni ni Rusiju, ni ruski narod, ni pravoslavlje, ni Slovene, a ponajmanje rusku kulturu o kojoj najčešće ne znaju ništa. Oni obožavaju čvrstu ruku, diktatora, totalitarni režim, ropstvo, izolaciju od sveta, smrt i razaranje. Baš kao i njihov duhovni preteča Ilija Čvorović.
Lupiga.Com via Žurnal.info
Naslovna fotografija: HINA/EPA/Andrej Cukic
@Stolac & @Biljana, nije važno, ali dobro je znati. "slaven(i)" je također sṙbska rieč, koliko i "slovën(i)". ova druga je starïja iz "staroslavenske" osnove, dočim je pṙva mlađa iz russkoga, pṙvič u širjoj porabi s pojavom vūkova rječnikā u XIX stoljeću. u dalmaciji je pak glasila "slovïnac" i "slovïn(in)", u kajkavskoj hṙvatskoj također "slovënec"/"slovënin", dočim pod uplivom latinskoga u "slavoniji" i danas glasi "slavonac".