Životni put predsjedničkog kandidata Džonija Kerija

Ivan Kegelj

24. listopada 2004.

Životni put predsjedničkog kandidata Džonija Kerija

Evo ga, još jedna - prigodna novica uz početak demokratskih izbora u suverenim i nezavisnim Državama. Ovaj put ćemo uz obilje prigodnih fotografija proći životnim putem Johna Kerryja. Opet napominjem - slobodno kliknite na opširnije, jer nije riječ je o nekom mom maloumnom tekstu, već o majstorluku srpskog Internet izdanja BBC-a


Privilegovano detinjstvo

Džon Keri rođen je 11. prosinca 1943. godine u patricijskoj porodici iz Masačusetsa.

Njegov otac Ričard je bio amerčki diplomata a majka Rozmari član bogate brodovlasničke porodice Forbs.

Kerijevo detinjstvo je bilo podeljeno između niza privatnih škola i letnjih odmora u Francuskoj.

Na fotografiji je Džon Keri drugi sa desne strane, zajedno sa bratom Kameronom, sestrom Dijanom, koja je druga sa leve strane, i sestrom Pegi.

Zvezda sporta

Visoki rast je pomogao Keriju da postane sportska zvezda, prvo u prestižnoj privatnoj školi Sent Pol u Nju Hamširu a kasnije i na univerzitetu Jejl.

Na fotografiji je Džon Keri kao član univerzitetskog hokej tima.

Tokom perioda provedenom na Jejlu, Keri se priključio ekskluzivnom klubu Lobanje i Kosti, koji za svoje članove bira mladiće za koje veruje da će postići velike uspehe u budućnosti.

Dve godine kasnije će njegov politički rival i kolega student sa Jejla Džordž Buš, takođe postati član ovog kluba.

Kontakt sa velikanima


Dok je bio na Jejlu, Keri se na kratko zabavljao sa Dženet Očinklos, mlađom polusestrom Žakline Kenedi.

To je bila veza koja ga je dovela u kontakt sa šarmantnim, mladim predsednikom Džonom Kenedijem.

Fotografija pokazuje Kerija krajnje levo, tokom leta 1962. godine u društvu predsednika i ostalih članova porodice na jednodnevnom izletu po zalivu Narangaset.

Vijetnamski ratni heroj

Keri se 1966. godine dobrovoljno javio za odlazak u Vijetnam gde je bio pripadnik dve različite vojne jedinice.

Prvo je bio stacioniran na raketnom nosaču u zalivu Tonkin gde je bio pošteđen od direktnih od borbenih okršaja.

Njegov drugi zadatak je bio mnogo opasniji, dok je kao komandant patrolnog čamca, patrolirao deltom Mekonga.

Bio je ranjen tri puta, i odlikovan je ordenima Purpurno srce kao i srebrnom i bronzanom zvezdom.

Anti-ratni aktivista

Tokom borbi u Vijetnamu, Keri je brzo izgubio iluzije vezane za svoje učešće u rat.

Po povratku u SAD, Keri se uključio u anti-ratnu kampanju kao novi član grupe zvane Vijetnamski veterani protiv rata.

Fotografija pokazuje Kerija koji se pridružuje ostalim anti-ratnim demonstrantima u podnožju bostonskog spomenika Banker Hil u maju 1971.

Sve poznatiji

Džon Keri je zakoračio na političku scenu kada je svedočio ispred senatskog Komiteta za međunarodne odnose u vezi vijetnamskog rata.

Tada je postavio slavno pitanje članovima Komiteta:

"Kako je moguće tražiti od čoveka da bude baš taj koji će umreti u Vijetnamu? Kako se pita čovek da bude taj koji će umreti za grešku?"

Miljenik medija

Nakon što se pojavio ispred senatskog Komiteta, Keri je postao poznata ličnost i uvek tražen gost na radiju i televiziji.

Ovaj uglađen,odnegovan član visokog društva je bio sušta suprotnost od uobičajenog stereotipa vijetnamskog veterana i borca protiv rata.

Fotografija pokazuje Kerija koji je učestvovao u političkoj debati u TV šou programu Dika Kaveta.

Prve političke modrice

Tokom 1972. godine, Keri je pokušao da iskoristi svoju novopronađenu političku slavu kandidujući se za Kongres.

Glatko je postao kandidat Demokratske stranke za Lovel u Masačusetsu i izledalo je kao da bi mogao da pobedi na izborima.

Medjutim, glasači su odbacili 28 godina starog anti-ratnog aktivistu u korist kandidata Republikanske stranke, tako da su Kerijevi snovi o brzom sticanju političke slave na samom početku pali u vodu.

Povratak

Nakon poraza na izborima za Kongres, Keri se posvetio svojoj advokatskoj karijeri.

Diplomirao je prava na univerzitetu u Bostonu 1976. godine, i nakon toga je iznenadio svoje liberalne prijatelje kada je prihvatio stalno zaposlenje u kancelariji pravnog tužioca za oblast Midlseks.

Tek 1982. godine se vraća nazad u politiku, kada je izabran za zamenika guvernera Masačusetsa, Majkla Dukakisa.

Uspon na političkoj lestvici

Samo nekoliko godina kasnije, 1985. godine, Keri je dao zakletvu kao američki senator Džordžu Bušu starijem, ocu svog budućeg političkog protivnika.

Ubrzo nakon stupanja na funkciju, on je dobio i željeno mesto u senatskom Komitetu za međunarodne odnose, istim pred kojim je svedočio početkom sedamdesetih godina.

Sebi je napravio ime radeći na istrazi povodom navodnih optužbi da Reganova vlada nelegalno pomaže kontra-pobunjenike u Nikaragvi.

Braća po oružju

Kako su godine prolazile, vijetnamski rat je gubio na važnosti kao političko pitanje, ali je i dalje imao centralno mesto u Kerijevom životu.

Udružujući snage sa republikanskim senatorom i saborcem u vijetnamskom ratu Džonom Mekejnom, Džon Keri je pokrenuo kampanju za poboljšanje odnosa između Amerike i Hanoja.

Njih dvojica su zajedno radeći, postali dobri prijatelji i zajedno su vodili istrage o sudbinama američkih vojnika koji su se od kraja vijetnamskog rata, zvanično vodili kao nestali.
 
Građenje mostova

I Keri i Mekejn su radili na premošćavanju diplomatskog jaza između Amerike i Vijetnama.

Obojica su bili na strani predsednika Bila Klintona kada je najavio normalizaciju odnosa između SAD i Vijetnama 1995. godine.

Ponovo su bili na njegovoj strani 2000. godine kada su SAD i Vijetnam potpisale sporazum o trgovinskoj saradnji.

Lice u gomili

U siječnju 2003. godine, Keri je najavio svoju nameru da se kandiduje na predsedničkim izborima naredne godine.

Na početku je, inače tihom čoveku, kojem je često bilo prigovarano da mu nedostaje dinamičnost, bilo teško da se probije u prvi plan.

Džon Keri je bio samo jedan od kandidata koji se nadao da će obezbediti nominaciju Demokratske stranke, dok je Hauard Din važio kao sigurni favorit za pobednika.

Fotografija pokazuje Kerija, prvog sa leve strane, dok pokušava da se istakne tokom debate sa Denisom Kucinićem, Džon Edvardsom, Al Šarptonom i Hauard Dinom.

Pobeda mirnog čoveka

U januaru 2004. godine, Keri je iznenadio posmatrače kada je pobedio Hauarda Dina na partijskom sastanku u Ajovi. Jedan po jedan od izazivača Džona Kerija su odustajali, takoda je on ostao kao jedini logični kandidat za predsednika.

Keri je 1995. godine oženio Terezu Hajnc, udovicu republikanskog senatora Džona Hajnca koji je umro u avionskoj nesreći 1991. godine.

Fotografija pokazuje moguću prvu damu SAD, kako sa pridružuje suprugu tokom slavlja zbog njegove pobede u Ajovi.

Partner za izbornu trku

Da bi upotpunio svoji tim tokom predizborne kampanje za predsednika SAD, Keri je morao da izabere jednog od demokratskih protiv-kandidata da mu pomogne.

Nakon mnogo špekulacija ko bi bio najbolji izbor, i da li će možda i njegov stari republikanski prijatelj Džon Mekejn da se priključi, Keri se ipak odlučio za Džona Edvardsa početkom jula 2004. godine.

Tim za vođenje Kerijeve kampanje se nada, da će mladi advokat iz Severne Karoline, koji ima status čoveka koji je praktično krenuo sa dna i uspeo uživotu, svideti američkim biračima.

Miropomazani vođa

Džon Keri je zvanično prihvatio da bude kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD.

U uvodnom delu govora na nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke u Bostonu, Keri je obećao da će se boriti za jaču Ameriku.

Reporteri su javili da je govor bio izuzetno dobro prihvaćen od strane delegata.

Kako će govor uticati na američke birače, ostaje tek da se vidi.