Francuski ekonomist i pisac Jacques Attali, nekoć savjetnik bivšeg presjednika Françoisa Mitterranda i prvi predsjednik Europske banke za obnovu i razvoj, u L'Expressu je objavio potankosti o kontroverznom sporazumu ACTA, odnosno razloge zbog kojih isti ne bi smio biti potpisan. Članak 23., piše Attali, "omogućio bi kažnjavanje za besplatne aktivnosti, jer bi one, prema ovom sporazumu, trebalo da se odvijaju samo na "komercijalnoj bazi". Tako bi se od nas moglo tražiti da plaćamo za slanje mailova ili za međusobno dijeljenje fajlova.

 

Jacques Attali

Dok se politički krugovi i dalje bore oko sve slabije vlasti, koju preotimaju sve moćnija tržišta, jedina ustanova EU koja još uvek može da utiče na realnost, Centralna banka, nije pod kontrolom nijedne demokratske institucije, jer ne postoji federalna vlada evrozone.

Na opštem planu, širom sveta, tržišta postepeno samoinicijativno stvaraju institucije neophodne za zaštitu jedinog njima bitnog prava: prava vlasništva.

Tako u finansijskom i komercijalnom svetu nastaju mnoga kontrolna tela, kojima nacionalni parlamenti ugađaju, ne vodeći računa o svojoj nezavisnosti, budući da su te institucije transnacionalne. Takva tela tretiraju državne vlasti kao obično oruđe koje im se stavlja na raspolaganje.

Ovo naročito važi u slučaju sporazuma ACTA (Anti Counterfeiting Trade Agreement), trgovinskog sporazuma o kojem od oktobra 2007. godine, u najvećoj tajnosti, pregovaraju vlade nekih razvijenih zemalja, između ostalih i Francuske. Sporazum su odbili Kinezi, Brazilci i Indijci, a njegovu primenu u Evropi može jedino da spreči glasanje u Evropskom parlamentu, koje potvrđuju nacionalni parlamenti. Pod izgovorom globalne borbe protiv piraterije, zaštite autorskih prava i brendova, ACTA zapravo podstiče prismotru potrošača i građana, pretvarajući države u pomoćne policijske aparate u službi velikih kompanija.

Konkretno, namećući čitavom svetu principe američkih zakona SOPA i PIPA, i daleko nadilazeći okvire francuskog zakona HADOPI, ACTA sve interakcije na internetu smatra pretnjama jednako ozbiljnim kao piraterija. ACTA obavezuje sve države potpisnice da krivično gone provajdere koji bi odbili da nadziru i cenzurišu komunikaciju na internetu; Član 27 čak propisuje i „brzu akciiju za sprečavanje budućih prekršaja“ bez izlaska pred sudiju, i prepušta vandržavnim akterima zaduženja policije (prismotru i sakupljanje dokaza) i pravosuđa (sankcije); ovaj isti član, koji se bavi „masovnom distribucijom falsifikovanih dela“ zabranio bi čak i blogove, P2P mreže i besplatan softver. Na kraju, što je još neverovatnije, Član 23 omogućio bi državama potpisnicama uvođenje krivičnih kazni za besplatne aktivnosti, jer bi one, prema ovom sporazumu, trebalo da se sprovode samo na „komercijalnoj bazi“: tako bi od nas moglo da se traži da plaćamo za slanje imejlova, ili za međusobno deljenje fajlova.

Čitav sporazum pisan je u ovom maniru i mogao bi da dovede do toga da se generički lekovi smatraju falsifikatima, a efekat toga bila bi njihova zabrana.

Na kraju, što je možda najgore: kada ga parlamenti ratifikuju, ovaj sporazum će biti izvan demokratske kontrole. Član 36 propisuje stvaranje nekakve opskurne „ACTA komisije“, koja bi, prema Članu 42, bila zadužena da primora države koje nisu potpisale sporazum na njegovo poštovanje, a mogla bi čak i da menja sadržaj sporazuma, bez kontrole nacionalnih parlamenata!

Zato je od nesagledive važnosti suprotstaviti se potisivanju ACTA-e, jer uvođenje globalne vladavine prava ne treba da bude smrtna presuda za demokratiju, već podsticanje razvoja na globalnom planu.

Jacques Attali, L’Express

Preveo Ivica Pavlović

Lupiga.Com via www.pescanik.net