Držim kako na Jelinčičeve nebuloze ne treba trošiti riječi, jer on je o sebi sve sam rekao, i to više puta. Intervju je izašao 8. listopada 2003. godine u banjalučkom "Novom reporteru" i prenosim ga samo djelomično. Sa Zmagom je razgovarao Slobodan Durmanović, što je glavni razlog zašto je sve na ekavici … Uživajte …

- Na osnovu čega tražite sazivanje "mirovne konferencije" na kojoj bi tema bila revizija sadašnjih granica među nekadašnjim republikama SFRJ?

- Sadašnje granice su donekle kopije onih granica iz vremena SFRJ, a te granice su bile samo administrativne, donete na AVNOJ-u, bez ikakvih sporazuma i ugovora među republikama ili na nivou tako napravljene države. Tačnije, donete su kao rezultat dogovora komunističkih elita, koje su predstavljale samo osam odsto populacije SFRJ. Pri tome je zanemareno to što je za vreme Drugog svetskog rata NDH, kao ustaška tvorevina, bila na strani nacifašizma. Izgubila je rat a ipak je zadržala jedan izuzetno veliki teritorij, na koji nije imala prava, jer je poražena strana. Zadržala je, čak, isti taj teritorij i posle raspada SFRJ i jednostavno je prisvojila kompletno Jadransko more, koje je, posle Pariskog mirovnog ugovora i Osimskog sporazuma, posle Drugog svetskog rata bilo dodeljeno tadašnjoj Jugoslaviji, a ne Hrvatskoj. Hrvatska, dakle, prisvaja ono što nije njeno, jer delovi Jadranskog mora treba da se podele na druge zemlje, pogotovo zato što današnja Hrvatska, kao naslednica NDH, mora da izmiri i ratnu štetu i vojne reparacije iz vremena Drugog svetskog rata. Ja predlažem da Istru sa ostrvima Krk, Cres i Lošinj treba da dobije Slovenija, Zadar sa okolinom treba da dobije Italija, jer Hrvatska, nakon raspada SFRJ, nije ratifikovala Osimski sporazum sa Italijom, kao što je to učinila Slovenija, kao jedna od naslednica SFRJ. Dalje, BiH treba dati izlaz na otvoreno more, ne samo kod Neuma gde nema prodora u međunarodne vode. I, na kraju, Srbiji treba vratiti Dubrovnik i Konavlje, jer je taj teritorij, prilikom ukidanja Zetske banovine i stvaranja Hrvatske banovine 1939. godine, jednostavno bio oduzet Srbiji i poklonjen Hrvatskoj … Ja samo tražim da se to iznese na jednoj međunarodnoj mirovnoj konfernciji, koju će organizovati EU, SAD i Rusija, pod okriljem UN-a.

- Budući da su EU, SAD i Rusija već priznali sadašnje granice zar cela ta priča nije bespredmetna? Zašto mislite da bi oni sada pristali da razgovaraju o promeni granica koje su sami priznali po preporuci Badenterove komisije 1991. godine?

- Evropa nikada nije priznala te granice, nego se nekako pomirila s idejom Badenterove komisije koja danas više ne postoji, jer je bila samo privremeni organ. Evropa zna da se granice fiksiraju samo na mirovnim konferencijama. Ljudi iz evroatlanskih organizacija sa kojima sam razgovarao, rekli su mi da znaju da granice treba da se srede, jer dok se to ne uradi oni su svesni da na prostoru bivše SFRJ nikada neće biti mira. To je rekao i ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Ivanov, kada je bio u poseti Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani. On je rekao da granice nisu sređene i da se to treba uraditi na balkanskoj konferenciji. Evropa je to obećala početkom devedesetih godina, iako se i tada znalo za preporuke Badenterove komisije …

- Ko su ljudi iz evroatlanskih organizacija koji su vam rekli da granice tek treba da se srede?

- To su ljudi koji su članovi Evropskog parlamenta, Saveta Evrope, NATO-a, iz raznih partija: i levih i desnih. Ima ih iz raznih zemalja: Francuske, Belgije, Engleske, Holandije, Nemačke, Italije. To nisu nikakvi ekstremisti … Ne mogu sada da vam kažem njihova imena.

…

- A što ako se pitanje granica ne bude rešilo do ulaska Hrvatske u EU, zašto bi onda stanovnici Istre i Zadra tražili da se priključe Sloveniji, odnosno Italiji?

- Hrvatska neće biti primljena u EU pre 2017. godine, a verovatno ni tada. To što njihove vlasti pričaju da će se to desiti do 2007. godine je pričica za malu decu.

- Ali, ako Slovenija uđe u Eu u sadašnjim granicama, to pitanje za Eu bi bilo skinuto sa dnevnog reda?

- Nije to tako jednostavno. Imamo primer razgraničenja Italije i Francuske, koje su obe bile članice i EU i NATO-a. Istina, oni su to rešavali 25 godina, ali su rešili svoje granice.

- Kada je reč o granicama na Balkanu, goruće pitanje za EU je Kosovo i Metohija. EU izbegava da otvori pitanje konačnog statusa, Srbija polaže pravo na tu teritoriju prema Rezoluciji UN-a 1244, a Albanci na osnovu svog ranijeg referenduma na kojem su se izjasnili za nezavisnost pokrajine.

- Po ovome sada, Kosovo je deo Srbije, teritorijalno, ali će verovatno dobiti neku autonomiju. Pitanja na Balkanu ima puno i kada se otvori pitanje granica, srediće se i problem Kosova. Mogu vam reći da hrvatski problem nije daleko od albanskog. Veze između hrvatskih i albanskih političara su jače nego što se misli.

- Na šta mislite konkretno?

- Uskoro će se videti. Ne mogu sve stvari još da vam kažem. O tom - potom.

…