Zdravko Mamić čovjek je sa stotinu lica, a jedno od tih lica voli svoje neprijatelje optužiti da Hrvatsku žele vratiti u Jugoslaviju. Međutim, čim se nađe pred novinarima iz susjedne Srbije, Zdravko se na spomen Jugoslavije raznježi, pa ustvrdi da je to bila najljepša država na svijetu. Sam bog zna koji Zdravko Mamić je pravi Zdravko Mamić i što on zapravo misli. Kako bilo, novi Zdravkov izljev ljubavi prema zajednici južnih Slavena objavljen je na stranici Zurnal.rs. Na ovom mjestu prenosimo razgovor u cijelosti, riskirajući da nas Zdravko optuži da Hrvatsku želimo vratiti u Jugoslaviju.

 

Zvanično je izvršni dopredsednik Dinama, ali je zapravo sve – Zdravko Mamić. U njegovim rukama su i mač i kolač. Bog i batina. Saradnici pred njim stoje mirno i obraćaju mu se sa „šefe“. On uzvraća milozvučno i sa osmehom. Kad hoće, ume s ljudima. Ljubazan je, duhovit i šarmantan. Ali, kad neće, kad mu neko zasmeta, onda iz njega prosto pokuljaju reči. Kakav god da jeste, jedno mu se ne može osporiti – uspešan je, nenadmašan u zgrtanju novca na transferima. Kad oseti priliku, u očima mu zasija – evro. Ekskluzivni razgovor za „Žurnal“ počinjemo konstatacijom da su od nekadašnjih velikana na prostorima bivše Jugoslavije ostali samo Dinamo i Partizan. Partizan kao učesnik Lige šampiona, a Dinamo sa šansom da ove zime prvi put posle 40 godina prezimi u Evropi.

– Da, činjenica je da su Dinamo i Partizan perjanice. Uspeli su u tome jer su imali sposobne čelnike i kontinuitet u radu. Međutim, veliko je pitanje koliko će još biti tako. Delujemo u nenormalnim uslovima, zbog hroničnog nedostatka finansija, zbog problema sa vlastitim navijačima, zbog infrastrukture iz 19. veka. Povrh svega, naš proizvod nema kupca. Publike nema na našim stadionima.

Koliki je godišnji budžet Dinama?

– Minimalno 15 miliona evra. Nama je potreban toliki novac jer smo u svemu dostigli određene standarde ispod kojih se više ne može. Ako dovedete nekog stranca kao što su Kufre ili Tonel i plaćate ga 500 hiljada evra po sezoni, onda domaći igrač ne može zarađivati 30 ili 70 hiljada evra. Osim toga, Dinamo je veliki organizam pa su takvi i troškovi. Na primer, u omladinskoj školi zapošljavamo 30 trenera. Taj klupski segment puno košta ali i uzvraća. Igrači koji poniknu u našoj školi na tržištu dostižu najveće cene.

Znači, kao i u Srbiji, najviše se zarađuje od prodaje igrača?

– Dinamo se 90 odsto finansira iz inostranstva, od prodaje igrača i prihoda od učešća u evropskim takmičenjima. Dok ozbiljni inostrani klubovi od ulaznica, televizijskih prava i suvenirskog programa ostvaruju od 60 do 80 odsto prihoda, u Dinamu je to, kao i u Srbiji, samo 2–3 %. U Rumuniji klubovi od TV prava dele 110 miliona a u Turskoj 600 miliona evra, dok je Dinamova godišnja zarada jedva 50.000 evra.

Kako ste onda u takvim okolnostima uspevali da ostvarite višemilionske transfere. Priča se da je zahvaljujući Mamiću Dinamo zaradio blizu 100 miliona evra od prodaje igrača. U čemu je tajna?

– U tome što sam u određenim situacijama mogao da kažem – ne. Pre desetak dana kod nas su bili ljudi iz Arsenala. Za naša dva klinca, u pitanju su Šime Vrsaljko i Mateo Kovačić, hteli su da plate 20 miliona evra, a da ti dečaci još neko vreme ostanu u Dinamu. Glatko sam odbio. Nema tu velike mudrosti. Čovek je slobodan koliko je ekonomski nezavisan. Dok imam prostora, rizikujem. Kockam se i do sada sam uvek dobijao…

SPAS U REGIONALNOJ LIGI

Zdravko Mamić ima jasan stav i kada je u pitanju formiranje regionalne lige u fudbalu.

– Mi koji radimo u fudbalu taoci smo naših mladih država koje nisu u stanju, uz pomoć zakona i njegove primene u praksi, da reše problem huliganstva na stadionima i na ulicama. To je ključni problem za organizaciju regionalne lige bez koje nam u fudbalu nema dobrih rezultata, podizanja kvaliteta i ekonomskog napretka. Zdrav razum nalaže da se okupimo, ali bojim se da još nije vreme za to. Ipak, spreman sam da učestvujem u razgovorima na tu temu. Ko god ima pametnu ideju, dobiće u meni sagovornika. Da jednom krenemo sa mrtve tačke, u operacionalizaciju, a ne da odustajemo na samom početku govoreći da je to nemoguće…

VEČERA SA ABRAMOVIČEM

Zdravko Mamić 18. decemebra u Londonu ima ugovorenu večeru sa Romanom Abramovičem i Karlom Anćelotijem:

– Tražili su da se sretnemo. Za njih je provokativno što je Dinamo u odnosu na broj stanovnika u Hrvatskoj najveći izvoznik fudbalera u Evropi, drugi je Porto. Delegacija Mančester Junajteda najavila je dolazak u Zagreb 15. decembra, interesuju ih naši igrači…

LJUPKO PETROVIĆ JE BLAGO

Odnedavno trener zagrebačke Lokomotive je Ljupko Petrović. Angažovan je sa jasnim ciljem u tom prvoligaškom klubu koji je Dinamova filijala:

– Znam ko je Ljupko Petrović, znam i da je sa Zvezdom bio prvak Evrope, ali kad sam pročitao njegovu biografiju i video gde je sve radio – smrzao sam se. Čovek takvog iskustva i znanja je pravo blago. Angažovali smo ga da radi u Lokomotivi mirno, bez rezultatske presije. Njegov je osnovni zadatak da obučava i priprema mlade igrače za Dinamo.

JUGOSLAVIJA NAJLEPŠA DRŽAVA NA SVETU

Iako svestan da će izazvati različite komentare, Zdravko Mamić ne libi se da javno kaže:

– Jugoslavija je za mene bila najlepša država na svetu. Imala je sve. I fudbal je u njoj bio vrhunski. Zato mi je nelogično da danas mogu bez problema da dovedem igrača iz Kameruna, a iz Srbije ne mogu. Zašto? Privrednici naše dve države sarađuju i imaju uspehe zbog toga, dok tako nešto u fudbalu nije moguće. Pa, ljudi moji, kad bi Dinamo doveo 3 igrača iz Srbije plasirao bi se u Ligu šampiona. Isto važi za Partizan sa eventualnim pojačanjima iz Hrvatske.

Miroslav Gavrilović (www.zurnal.rs)