U srpskohrvatsku priču o Davis cup “salatari” smešta se i kiseli kupus, iako salata nije od njega - zar da gosti, pogotovu Hrvati - vide kako su nam po terasama kace i burad sa kupusom i ostalom zimnicom? Ostvarena je kolateralna korist, goste iz Hrvatske čekaju ljubaznost i dobar provod. Pojavili se ljudi u dosad neviđenim uniformama, zelene, a nisu maskirne, u rukama imaju neko 'ladno oružje, štapove sa šiljkom na vrhu. Ništa novo, samo je neko otvorio magacin Gradske čistoće i podelio zaboravljene stvari. Novak Đoković nastupio poput političara. Kraljevo - šminkanje mrtvaca u prednatjecanju.

Grad nikad nije bio čistiji, konstatuju ovih dana žitelji Kraljeva, uglavnom oni koji se ne sećaju bivše SFRJ i Titovih dolazaka, prvih “Magnohrom” termoakumulacionih peći, procvata Fabrike vagona, mitoloških pobeda KK “Sloga” u najjačoj evropskoj ligi. Dolaze, eto, Hrvati, na Davis cup meč sa Srbijom, nema veze, neka su i oni, kažu Kraljevčani, samo da nas podsete na to koliko je ovde prljavo. Fabrike opljačkane i prodate ni za šta, ali možemo makar da čistimo.

Nekad se znalo, Kraljevčani idu u Dalmaciju, na pravi odmor, industrija je cvetala, nisu komunisti zanemarivali grad monarhističkog imena, i Titu se malo toga zamera (“Otplatiš ratu kredita za 'kombinovanu' sobu, odeš u Makarsku na dve nedelje, vratiš se i živiš k'o čovek do prvog”). Gosti iz Hrvatske dolazili zbog poslova, ili zbog košarke, na vruć teren, sa koga su se vinuli u zvezde Ljubodrag Duci Simonović, Dragan Todorić, kasnije i prvi NBA igrači iz Evrope Vlade Divac i Miloš Babić. Pevao je Kraljevčanin Predrag Živković Tozovac narodnjake, o “očima jedne žene”, “lipama i potocima zavičaja”, bila je lepa čaršija, čeznutljivo se seća vremešna i malo mlađa gospoda. 

'Kao da Hrvati ne kisele kupus i ne suše veš na terasama' (FOTO: Ivan Rajović)

Došlo je vreme da se bar očisti, na ulicama nema otpadaka, zelene površine ponovo imaju zelenu boju, promenjene su davno pregorele sijalice gradske rasvete, ispravljeni stubovi, neke fasade obojene, neke su u skelama, kao da se nešto gradi. Odjednom su nestali čopori pasa lutalica, a pojavili se ljudi u dosad neviđenim uniformama, zelene, a nisu maskirne, u rukama imaju neko 'ladno oružje, štapove sa šiljkom na vrhu. Neviđeno. Ništa novo, samo je neko otvorio magacin Gradske čistoće i podelio zaboravljene stvari. 

Ljubazna molba s TV ekrana

U priču o Davis cup “salatari” smešta se i kiseli kupus, iako salata nije od njega; Kraljevčani se svake večeri preko lokalne televizije ljubazno pozivaju da uklone sve sa balkona koji gledaju na glavne ulice - zar da gosti, pogotovu Hrvati - vide kako su nam po terasama kace i burad sa kupusom i ostalom zimnicom. Ljubaznost televizijskih poruka ima i neke elemente stroge zabrane, na balkonima ne sme da bude bukvalno ništa, ni komad nameštaja koji budi nostalgiju za lepšim vremenima, ni veš koji se suši, da vlasnik balkona u zgradi bez podruma i vešernice ne bi platio kaznu od pet hiljada dinara (četrdesetak evra). Većina Kraljevčana smatra da je to u redu, a oni koji se bune tvrde da je reč o svojevrsnom bezobrazluku i bahatosti lokalnih čelnika, jer “narod živi od te zimnice”. Ima, kao i obično, nekakvog poluneutralnog, bojažljivog stava, da se ne pretera: “Kao da Hrvati ne kisele kupus i ne suše veš na terasama!”. 

Nestali i psi lutalice... (FOTO: Ivan Rajović)

U svakom slučaju, ostvarena je kolateralna korist od “šminkanja mrtvaca u prednatjecanju” (novinarski komentar), a goste iz Hrvatske čekaju ljubaznost i dobar provod; Severina neće pevati, ali će na gradskom trgu nastupiti grupa Van Gog, trubački mega star Dejan Petrović sa svojim bendom, a najavljen je i Veliki džez orkestar RTS-a. Kraljevo na Ibru ima nekoliko splavova za noćni provod, a ljubitelji dobre hrane će po niskim (u odnosu na Zagreb i Primorje) cenama moći da uživaju u najstarijoj kafani “Pariz”, te “Tominoj kolibi”, “Potkovici”, “Zavičaju”. Najbolja kafanska hrana su razne vrste pečenja i, da se gazda ne uvredi, kajmak i sir o kojima se pričaju različite izmišljotine (dobro, domaće, ukusno, ali ne i za lirsko-epsku poeziju). 

Nered koji se ne da očistit' ni kad gosti dolaze

I pored, ćosićevski rečeno, “nesreće” (akcentovati ispravno k'o Gedža, prvi slog, kratkosilazni), što zadesi celo Srpstvo u vidu ratova u kojima Srbija nije učestvovala (ovo je već njegov militantni sledbenik), Kraljevo su pogodili prošlogodišnje poplave i zemljotres 2010. godine i nije se sve dalo urediti, te, dragi gosti, izvin'te ako štagod nije u redu (probali smo da sakrijemo skelama i zavesama). Ono dublje nećete ni da vidite, efekte tajkunske privatizacije, propale fabrike, siromaštvo ćete samo naslutiti, a grad je danas paradigma najvećeg broja srbijanskih gradova. Rade samo dve pijace i nekoliko privatnih firmi, trgovina, a Kraljevčani svoj grad nazivaju, neoriginalno, jer se ova slika lepi na gradove čitave države, “slepim crevom Srbije”. Možda je najbolji opis stanja u Kraljevu dao frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane. U furioznom naletu bend je na početku koncerta otprašio “Kreni prema meni”, a Cane, pomalo dezorijentisan, pozdravio publiku sa: “Dobro veče, Valjevo!”. Fanovi dovikivali “Kraljevo, Kraljevo”, a Cane izgovorio dijagnozu: “Isti k...”

 ...pojavili se ljudi u dosad neviđenim uniformama, zelene, a nisu maskirne, u rukama imaju neko 'ladno oružje, štapove sa šiljkom na vrhu (FOTO: Ivan Rajović)

Sagovornik Lupige kolega Ivan Rajović, freelancer, kaže, deleći gorčinu mnogih Kraljevčana, da lokalna vlast iz skromnog budžeta troši 100.000 evra za “nešto što nikakve veze sa Kraljevom nema”. A što se higijene tiče, malo je tužan osećaj videti onoga ko se kupa samo kad mu gosti dolaze u kuću. 

Trebalo bi to da bude navika, čak obaveza tokom čitave godine, zar ne? Jer, ako ne znamo, ili nam ne daju da radimo, možemo bar da gluvarimo u uređenom i higijenski ispravnom prostoru. To vraća samopouzdanje i samopoštovanje čak i u zemlji sa pola sapunčeta po glavi stanovnika godišnje”, kaže Rajović. 

Malverzacije s ulaznicama

Nije ovako dosadno, kažu Kraljevčani, bilo bi zanimljivo i bez nezapamćene malverzacije sa kupoprodajom ulaznica: 107 kompleta prodato je za 9,37 minuta, ostalo su uzeli sponzori, ITF, Hrvatska teniska asocijacija, srbijanski Savez (po pravilu). Ima tri i po hiljade mesta, kapacitet je smanjen u očekivanju dolaska hrvatskog premijera Zorana Milanovića, a navodno je načelnik Okruga uzeo 250 kompleta. Negodovali su ITF iz Londona i Novak Đoković, otvorena je istraga, u Kraljevu sve može da pođe naopačke i kada misliš da su građani dali sve od sebe. A Nole, kao da se sprema za politički vrh, iskazao malo besa, a potom održao javni trening na koji su, organizovanim prevozom, dovedena i deca iz seoskih planinskih zabiti. 

Gužva zbog Noletovog treninga (FOTO: Ivan Rajović)

Kraljevo kao da ima veću tremu od tenisera, većina građana želi da sve uistinu uspe, da se trgne iz anestezije, da ne bude više isto. Ostala je realizacija, mere bezbednosti (“neki čudni, nepoznati tipovi u odelima”) su povećane, Kraljevčani u šali kažu da im ne bi bilo žao ni ako Srbija izgubi, “a da sve prođe dobro”. 

Kažu i da Nole tragično kasni. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Ivan Rajović