LEGENDE HAJDUKA U BEOGRADU: Utakmica bez ružne reči
(FOTO: e-novine)
Fudbalski asovi iz Splita i Beograda prvi put posle rata na istom terenu, dalmatinske pesme u izvođenju splitske klape Sveti Florijan, pobednice poslednjeg Festivala klapa, uoči utakmice i na poluvremenu, burni aplauzi više stotina navijača u subotu, u Sportskom centru Banjica na predstavljanju, jedna jugoslovenska trobojka u publici, ostavili su najsnažniji utisak na susretu prijatelja i velikih sportskih rivala koji je, pod pokroviteljstvom Fudbalskog saveza Beograda, organizovala Zajednica Hrvata Beograda "Tin Ujević".
Fudbalski veterani Beograda pobedili su fudbalere Splita, Bačvica, sačinjenog od nekadašnjih nogometaša Hajduka rezultatom 5 : 3. Nastupili su uglavnom reprezentativci bivše Jugoslavije, učesnici svetskih prvenstava u SR Nemačkoj 1974. i Španiji 1982, standardni prvotimci Crvene zvezde, Partizana OFK Beograda i Hajduka, te mlađa pojačanja. U većem delu susreta inicijativu, bolju kontrolu lopte i organizaciju igre imali su fudbaleri domaćina (igrali su Predrag Jušić, Nikica Klinčarski, Dragan Tomić, Vladimir Petrović - Pižon, Momčilo Moca Vukotić, Vladimir Jocić, Jovan Stanković, Miloš Šestić i kapiten Stanislav Karasi; selektor Slobodan Santrač), dok su igrači gostujućih (Zoran Simović, Vilson Džoni, kapiten, Nikica Cukrov, Blaž Slišković, Miloš Bursać, Dževad Prekazi, Dušan Pešić, Ivica Šurjak i Nino Treskavica; selektori Dragan Holcer i Ivan Gudelj), sa više ili manje uspeha, pokušavali da solo akcijama dođu u gol šansu, završavajući napade uglavnom iznuđenim šutevima pored gola i pogrešnim dodavanjima.
(FOTO: e-novine)
U nadmetanju koje je zaslužilo prelaznu ocenu, pre svega za borbenost, koja je na momente bila na ivici dozvoljenog - odlično su sudili Zoran Petrović i Dušan Čolić - strelci za domaće bili su Klinčarski, Vukotić, Stanković, Šestić i Tomić, a u gostujućem timu golove su postigli Šurjak i Bursać (2).
Petrović i Vukotić bili su, kao po davnom opisu radnog mesta, kreatori igre domaćih, kojima je protivnik olako prepuštao sredinu terena; jedan od najboljih bio je Klinčarski, koji je presecao pasove gostiju i organizovao kontranapade, dobro čuvani Karasi elegantno je igrao neku vrstu sidraša i sa nekoliko uspešnih poteza podsetio na nezaboravne partije iz sedamdesetih godina prošlog veka. Šestića je publika podsticala da dribla, bljesnuo je u drugom poluvremenu dvostrukom varkom tela, gotovo u mestu, pri postizanju pogotka, pogodio je i stativu i promašio bar dve stopostotne šanse. Jovan Stanković pokazao je vrhunsku formu, nezaustavljivo prodirući preko krila, stvarajući u kontrama igrača više. Stekao se utisak da saigrači nisu mogli da prate njegov tempo.
Već u trećem minutu bilo je 2:0, gosti su igrali poziciono, borbenošću i trčanjem isticao se Šurjak, koga su uspešno udvajali Klinčarski i Vukotić, strelci prva dva gola, odnosno Karasi, koji ga je u drugom poluvremenu i rvački oborio. Bursać, najbolji u ekipi iz Splita, sjajno je primao loptu, dodavao i šutirao, Prekazi je pokazao kondiciju aktivnog igrača, ali je sve vreme bio odlično pokriven i nije mogao da šutira, baš kao ni borbeni Dušan Pešić. Od Blaža Sliškovića se očekivalo da bude stalna opasnost za domaće, imao je nekoliko uspešnih poteza, promašio stopostotnu priliku, a zbog povrede u drugom poluvremenu nije ulazio u igru.
(FOTO: e-novine)
Prvo je poluvreme završeno vođstvom domaćih od 3:0, treći gol postigao je Stanković; Šurjak je nastavio da gradi igru Splićana, ali i da solira i smanjio na 3:1. Cukrov i Džoni tražili su i nalazili Bursaća ne protivničkoj polovini, dovoljno za kratkotrajna uzbuđenja, ne i za preokret. Prve minute nastavka obeležile su neiskorišćene šanse Prekazija i Bursaća, te sjajna odbrana Simovića. Potom se ređaju prilike Petrovića i Karasija, Prekazi se izborio za prostor i promašio, do 4:1 domaći stižu pored slabo pokretne odbrane protivnika koja ostavlja Šestića samog pred Simovićem. Katastrofa se nazirala kada je Tomić povisio na 5:1, ali je potom dva puta Bursać bio najspretniji za konačnih 5:3.
Kraj, zajednički pozdrav publici, gromoglasni aplauzi, vidljivo uzbuđenje aktera i gledalaca, zajedničko fotografisanje, izjave učesnika i još malo posla za veliki broj domaćih i stranih (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija, Italija) novinara.
(FOTO: e-novine)
Iskusni sportski novinari često uoči nekih mečeva nadahnuto zabeleže da "lekar sastavlja tim". Čini se da je tako bilo i ovoga puta, još neki su fudbaleri najavljivani, ali igrali su samo normalni.
Tako je prošla utakmica na kojoj nije izgovorena nijedna ružna reč. Najdalje su otišli tradicionalno dobro upućeni hroničari, komentarišući igru u svetlu zajedničke večere i višesatnog provoda učesnika u jednom skadarlijskom restoranu (što "jednom", veliki pokrovitelji susreta bili su restorani "Šešir moj" i "Šest topola"). Ničeg logičnijeg nego da novac od prodatih ulaznica ode u humanitarne svrhe, nimalo logike u tome da o njegovom trošenju odlučuje sveže odlikovani medijski poslenik. Nije idealno, nigde dva dobra.
Okarakterisana kao pokušaj relaksacije atmosfere uoči skorog susreta reprezentacija Hrvatske i Srbije, ova utakmica bila je nešto sasvim drugo, svetlosnim godinama daleko od uspaljenih loptačkih i nacionalnih, ozbiljno poremećenih veličina. Bila je, možda, edukativni predah za mlađe, za starije, pak, podsećanje da se negde u njima krije normalnost koje su se olako odrekli. Nije malo.
Stanislav Karasi rekao je nakon susreta za e - novine da su "mnogim igračima pošle suze kada se publika oglasila aplauzima".
"Nema većeg zadovoljstva za igrača, publika je došla da vidi igrače koje nije zaboravila. Posle toliko godina srećemo se i mislim da je ovo istorijski susret za sport, ali i za politiku. Mislim da će političari konačno shvatiti da mi, sportisti, treba da stvaramo prijateljstvo između naših novih država. Ovo je početak novog druženja sportista na Balkanu i mislim da ćemo gurati i izgurati ponovo jedan nivo na kojem ćemo normalno živeti i da će se sportisti normalno pojavljivati u gradovima u kojima su dobijali najveća priznanja", rekao nam je Karasi.
Blaž Baka Slišković rekao je za e - novine da su "utisci nakon dolaska veoma lijepi".
"Sinoć smo izašli na večeru, vidjeli neke stare prijatelje, danas sam ponovo, nakon toliko godina, video Šestića, Karasija, Mocu Vukotića... Emocije su duboke, nadam se da ćemo imati priliku da se revanširamo. Ja sam bio ovdje, kao selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine, neki su došli prvi put poslije rata, pričao sam im kako je, oni su iznenađeni, pozivno, nisu, vjerujte mi, očekivali ovako topao doček, ali za mene to nije nepoznanica", rekao je Slišković.
Bojan Tončić
P. S. Tekst je objavljen u beogradskim E-novinama
